Narodna skupština

Молим 10 иосланика да ме иотпомогиу — (Иомажу га само њих 7). Стојан Рибарац — Господо, иосјо одгонора г. миннсгр председиика, који је значај опога предмега ностанио иа прав <ј земљигате, на аем.мшто уставно, ]а сак мполио да ниједап посдаиик неће да улази у дал.е ана.шзнран.с и објашн>аван.о стиари, која је изиесена у интернсдацији и коју је сам господин министар председник правидно објаснпо. Али г. Гарашапии је нашао за потребно да нд свој начин и са снога лимног гледишта у испитннање тога акта и да у садржнии његовој неопЈЈавдано нађе дичне мотипе и задовољавање личних рачуна. Према томе, наша је дужност, господо, ие да браиимо један акт који нредставља абнормалност придика у којима је постао него је наша дужност да раснетлимо догађајо, који су томе акту претходили, да свакој нојавн дамо њеи нрави значај и да истакнемо и обележимо тој абнормадности. До извесне године господо, живот наше државе као што нам јо позиато, крегао се прамидним и Усганом одре!)оннм путем Тај уставни пут као посдедица анаменитог устанпог преображаја од 1869-те год.. био је гаранција Србији и ва рад на остварењу нациоиадног задатка њезиног. Ади, госиодо , настадо је време кад је све то било ставл.опо под питањем. И не само то, јер то је бдага оцена, — настало је време, кад су сви напори и тековине ранијих патриотских трудбеника проигране ; 19. Октобра 1880 год. наш државни жнвот отиснуо се најпећом брзином у проваду у бездан. Шта је бидо за то време од 19. Окт. 188о год. до 22. Фебр. 1889 год. вн сви врло добро знате, Али опот не ће бити без интереса а услед говора г. Гарашанина и потреба је да обратнмо пажњу на главно моменте из тв периоде у коме је са малим и незнатним прекидом, свима пословнма државним напредњаштводавадо нмпуло и тип. Вдада Је^на која се подигла на теме.ку обећана неких слобода, која је никла из обећања моралног и материјалног бдагостања иародног и на темељу апсодутног порицања свега онога што је постојало до тога доба — га влада одмах је ударила у страну, а наша Србија, која је дотле магеријално била ратна, надази се посде три месеца иред актом огромног задужења. Име Вонгу носи проклество не само на себи и у себи, него и на оне, који су га увели у Србију. То је први будак, којим је ударено у зграду матернјадног стања наше земље, ударено тако сидно и јакз, да је она зал>уљана и потросена из темел>а. И све оно што је посде тога било у том правцу, везано је с тим несрегним радом, да не кажем недовол.ним патриотизмом оних, који ^су у том раду имали највеће учешће и због тога имају и највећу одговорност. Свакојахо далеко би ме одведо, ако би зашао у разма\ трање целокунпе Финанцијске и економске подитике тога «новог* а напредног доба* ; ако би прешао на ноједииосги, ако би вам почео ређати све оно, што је урађено без нужде аа д|)жаву али из партијских интереса, ако би вам напоменуо аграрнн зајам, којим је унутрашњи дуг без потребе пертворен у спољашњи; ако би вам напомепуо и све друге зајмове, којима со канда систематски ишло на то, да се Фннаициски и економски живот Србије спута на сва времена. Али, кад је г. Гарашаиин нашао за погребно да констатује, како се и уранку новог уставног живота" појављују по његовом мишљењу неке а старе новине* и сплаћују иеки тесногруди рачуни, нека ми буде допуштено да изјавим да су те старе навике штетиле државни живог Србије у ти тесногруди рачуни исплаћивани још даиу старог уставног живота баш људима и од људи које г. Гарашанин води. Ми можнмо разумети откуд сад г. Гарашаиииу бол, што у акту ради кога је ноднео интерпелацију »нема ни једне речи" о ведикој и светој српској мисди. А.га, но је ли то збиља бод? Не, то је оптужба да су људи потписапи на том акту у бризи за напдату тесногрудих рачуна нспустили из вида, и.шовориди српску мисао. И та оптужба подише се противу људи, којн су доказади безграничну оданост томе највоћем идеалу нашег парода И ту оптужбу, тако смело подиже човек, који је ту, велику и свету мнсао извео и ломио о кршеве сливничке! (Живо одобравање). Ја сам, господо, у почетку исказао својо мишљење, како овпј уговор сматрам као акт, који пе може нмати ннкаквих уставиих посдедица. Али, кад г. Гарашанин и после одсудно нзјано г. мииистра прсдссдника улази у коментарисање овога угонора, ја оссћ.чм дужност да му сдедујем на томе путу како бн се објасннло и раснетдило оно, што јо остадо необјашњено и нерасвотљопо, или што јо г Гарашанин неправидпо објаснио. Г. Гарпшанин чуди се н пита, како је могао јодан указ о ОФПцирима и часницима Краљеног двора, да со издаје оног дана кад је Крал. Мидан абднцирао и то са потписом јсднога намсспика, који јс у исто ироме и премапотписао као минисгар (Гараш. додаје : један дан пре). Лепо и јсдаи дан пре — то мало мења стнар. У овом чуђсњу г. Гарашапин остављајући нама да кажо.мо, како со аову онп, што стављају погрешне датуме, тврди : да тога нигде у устаииој зсмл.и нема. 'Гоме се гојподо , раадог може наћи у нередовности одношаЈа у коме јо таЈ указ поннкао н ако се санршено оправдати не можо. Ио кад. г. Гарашанин тако добро проналааи и пошти погрошно датумс, оп би нам могао казатн; како се назнагн онај акт вдадо од 1 883. год у комо она носдс пораза на иаборима од 7. Септсмбра модивише своју оставку речима да народ неЛе иромену Устава. И кад г. Гарашаннп хоћо да каже, како разуме н уставио послове у другим зомљама, ја сам слободан да му упутнм пнтање: коЈе Је устаина земл.а имала у својем животу 26 Анрил 188 6 год, као што смо га имали мн ? У коЈој су уставпој зем .ћн министрн могли ићи порсд свога и<адаоца и Јапно агитовати за ИЈборе као што Је у нас бидо 1 882 год.; ? у којој су уставноЈ земљи државно послоне рошавади двогдасци? која Је још устанна зсмл.а била снедок варварског призора, да се народни посданицн растсрују са жандармима са Скупштине?! (Тако јеП СватаЈућн подожаЈ и аадатке наше земд>е, ја палазим да она може остварнти своје задатке, ако свакад има чисту ситуацију, ако за сваку ниегну појаву нађе нравог кривца; ако за свако добро дело ода прнзпан.е ономе, кога је засдужно. Зато, ако би имадо кога, да странку којој Ја прнпадам теретн за нсшто што Је учињсно у овој зсмљп ; Ја је не бих бранно кад бнх надааио умесност тога опгужсп.а. Алн ннкако не могу допустити да се, та странка истипа околншно н замотано, алн ннак довољно јасно доводи у всзу са догађаЈнма, са коЈима она апсолутно ннкакве везе нема. Да би моглн да оценимо овај уговор, морамо пре свега оценнтн основу њсгову, акт абдикациЈе Краља Мидана од 22. Фебруара 1 899. год. На први поглед, ви ћете нрнзпати, да је абдикација дело самопожртвонања. Једаи вдададац \ вађа да је псмогуће за промењене прилике и одпошаЈо и сидази с нрестола. Иу, у колако је абдикацнја додо својеволне решености бнвшег Крад>а, у то.шко је она и немнновна последнца оннх здих узрока, који су се од 19. Октобра 1 880 г. гомидадн у нашој земљи. 'Га абднкациЈа редудтат ј9 онога ниаа пеирекидних несрећа и зада, која су почињена у периоди напредњаштва, у којоЈ су иладе, неискреиом употребом влададачког поверења. на рачуп његов па и с њнм заједно, стање ие мање штетннје и опасннЈе од стања отворепе анархије. Злоунотребе власти н вдаде достигле врхунац; сдобода уништена Устав агажен ; закопитоот посгада илузорпа; државна н народна нмаовниа бачена као плен партнзанпма, привредоа снага иародпа занемарена, а пореска оптерећепа; иокидане веае са свима спољашннм нриЈатељима земље; у цркви растројство и неред; државни углед опао; — мисао и понос народни бачен у магду сливпичку а престо уздрман. Дошао је дан, да се племеннтнм кајањем Једног владаоца, сгвори земљпште за поправку свега тога. Наотао је тренугак, да се расирстн са тако мрачном ирошдогићу ; да се у пеповрат бацн једна дуга пернода нупа суаа и крви . И сад се још оће ла се замера томе акту у коме на Једпој страпи стоји пошис једнога Краља, а па другоЈ потппс људи, који иримајући у своје руке краљевску власт, прпмају и тешку бригу и обвезу и пред оадашњошћу н пред будућношћу народном. Сад се палази за потребно, да се у томе акту чита и оно, што у њему нема.