Narodna skupština

СТРАНА 44

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

госиодо, немамо пи једног завода за ирерађивање и сушење меса сточног, а кад се зна да ми иаше сировине нашу стоку и храну извозимо иоглавито у Аустро-Угарску и даје тај н..ш производ иотребан за Аустро Угарску као насушнп хлеб; а друго као се зпа да смо ми најзгодиија економна пијада за њене прерађевине и производе, како фабричне тако и манн фактурне, — онда ако се води брпга о интересима обеју страна, ми смо требали да добијемо повољније резултате у нашој ветеринарној конвенцији, него што их за сад имамо. Али Господо, ја знам лено и за то не могу да се сложим са оном Господом, која сматрају да је нова ветеринарна конвенција, која се сад има да пзгдаса, да је много гора него што је била ова досадашња, п да се чл. 5 старе садржи у члану 3 и 4 нове конвенцнје. И ако господо, хоћемо да имамо извоз наше стоке онда мм морамо да имамо и ветеринарну конвеицију, а ако хоћемо да је имамо онда оиа не може да буде другчија него овака као што је; а чвакву нисмо наиисали ни ја ни други наши другови него смо је примили онакву каква је закључена између Аустрије и Немачке и каква ће бити закључена и из међу других држава. Ово је основ на коме ће да се граде ветеринарне конвенције не само између нас, него и између других држава. У члану 5 старе ветерпнарне конвенције довољно је било да се изрази само сумња, иа да се нрекрати извоз целе стоке. Ја вас молим, да ударим гласом на то, да се забрањује увоз целокуине стоке, а то је разлика од чопора, џелепа стоке и т. д. То је добит ове са дашње ветерннарне конвенције. Норед тога мора се прнзнати ц то, да према чл. 5-тнм старе ветеринарне конвенцијеније било довољно разређено, није било довољно ирецизовано и према томе чл. 5 остављена су била широм врата, да. ту играју ин тереси разннх ирпврединка кад је држава требала, да подигне своју иривреду и сточарство и до сада су играли улогу из трговинско шиекулативних интереса и кад се хтело нашој трговини да ирави сметња и да се наша стока куиује по што по то, да је добију што јевтиније. Тако псто је врло важно и ја ударам гласом на то, да ту нпје била нн политика са свим без значаја н ветеринарска конвенција послузкила је многим иолитичарима као оружје, кад су хтели да досаде своме иротивнику. Ми смо у Србији имали врло много ирплика да то осетимо и да од тога патимо. То ће да нам признају и она господа, која се хвале чл. 5 старе ветеринарие конвенцпје. ДовоЛ)НО је позпато сваком, да се пре једие године дана укрски председиик мннистарства изразио неповољно о политичком стању наше земље, и да су томе следовале одмах мере маџарског министра трговнне Бароша. Сад иак оваквом једном ветеринарном конвенцпјом, у коју је ушло више чланова и вигае мера санптетскпх, у таквом једном случају ветеринарна конвенција сведена је чисто на ноља санитетско, на поље стручно, и кад је тако, онда су сузбијенп они ирпвредно спекулативни и полнтичкн обзирн. Ја то тврдим због тога јер кад се прочитају иоједини члановн, онда не може онако да остане. У члану 3, ко год је од г. г. посланика прочитао, и после чуо од носланика за окр. крагујевачки г. Рајовића да сс стока може вратпти, ја обраћам пажњу на то да је он изволео пропустпти, да каже да је гранпчни -марвени лекар у том случају дужан да забележи разлог и да онравда тај свој корак. На не само то, него у случају болести стоке он је дужан да састави иротокол, који после предаје нашој влади, и ми имамо ирава да га објавимо. Дакле тај је иротокол мпшљење једног стручног човека, човека од науке и ми не можемо такво једно лекарско уверење, такав један акт, који је званичан да сравнимо са кантаром. (Љуба Ковачевић: види Нелагића како он мисли о лекарима). Ја сам тиме, кад сам то казао, хтео да наиоменем да је ово акт једног стручног лекара, једног ветенирара, да је то акт једног ветеринарског стручњака, наше суседне државе. Међу тим ја немам иотребе, као лекар, да иогледам и да се обраћам Пелагићу, а држпм да је г. Љуба Ковачевић још мање имао права да ме упућује њему, и то он, кога ја сматрам

као озбил>ног научника, и који се у својим радовима пе обраћа на Пелагиће. Молим вас, господо, осим тога ја сам очекнвао баш са те стране да се има обзпра и о т. з. „иоМеззе о!>П§е" или другим речима сриски казано, ми смо дужии били да и поред онога што је опозпција тражнла, и мп да тражпмо, да и у политици буде морала. Ја мислим да је у овој прилици врло згодно да вас иодсетим и на оне стнхове нашег великог песника „Одниши му како знаиг владпко. Ал' чувај му образ ка' он теби." Према томе, господо, ја држим да говору оном г. Рајовића није овде имало места у том смислу. Ја не одричем ни то да је ннтерес сваке државе да запгтити своје производе, али ако би се кад год и пошло тим путем, да нам се забрањује пзвоз наше стоке, то исто и нама не смета, да и ми забраниио улаз у нашу земљу њиховом памуку, иа да кажемо, у том иамуку има колере, и онда остаје н нами п њима оно: шта коме Бог и срећа јуначка даде. Посланик славног и гордог града Нпша изволео је овде казати, да у овој конвднцијн нма и једна одредба које нема у немачкој конвенцији, међу тим ја оћу да иснравим у неколико ту иримедбу његову. То долази отуда што ми нисмо хтели да имамо комесаре, којн ће смети да зађу по нашим селима и засеоЦпма, па смо онда морали да примимо ово; па ииак је и овде остављен рок до кога може то да буде, у конвенцији ее каже да ово посматрање не сме бити дуже од осам дана. Норед тога сматра се да је погрешка у ветеринарској конвенцнји што је суседна држава обвезала нас, да се бринемо за стоку, да се она добро храни и чува. Па ја баш у томе налазим јемство да ће она да се очува и да ће онда по добру цену да се прода. Према томе као год што данас постоје у Штајнбруху обори за свиње тако нсто дужни су да подигну штале, оборе и друге зграде за нашу стоку. Господа, која су говорпла о овој конвенцији ветеринарној и замерила јој позвалп су се и иа чл. 7. Ја признајем да је чл. 7 врло тежак јер се њиме извоз стоке може ограниничтп. Али ја вас молпм да узмете н ово на ум, да члан 7 ступа у сву своју важиост тек онда, ако се нашом болесном стоком зарази стока у другој једној земљи. Молим вас, члан 7 гласи: „Ако се при промету стоке из једне уговорне стране каква заразна сточна болест, односно које постоји обавеза јавл,ања, пренесе у област друге, ова ће иматп ираво да огравичп или да забранн привремено увоз све врсте стоке, на коју се болест може нрснети," Према томе јасиа је сгвар, да у том случају, ако наша заразна стока зарази нашнм грехом: њпхову, онда имају узрока да то учине. Међутим, госиодо, ми са нагае стране дужии смо да обратимо пажњу на вршење дужности нашнх марвених лскара, да добро отворе очи у вргаењу својих послова; шта вигае нпсам прогиван да се према њима пропишу и осетне казне па да савесно врше сво,]е послове. Ја се слажем с говором шефа опозиције, да ћемо ускоро осегити тешке последице овог. Ја нрнзиајем да ће тог бити, алн то с тога, што здравље наше сшке јога нпје тако да не бп давало оправдана повода да се нрема нама иредузнмају мере. Овакве одредбе основане су на ветеринарству, н оне су корпсне у властитом интересу здравља вагае домаће стоке. Нека се ово врши као што треба и ја сам уверен да ће то да буде н на корист и добро нашег сточарства. Нарочпти санитетски обзнри били су у виду при овоме и баш њпх ради ни наша трговина са стоком неће рђаво да прође, тим ире пгго ми је као лекару иознато да врло многе сточне болестн, које се налазе мећу туђом стоком, нема на пагаој. Нема н. нр. оне болести која се зове туберкулоза код говеди, апознатаје даље ствар да код напгах свиња нема трихине. Овом прнликом згодно ми је одговорши Димовићу и Станку на нитање шта ће биги са стоком која је бобичава?