Narodna skupština

20 САСТАНАК - 26 Ј5Т1А

да закључи уговор са фабрпкантп.ча, па да добије шећер тек после тога рока. Ја на основу тога мпслим да се многи трговцп нису моглн корнстптп па да избегну плаћање трошарпне 110 новом закону. Алн шта ће да буде, ако цена шећеру надне? Бнће то даће многп нашн трговцп, којп су услед веће тражље члаћалн већу цену, сгатн пред једну незгоду да нзгубе ноловнну свога каиитала. Шећер је дапас 25 фор. 100 кгр. а бпо је пре 18 фор., наши су га трговци махом куповалп по 20—22 фор. И сад ако надне цена иа 18 фор., где је онда корнст од ове разлике. Онда иаши трговцн могу да имају велике штете. Дакле, није тако пзвесна добит трговачка као што се мислн п да о њој не може битн спора. Може бпти и то врло лако да буде и сада као што је један пут већ бпло. Годнне 1885 наступпла је оваква иста непрнлика и наши су трговци са колонпјално.н робом знатан губнтак иретрнелп. Дакле, није тако снгурно да ће трговцн овом нриликом ирофншрати од овог закона. Ако бп случајно остао чл. 16, онда молим да се има на уму изјава г. министра финанспја н госиоде иредговорника, да ће се трошарина по чл 16 распореднти само на великопродавце. Ја мислим, да и у том случају треба бити пажљив, јер у овом закону не нрави се разлика између велпкопродаваца и малопродаваца и не зна се шта је великопродавац. С тога ће г. миннстар фннанснја морати да нарсдц ноиис колонијалпе робе по свпла стоваршптима н дућаиима па чак п по ириватним становнма, јер закон не нрави никакву разлику, којп ће се шећер пописати, да ли код велпкопродаваца или малопродаваца. Дакле, пре но што бн донели одлуку хоћс ли се задржати овај чл. 16, потребно је да се расветли то питање и донесе одлука, која ће одговарати сираведљнвости. Завршујућп мој говор, господо, ја сажаљевам што сам у оиште морао да говорим о овом иредмету, јер налазнм да се и само осећање правде, наше грађанске правде, бунн иротив озаквпх одредаба, н кад је тај случај, налазим да ће се бунитн и међу нама иосланицнма, од чпјег гласа зависн један велнкн део нашпх суграђана. Са тпх разлога, ја ћу гл сати иротив чл. 16. "Бока АнђелковиЈх — Од толиких говорника, који су до сад говорпли, ја сам видео да је већина, да су управо сви били против чл. 16 осем мога пријатеља Томе Бојпчића. Ја немам шта иротив њихове тежње да се овај чл. 16 поништи, само мени се чини да су њнховп разлози у овоме већпном разлози једне странс, која у овом пнтан.у хоће да заштитп чисто свој интерес. У колико сам могао оназити, овде је у иитању сукоб пнтереса између државе п потрошача н оних купаца, који су пзвесну количину кафе и шећера упели пре но што ће овај закон стуннти у живот. Ја држнм, кад је иитање о томе сукобу интереса, да се онда треба ставити на то земљиште, на којој странп ми треба да заштитимо те интересе: да ли на оно, које једним делом штити економију народну, или да се задржнмо на земљишту она два ннтереса, која се односе на државу а тако исто и на потрошаче По мом схватању, госцодо, држава мора иматп своје опредељено гледиште на све грађане ове земље, на све сталеже; она мора бпти морални заштћшпк свију сталежа; она мора бити онај, којп ће гледатп не на чнсто личне интересе појединаца, него на интересе целине, ради коједруш тво постоји. Ако се сложимо да је то гледиште оправдано, онда мислим да треба да стојимо на страни државе, на стравн овога чл. 16, који својим наређењем хоће да заштити интересе државне, а у неку руку и пнтерес самих нотрошача и малоиродаваца. Ствар је јасна. Треба завнрпти у факт ц он ће нам казати да је овде чисто интерес великопродаваца. Ја немам нншта иротив њпховог обогаћења, и ја бпх се радовао, кад би имали толпко канитала да сваки подигне велика здања. Дакле, у том погледу ја се слажем са гледиштем г. Миленка Веснића и налазим да треба да имамо богате људе, који ће располагати мплионима. Ја бих се дакле, радовао томе, но овде је иитање да ли је њнхово захтевање оправдано према захтеву других потрошача и оних трговаца, који са њима не могу да се надмећу у конкуреицији. Еад човек у такво питање уђе, онда не само да стоји на земљишту чисто трговачком, него мора да се опре-

дељава и по пнтереспма чисто финансиским — по интересима државним и осталих људи, који улазе у састав тих трговаца. Ви зиате да су у овој прилпци, бар мислим вама је го свцма нознато — да су свп наши богатији трговци набавили велнке количнне еснаиа. Ја овде код себе имам нарочнтих података, који су по мом мишљењу тачни, а то су: да су наши трговци за сада набавилн на 272 хиљаде кгр. шећера, 1,900.000 кгр. кафе и 39.000 кгр. сардпне а на свима извозним тачкама кафе је унесено: 350.000, шећера 3,000000, сардине 60.000. Ово су најкруцннјн артиклп, о којпма човек може да води рачуна. Кад би се срачунало колико би на овом држава имала прпхода, ако би се подвргло грошарннн пзашло би на 600.000—700.000 дин. Нећу да нравдам сгвар уобнчајеним правдањем, да су нагае финанснјске прплике тешке, и да с тога треба овај приход држави да прииадне, већ ја ћу стати на то земљиште, да држава као морално тело, мора да се у овој прилици обазре на економне наше односе, а не да се пусти оном одредбом као што је мало час казао г. Миленко Весннћ — ризику трговачком, иа добнло се шга или не добило. Овде није то у нитању, већ је питање да ли треба да се држава јави као иравичнн регулатор напшх екопомних односа. Кад држава, по садањим појмовима економне науке има на то нраво, онда она у овом случају ништа друго не врши до једно од својих права, а у једно п моралну дужпост да заштнтп ту општу правду и слабије људе, који улазе у конкуренцнју са јачим н снажнпјпм. Са тог гледишта, мислим, да је оправдано да овај члан 16 треба да остапе, како га је већнпа одборска предложила. П1то неки од предговорнпка веле, кад би се овај члан усвојио, да бп тада раније стечена права била новређеиа, — ја држпм да по стоји ствар тако. Закон овај не ступа у живот одмах, иа један пут, већ он ступа у жнвот постепено, и ови иоследњп члановн нису ништа друго до ирелазна наређења закона, која се у томе и састоје да се старп закон и његова моћ нотпуно не прнзна а прилази новим одредбама новога закона. У томе иостуином ирелазу се очевидно ни у којем случају ничнје нраво раиије стечено не поннштава и с тога ја држим да се овим чланом 16 не потиру ниааква права, која би се ранпје могла стећи. Баш кад би то било у питању, ја бих могао да тврдим, да се овде лична права трговаца никако не дирају ни вређају, већ се овде не доиушта да се једнаврста људи користи на рачуи друге. (Чује се: тако је). Ја, разуме се, као што сам и мало час рекао, немам ништа против тога, да радње иаших трговаца буду срећне, да имају ве.шких успеха, на против то ће нас све обрадоваги и свима нама служитн на дику п част, алп не могу да допустим да се другп корпсте оним, на шта само држава пма права, тим пре, шго мислим, да у овом случају држава врпшсвоју моралну дужност, што не доиушта да се тп моћни факторп трговачки не оспле толико да пониште мање и сигније наше трговце, који су нама тако псто потребнн као н великп. (Чује се: тако је). С тог гледишта, ја вас молим да озбиљно размис.ште о овом чл. 16 н да за њ гласате. Министар Финансија М. Вујић. — Већ сам рекао п с тога не бпх ни узимао реч, јер и мени самом било је тешко одлучити се за овај члан, воји је тешко извршнти, али кад су овде изнети разлози иојединих предговорника, који су објашњавали, како и зашто је уиесен овај члан 16 у пројект законскп, сматрам за дужност, да одговорпм на те прнговоре, а исго тако, сматрам за дужност, да одговорим и на разлоге господе, који ово питање хоће да расправљају са једног гледишта час државног час финансиског. Разлози за мене, које сам ијуче навео са своје стране, да овај члан накнадио нрпмим у закон. и опет понављам, тп су, што оа постоји од толпко времена н годпна, није никаква новина, п мп га нисмо као пеку новнну донели. Ми га, дакле, сад и опет само задржавамо у овом закоиу, и ја радо признајем да има великих тешкоћа за његово извршење. Најлакше је Скупштини да реши, како нађе за потребно за овај члан, алп је мпнистарству финансије извесно најтеже да га изврши. Ту се појављују оне незгоде, које је наиоменуо носланик Веселиновић.