Narodna skupština

25 САСТАНАК - 3 ЈУЛА

„Немачка влада не може срнској владп у овај мах датп слпчну изјаву, јер нема законита овлашЛепа Сад узмимо, да је Капрпви минпстар ерпсви, па кад он у ноти, воју је измењао са иашим министром сиољаитњих послова, пзреком вели, да он ту декларацију потиисује без претходно! законодавиог овлашћења, што нема могућности, да то урадп. јер немачкн парламенат није на окупу, шта бисте ви онда урадили са Капривпјем да је којом несрећом Каприви мииистар у Србпји, зар бисте ви њега оптужилп и казалп: ти си повредпо Устав, хајде иод суд. Или на послетку да говорнм јасниЈе, ви кад тужите нас, вп бисте тужпли н Капривија ну ја вас пптам: хоће ли немачки парламенат, хоће ли ти људи, иоји су на далеко већој висини познавања уставности н усгавног жнвота него што смо ми, нпо морамо нризнати, хоће ли велим они оитужиги Канрнвија што је закључио ону декларацију са Србнјом у оном времену, кад није бпло немачког иарламента, кад нпје бнло могућностп, да предходно изради одобрење код свог парламента? Ја држим да се у немачком пар ламенту неће ни међу најватренијкм социјалистпиа иаћп ии једног, којн би за то оптужпо Капрпвија а још најмање да ће парламенат аемачки ма кадгод Каиривпја за то позвати да одговара као оитуженик. Ну у овом иредмету нитересантно је још друго нешто, што се тпче наше данашње владе. Ннје ово само згодан нрпмер да иобијем оно, што се каже у оитужби, да је ово јединствен пример, да једна влада тако ради. Иоред тога овај случај је згодно да се запитамо, шта је ваша данашња влада у овој ирплпци урадила ? Да ли је данашња влада одговорпла закону н својој дужности у тој нрилнци; илп да још даље идем, па да вас запитам, шта сте ви требалп да учините у овој прплици, кад сте добили ону декларацију на ваше решење. Ја не знам, да ли сте уочилп добро, кад сте разгледали ово решење нраву садржпну те деклерације. Ја ћу веровати, да сте је озбиљно проучпли; држим да сте и ви у њој спазили што треба, опет допустите ми да вам изнесем, шта сам ја уочио у тој декларацији као повреду иашпх државних интереса Као што се види из те декларације Србија Немачкој даје право највећег новлашћења све до дана ратификацпје новог трговинског уговора између Србије и Немачке, међу тим Немачка Србнји то и не обећава, а још мање да јој даје. Шта дакле даје Србија Немачкој, а шта Немачка Србпјп? Србпја даје Немачкој све што може, а Немачка у том погл^ду не даје Србији нпшта. Ја нећу ништа да речем овде нротив тога што је српска влада нашла за потребно, да на тај начин штити сриске интересе, дајући немачкој држзви право највећега повлашћења а од ње не добијајући исто право највећега повлашћења, ну на сваки начин код таквог рада данашње српске владе и код оваквог решења, којим сте то одобрнли, са свим је прпродно и на свом месту, да вас у овој прилицп заиитам, да ли и по ком разлогу може бити право, што нас тужба терети, што смо тражили постојеће уговорно стање између Србије п АустроУгарске и још одржали тако, да смо допста заштитили наше државне интересе, јер Аустрији нисмо дали више него она нама ?! На послетку ие поричем да може бити разних мишљења о томе, да ли смо ми требали радити у тој прилици једно или друго, продужити ностојеће уговорно стање, пли ући у економски рат? Допуштам, да би, но нечијем схватању, можда било коректније загазити у економски рат, него одржатп по стојеће стање, ну на сваКи иачин морате и ви мени прнзнати кад сам ја са друговима поверењем круне имао управу земље у нашим рукама, — и кад смо ми били дужнн да ценимо, шта је ио нашем разумевању за Србију кориеније и боље онда смо били и у праву и дужиости да урадпмо онако и и само онако, како смо били убеђени да ћемо најбоље одго ворити својој савести и дужности. Тако овлашћенн правом и дужношћуми смо нродужењем уговорног стања сачували Србију од заплета, од ште та које би извесно настале услед неуговорпог стања. И кад смо ми тако радили, то није ни повреда закона ни иовреда устава, већ на против то је само савесно вршење

своје дужноети, за што нико не може да одговара казиеним путем у опште, на ни ми по закону о мпнистарској одговорности. Ја држим да непартаичан човек никако не може казатн да смо ми у томе делу какви крпвцп. Ако ко можда п сме рећп, да смо радили погрешно, даље еп тај пе би смео ићи, ако не би хтео да радп као човек иристрасган, као човек, којн се не руководи осећајима правде, већ само жудње да шкоди своме политичком противнику и онде, где нема местаЈ Сем свега овог има још нешто што иде у ирилог овом нашем раду, што брани наш постунак, који је иначе потиуно иа основу устава на основу закона. Томе је слнчан једаи иоступак садашње радикалне владе иоводом употребе једне уставне одредбе о буџету државиом. Наш чл. 17 5 устава јасно и одређено каже да се буџет не може продужити ни у ком случају даље до четирн месеца. Ви знате врло добро да рачунска годиаа почиње 1 јануара ; ви знаге врло добро да је буџет био продужен законодавним решењем за 4 месеца ; знате да је то крајњи рок, што је уставом одређен; вк знаге сви врло добро и то, да је садашња влада, кад Је била на унрави земље, продужила буџет још за два месеца, за месец мај п јуни. Госнодо, ннко не може порећи да то није очигледна новреда устава. У Уставу је унесена та одредба да ее буџет ие може продужити преко четири месеца само за то, да се сачува сувренитет народа, да се не могу Скупштине расиуштати но вољи мпиистара, као што је рађено нре новог устава. Она господа која су била у уставотворном одбору знаће да је та одредба чл. 175 у Уставу унесена као нарочита гаранција за чување наше уставности, да не бп влада могла ироизвољно продужавати буџет, па онда произвољно и распуштатк скуиштине, кад им се то прохтело буде. Љад је Устав чланом 17 5 забранио влади да сме буџет иреко 4 месеца од 1 Јаиуара продужити, тиме је дата народу гарантија, да влада иосле 4 месеца мора да позове Скупшткну, да одобри буџет; иначе сва уставност могла би постати илузорном. Па код тако јасне и чисге одредбе Устава, о којој ја држим, да ни један од вас не може посумњати, п о којој нпсу сумњали ни они миннстри, који су иотгшсали ону наредбу, о продужењу буџета, ми видимо да је опет буџет иродужен за два месеца иреко тогарока. То, Уставу без сумње протнвно продужење буџета преко 4 месеца, било је пред вама. Ваш одбор, који је тај предлог расматрао, то је одобрио и ви сте то одобрили. Ја нећу да улазнм у то, шта је била ваша дужност да чините у тој ирплнци, или јасније речено, да лн сте билп дужни да заиитате владу, како је смела повредпти ту јасну уставну одредбу, зашто је продужењем буџета тако радила, за што је ирекрала онај заповедни рок о важности буџета преко 4 месеца. То је ваша ствар, што то нисте тада урадили. Једно ћу само да кажем на нме, да је сав рад на томе био ненравилан. Од 1 априла иа до краја априла имало је могућности да се изврши избор и да се састане Народна Скупштина. Овде је случај слпчан ономе, што се каже нама, што нисмо изборе раније наредили; за то ово напомпњем. Ако је тамо раније могло бити избора, тако исто и овде се може рећи, да су избори могли бити рапије. У изборном закону не каже се, који су најкраћи рокови за изборе, већ се само вели који су најдужи. Према томе дакле, влада радикална имала је могућности од 1—30 апрпла да сазове Скуиштину и да не иовреди чл. 175 Устава. То је стојало н.ој до драге воље; ја је не кривим, што је то учинила за то, пгго по.јимам, да је имала нотребе да се црипреми. Ну, кад је радикална влада могла то да учпни; да иовреди чл. 175 Устава несазивајући Скупштииу нре краја анрила, и ако је могла то да избегне, онда настаје питањс, шта је требала у тој прилици да учини Народна Скупштина. Ако се нама с правом хоће да пребацује, што смо ми немајући Скупштине на окупу, продужили уговорно сгање с Аустро Угарском, од куда се може осгавити без одговорностп ово, што је радикална влада цовредила чл. 175 Устава? У извештају одбора нравда се гај постунак; он сам иризнаје да је то повреда Устава, па извињава тиме, што вели, да је то изазвала „неодољива нужда државна". Ево шта се у извештају од речи до речи вели: (стр. 62).