Narodna skupština

СТРАНА 180

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

то је једно с другим стајало у вези, нпје се могло двојити и држава је под тим условом и добила зајам. Али не треба се варати, да држава и они, који су били на управи, аису увпдели, да је то једно корисно нредузеће, које на крају крајева треба да пређе у државне руке. Са овим разлогом стоји упоредо разлог, који је г. Рајовић навео, а то, да су они, који су бнли на управи у то доба, руковођени били и тим обзиром, да ми у први мах нећемо бити кадри да организујемо једну са свим нову радњу у Србијп, да нећемо моћи без штете осетне да уведемо у живот једну такву нову сгвар, па су се за то и решили да то даду странцима, те да они прве годнне, које су у сваком раду штетне, претуре преко својих леђа, задржавајући у себи вољу, да једнога дана то од њих одузму. А да је та воља у истини била таква доказ је то, што је 1886 године у Скупштини донето решење да влада поради на томе, да се раскине уговор са странцима п да се узме моноиол у државне руке, онда кад сви нрви трошког.и око стварања буду пали на рачун странаца, а не државе. Што се тиче тога, што је носле годину дана држава наша то решење скуиштинско нзвршила, иротив тога ми ћемо најмање во.јевати, на против увек смо нризнавали да је то било добро. Али фаат је неосиоран, да у оном моменту, иад је држава раскинула уговор, до су странци, који су за .ожпли каиигале на ту ексилоатацију, имали иреко милијуна дпнара штете. Држава иије имала ништа да штетује, Јер су њени иапври били смештени већ, а зајам оствареи, осим оног ироцента, који је могао држави да ирипадне из експлоатације од евентуалног ћара, а то је далеко од тога да може изравнати суму од милијун дииара. Дакле, кад хоћемо да говоримо о старим стварима, онда ие говоримо с једне сграие, него са целокупности. Има заслуге за ону владу, која је то одузела, као год што би имало заслуге за сваку владу, која би то учииила, и као годштоје била заслуга и за оне, воји су 1886 године били иа уирави и донели законодавно решење, да се монопол узме у државне руке и који би то и учинили да су имали времена да изврше скушптннско решење, које је нагаа већина донела. Тома Бојичић — Госиодо, ја бих био мишљења да се смањи са стране уношење дуваиа, а иарочито цигарета и бурмута. То би била леиа ствар п ја мислим, да би тиме учинили да се дуван више у нашој земљи ир.оизводи. Ја сам слушао шта је г. Рајовић говорио Потпредседник — Молим вас, говорите о буџету у начелу, а кад се дође на поједине тачке, онда говорите о појединим тачвама. Тома Бојичић — Ја ћу да говорим о ономе, што је г. Рајовић говорио... Потпредседник — Вама ниЈе г. Рајовпћ говорио лично, него иред Скупштином. Ја вас молим, немојте се удаљавати од предмета који је на дневном реду. Тома Бојичић — Ја хоћу да говоримо дувану, који се у нас доноси са стране.... Министар Финансија Мих. Вујић — Ја не бих говорио, али сматрам за дужност да ово кажем. Замерка поштоваиог посланика г. Гарашанина, да је дебата заведена од моје стране, није умесна. 1 осиода из опозиције иочели су давати савета о томе, како треба руковати са моноиолом дувана и онда је ириродно проистекло све што је следовало. Дакле, кривица није до мене, што се дебата овако развила, него до госиоде из оиозиције, који су нашли да је сад моменат, да дају савете како треба руковати и радпги у монополу дувана. Потпредседник —Ја вам кажем даније говор о томе, који се дуван уноси са стране. Тома Бојичић — Онда нећу даље да говорим. Потпредседник — Објављујем да је претрес свршеи. Стављам на гласање •. Ко је за то, да се пројект буџета у начелу прими, нека седи, а ко је противан, нека устане ? ( Сви седе). — Објављујем да је Скупштина усвојила предлог буџета у начелу.

Сад приступамо претресу појединих тачака. Известилац Димитрије Димовић прочита иозицију: „Стварна продаја" (сгр. 2. Прилога IV). Потпредседник — Прима ли Скушптина иредложенн ириход? (ПримаЈ. Известидац ирочита иозицију: „Уирава дуванских моноиола", тач. 1. 2 и 3 (стр. 3.) Данило Јовановић — Ја не могу да одобрим овај додатак, који се даје уиравнику, особито даиас, кад нема пара и кад постојп дефицпт. Загато му се даје овај додагак кад има д )бру п велику илату. С иогледом на наше финансијске прилике, ја сам мишљења да овај додатак управнику треба увинути. Треба да иођемо путем штедње. Може неко рећи да ово није штедња, а ја велим да јесте, и кад иођемо тим иутем, ми ћемо много уштедети. Молим 10 посланика да иотпомогну овај мој предлог. (Потпомажу га.) Известилац Д. Димовић — Лепа је жеља г. Данила Јовановића, кад би било могуће да са укине овај додатак управпику. Алп у оваквим прилнкама, ирп индустријским нредузећима, своро у свима државама даје се уиравнику један додатак у виду неке тантпјеме, да му се тиме да воља и могућност да руководи пндустрнју како треба. Хиљаду динара није велива сума, таво је било и ире, па тако треба и сад да усвојимо. Тома Бојичић — Врло је умесна нримедба и предлог г. Даннла Јовановића, јер кад један управник има 7200 ди нара плате, онда на што ће му додатав. Ми имамо много чивовника ио свима струкама, који поред систематске плате имају и додатке. Ја налазим да у овом случају треба да отнадие овај додатав ио предлогу г, Данила Јовановнћа. Љуба Јоксимовић — Ја мислнм, кад би хтелп да се овај додатак избрише, то би могли учинпги једиио онда, кад бн завон изменили. Мени је доисга чудо, да увек са ове стране од г. Данила и г. Дедннца излазе иредлози, којп су нротивни завону, и ја држим, да се са 10 гласова не може завон да изиграва, већ, аво хоћемо да овај додагак избришемо, опда треба и завон да изменимо, ношто је овај додатак завоном одређен. Известилац — Доиста, господо, најјачн је разлог иротив овога предлога нзнео г. Јовсимовић. Ја сам га нревидео, јер завон одређује тај додатак управнику и онда црестаје сваки говор и разлЈГ, да га ми увинемо ире него што би закон изменили. Драгомир Рајовић — На гтрвом месту, господо, хоћу да кажем, да аво хоћемо ову иозицију да избришемо, морамо претходно имати предлога, којим ће се ироменити оно што је законом већ раније наређено. На овај начин не може овај додатав да се избрише, кад постоји завон, на основу кога се он издаје. То је односно начина, на који се ово укидање мора да изврши. Сад хоћу да кажем, што се тиче целисходности. И ја видим овде да извесна господа имају одвратност црема ономе, пгго се зове чиновник и пзгледа, да би они били вољни да та лица, ако је могуће, служе бадава и још више, да нешто и д,оплаћују. Ако доиста онн пронађу начиназаово, нека имјена чает, алп овп чиновницн монополсви нису обични чиновници вао административни чиновници. Господо, ово је једно индустријсво иодузеће, и кад је таво баците онда исглед на индустријска подузећа у другим земљама, да видите како се тамо награђују људи, који чине да једно подузеће напредује, да просперира, да дође до што већих прпхода и ви ћете, госиодо, впдети како је ово заиста тако скромна, мала награда, да се управ не може узети ни у паралелу са њиховом наградам, јер тп људи плаћају друкчије шефове својих подузећа. Та нодузећа обично су акционарска, те с тога таква друштва и морају да набављају људе од иамети, погагења, усталангтва, иа такве људе морају и да награђују. Та награда зове се тантијема. Сем онога што им се у илати даје, кад нодузеће напредује, кад показује добре резултате,