Narodna skupština

СТРАНА 210

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

место становања бирача, и место и дан избора, за којп се карта нздаје." Оно, госнодо, што се налази у овоме члану, то је оно што иде у прилог да мииистар унутрашњих дела није повредио ни један од ових чланова пзборног закона оним својим раснисом, ношто мшшстар унутрашљих дела није нагнат ннти му је законом у дужност стављено до кога дана мора испослати бнрачке карте. Господа, која су нредложила тужбу, мора да су била у пометњи са разлога, што је стара одредба ових чланова закона изборног о неком року у том ногледу наређивала. јер је нре ио чл. 106 изборног закона важило то: Бирачке карте нздаваће се н нредаваће се бпрачима од 20 до 43 дана за кључно. Дакле до 20 миннстар је био дужан да пошље бирачке карте, а тако исто ио чл. 35 стајало је да ће ошптински суд издавати бпрачке карте најдаље до 1 августа текуће године. Донде, докле су важиле ове одредбе, донде је била дужност министра унутрашњих дела да пошље бирачке карте, али од дана, кад је учпњена измена у нзборном закону у тим члановима, а она је учпњена у овој Скуиштннн и у овоме дому вашим садејством и мојим садејством као народнога иосланика, и од тога дана министар унутрашњих дела разрешен је дужности до кога дана мора послати бирачке карте. То је тако јасно да не трпи ннкаквог другог тумачења. Чл. 36 изборног закона чинп изузетак у овоме ногледу, али тај члан 36 вреди за изборе. који се редовно обављају, вредп за изборе, које се врше у редовним приликама (Осмехивање). Како се ви злурадо смејете, мислећи као да сте стекли неко оруђе нрогив мене, али ако хоћете паметно да ме саслушате, видећете да то не иде протнв мене, него против вас (Жагор). Потпредседник — Молим вас за тишину. Стојан Рибарад — Молим вас, кажите, да ме не прекидају. Потпредседник — То је моја дужност; ја то чиним. Стојан Рибарац (продужава) — Ја ћу да вам кажем зашто овај члан 36 може да се односи на изборе, који се редовно обављају. У поменутом члану 36 стоји ово: „Бирачке карте штампају се у државној штампарији за делу земљу, а разашиљу се ошнтинама по наредби министра унутрашњих послова најдаље до 10 јула. За ове карте не нлаћају нигага нн бирачи ни опгатине. Трошак око њих пада на терпт буџета." Од 10 јула до 14 септембра, кад се по закону врши редован избор, нма више од 2 месеца. Међу тим у приликама, кад се избор нередовно вргаи услед распуста Скушптине, крајњи рок до кога се морају избори извршити то су два месеца. Тај крајни рок садржан је у чл. 51 Устава и садржан је у чл. 98 изборног закона. Сад, ако бисте ви хтели да је министар унутрашњих дела бпо дужан да на основу овога члана 36, до извесног рока пошље бирачке карте, онда ви одузимате вредност члана 54 Устава и члана 98 изборног закона с тога, гато не би могло то да буде у року од 2 месеца, јер кад ова два прописа прописују да крајњи рок мора да буде два месеца, онда они доиугатају да избори могу да буду ире два месеца. И кад избори могу да буду пре 2 месеца, онда значи да мннистар унутрашњих дела није везан за овај рок до 10 јула и за онај рок, који је пронисан чл. 36 изборног закона, после два месеца. Још један разлог, госнодо, за нотврду колико је неоснована ова тачка онтужбе, састоји се у чл. 35 и 106, о којима сам вам ја мало пре говорио и који садрже обвезу, дужност министрову да ношље бирачке карте. Кад стоји ово да министар унутрагањих дела није везан за рок, до кога мора послаги бирачке карте онштинама; кад стојп то, а ја ћу да узмем да стоји тврђење тужбе, да су снискови бнли нотврђени до 5 јануара н ако то не стоји, јер спискови ио члану 101 изборног закона не морају бити враћени за 7 него за 8 дана, јер седмога дана, но чл. 101 нзборног закона, они морају

бити од опшгинских судова предати нрвостепеним, а првостепени суд дужан је, по општој одредби, која се садржи у чл. 23 изборног закона, да их врати за 24 сахата, дакле осмог дана; — кад то стоји, онда не може сгајати тврђење, да су сиисковп били готови до 5 јануара, нарочнто јога с тога, гато се зна да нрвосгепени судови нису могли да их врате до 5 јаиуара. И шта онда остаје? Остаје дајемннистар унутрашњих \ела само за 2 дана нослао касније бирачке карте, а то и гужба тврди, кад би он баш био везан за рок, који тужба федставља. Господо! У оваквом случају једно киштално писање решава целу ствар. Прво долази да се заиитамо, да ли је у праву донуштено ла ко буде тужен и кажњен за неку уображену, ндеалну новреду права, или је нотребна матери јална, стварна повреда права. Идеалне новреде црава нема, л то ће, држим, признатп сви правници, који су овде у Скупштина. Из тога питања следује друго питање: кад нема идеалне повреде права, кад се дакле, ко може оптужити суду само за стварну, материјалпу повреду права, онда питање, на које греба обратити пажњу, решава целу ствар, а то је, да ли су за та два дана, баш да ја министар пропустио учинити нешто, што би по закону требао да учинн, и ако то не стоји — ма колико бирачи лишени права својих што нису добили бирачке карте. Да ли је било жалби. да баш за та два дана неко није добио бирачку карту, да ли те жалбе у опште иостоје или су те жалбе настале касније. Ја ћу да вам кажем, да су касније настале, као што се види из званичних новина, у којима сам ја дао печатати и жалбе и наредбе моје и извештаје дотичних власти, а из којих се види и то, да сам чинио све оно, што су ми дужност и закон налагали, да се свакоме барачке карте издају. Према свему овоме, гато сам досад о овој ствари казао, ја мислим, да сам у праву, да изјавим: да радњом својом, оним раснисом мојим, ко.ји је предмет оптужбе, овим актом ни уколико није повређен ни један члан изборног закона (јесте), и да ни укоапко није повре^ен ни један члан закона о минист. одговорности, ио коме вп охћете да ме оптужите. Па кад вичете да „јесте" онда што ме саслугаавате, што већ нисте нресуду изреклн. Идући редом, којим је тужба ностала, ја прелазим на •гач. б) под бр. 5 оптужбе, на члан, којим се тврди, да сам ја повредио изборнн закон, раснисом од 16 Јануара 1893 г. нод бр. 509, који сам упутио свпма полициским ваастима. Какав је тај распис, вама је свима познат из оптужбе, тако да нећу имати потребе да читам, те да морим ваше стрпљење. већ ћу прећи на главну ствар. Одмах ту да изјавим : да овај раснис има цељ, да се очува и изврши чл. 85 Устава, који овако гласи: „ Право бирачко има сваки сриски грађанин, који је навршио 21 годину и који илаКа држави најмањс 15 дин. неиосредне иорезе на годину. Задругари, који су навршили 21 годину, имају ираво бирања, ма колику неаосредну иорезу илатили. Сваки, који хоКе да уиотреби своје бирачко ираво, мора иретходно узети бирачку карту. А бирачку је карту надлежна власт дужна издавати свакоме, који докаже иризнаницом или иротоколом, у који се заводи илаИање иорезе, да је у ирошлом или текуКем иолгођу илатио иорезу, која даје ираво бирању." Даље, циљ је овоме раснису, да се изврши и очува и чл. 34. изборног закона, а гај члан овако гласи: „Да бирач добије бирачку карту, мора иредходно да је илатио иорезу за ирошло иолгође" (чл. 58). Доказ о илаћеној норезн за прошло нолгође т. ј од 1 Јануара до 1 Јула оие године, у којој се избори чине, може бити само нризнаница или по тврђен извод из књиге, у којој се заводи плаћање пореза. (чл 18) Но ако бирач у општини, у којој живп, не плаћа толику порезу, која му даје нраво гласања, а плаћа норезу, и у другим ошнтинама, онда се мора бирачу урачунати и она нлаћепа нореза, коју је платио ван своје опгатнне, ако то иореска исправа до 20 Авг. (чл. 24) докаже, и тада му се мора издати бирачка карта. Да је мннистар био надлежан, да издаје оваки раснис, стоји за то чл. 36 избор. закона, који овако гласн: „бирачке карте штампају се у држ. гатампаријп за целу