Narodna skupština

29 САСТАНАК — 6 ЈУАА

СТРАНА 237

како пзгледају. И ја мислнм, да ћете битп добрп, да мп допустите, да вам ја, као ваш друг, са свим искрено кажем, како ја ценнм ствар, и да вам кажем, како она у опште пзглсда у очима једног беспрпстрасног, једног незаинтересованог носматрача. Изгледа, госиодо, као да вп оптужу.јете ваше претходннке у влади, не баш зато, што су онн криви Уставу и законпма; не баш зато, што су криви Ераљу и Отаџбпни, него, нзгледа, н нонављам: „ изгледа ," да их оитужујете за то, што су они криви вама, што су крнви вашем режиму; што су крнвп вашој странди; што су криви вашнм владама (Жагор. Чује се: није пстпиа). Молим вас, господо, ја вас молим, да ми обратите за један тренутак вашу пажњу. Ннје ми намера да вас вређам. Ја и опет иоиављам, да ја говорпм о стварп онако, како она изгледа, каква је пак она у истпни, каква је она у суштпни, то ви самп знате. (Чује се: Знате п Ви! Л{агор). Јер, госп.одо, кад бпсте ви тражили сва гажења Устава, кад би се хтела свуда да задовољн увређепа уставна осетљнвост, онда бп их требало тражнти свуда, где год их је било. Али ви то не чнните — ви налазите, да је Устав гажен од 9 августа на овамо, дакле, да је Устав почео да се гази баш од онога дана, кад је ваш режим престао, а либерални настао. Алп, господо допустнте ми, да вам кажем, да је то ваше субјектнвно мншљење, тако псто, као и кад либералп кажу, да је Усгав гажен до 9 августа, а од 9 августа до 1 аирила да је све у Србијп добро, да не може боље бити. Допекле имате н вп, радикали право, а и лпберали имају донекле право. Али, господо, да се у овој вашој парипцн није нстакла једна трећа воља, једна воља јача и од ваше н од њнхове; да оиа није лнберале сломила, а вас уздигла, господо, не треба ми пророчаиска дара, па да кажем: да бисмо ми данас, у овом истом Дому, прнсуствовалп оваком истом призору, али саио с обрнутпм улогама, п у место што радпкали туже либерале, либералп би тужили њпх, н са толико исто субјектпвне основаности, колнко је и у вас налазимо. И у том случају, ја бпх, госиодо, опет држао овај нсти говор, који данас држнм, п дајем вам моју поштену реч, да бих тако у нстпнп радио. Ја, господо, нећу да правим никаво оиште сравњивање између нолитичкпх странака; али у овоме спецпјалном случају, мени се чпни, Д1 има нешто, у чему су оне и сасвпм иалик једиа на другу; а и«а нешто, у чему се веома разликују. Налик су све тиме, игго све кажу : да је гажен Устав; а разлпкују се у томе, гато лпберална странка налази, да је Устав гажеи ире 9 Авгуота ; радикална вели, да је гажен после 9 Августа, а ми напредњеци кажемо да ,је Устав гажен и ире и носле 9 Августа (жагор). Али, господо, опет поиављаи. да су то све нагаа субјективна мигаљења, и ни једно од овпх мишљења нема права да се пстакне као полазна тачка заједан озбпљнији државни носао. Нпшта горе није у политпци, него једнострано гледатп у ствари н о њима радиги. Тужитн једне људе за то, гато су се огрепшлп о Усгав н законе, то не смирује и не сталожује, то само раздире и цепа, а тога је у овој земљи доста и < увпше било. Ја, господо, немам права, немам разлога, да од вас тражнм, да вн заборавите, да сте ви сауиштинска ве1>ина, која је никла из радикалне странке, па да у овој тужби истом справедљпвошћу, истом строгошћу обухватите и она дела, која су учнњена и под ваганм владама: тим путем ви за цело нећете хтети поћи а пиате н разлога, јер у осталом, ваља отворено прпзиатн, да код нас још нн једна политичка. странка до данас није за толпко самоодрпцања дозрела. Па чак нн ми напредњаци, не бнсмо можда тако урадили, кад бисмо у вашем положају били, п ако у пагаој нрошлости имамо живпх при мера, да смо умели да запоставимо нагае партпске ннтересе, кад су пред нама стајали интереси државни. Ја вам, дакле, о овом иредлогу говорим, не за то, гаго је он најизвршљнвији, него зато, што .је далеко правичнији од онога другог, којн вам се у тужби иредлаже. Вп, господо, тим путем нећете да пођете. Међу тим, кад ви тим нутем нећете и не можете, гата вам смета, да ми наше уставно, нагае законско оружје обрнемо против оних, из којих је све зло изаврело, против вр-

гаилаца дужности краљевске власти — против намеснчка? (чује се : врло добро! — тако је). Зар није за све вас као и за мене јасно да нпкаквог зла ни против Устава ни протпв закона у овој земљн не би било, да Краљевски намесници нису хтели, да га буде, да га нису тражили, да га нпсу изазвали, да сплом своје властп нпсу то зло потпомагалп и закриљавалп ? (Чује се : тако је). — А у овом спецпјалном случају, који је пред нама, питам вас, господо, би ли могло бити кабинета од 9 Августа, билп могло бпти незаконптог конституисања Скушитине од 25 Фебруара — да Краљевски Намесници нису хтели, да нпсу помогди да то тако буде? Шта би могао г. Авакумовић учинпти, гата бп могао г. Рибарац, да није било Ристића и Белимарковчћа, илп да су они одрекли своје потписе па те указе својпх министара? Од свега тога не би могло бпти ннгата, нпти оног кабинета, нити оне Скупштине, само да су Краљ. Намесницн хтели; а то је било само за то, што је њима угодио и потребно било, да тако буде. И онда пптам вас, госнодо, од куда то, да су само г. Авакумовић н његови другови кривн, да су крпви толики начелници, капетанн, нисари, кметови; да толике српске иородице умпру од глади, у беди и невољи, а да се ви чпните невегати, те да изађу невини ирви кривци, правн криаци, изворни и једини кривци — намесници? Ја знам да ће мн се рећп, јер је већ од почетка, намесништва то мњење непрестано са предумигаљајсм утврђивано, да су намесници неирикосновени. То се, као гато рекох, од почетка намесннгатва са нредумигаљајем утврђивало и та навика и дан данас протеже се и у гатамни и у Скупштини. И ја бих се нрвн томе разлогу приклонио, кад би ми ко год у Србији могао показати један једини лист, једну једину страну, једну једпну врсту Устава или закона, у којо.ј би то исписано било. Алн тога, господо, нигде исппсанога нема ; то се и не доказује Уставом, нити законима, то се доказује дедукцијама. аналогнјама, адвоцирањем. Каже се да су они представницн Круне. Они ннсу представници ничега на свету. Они су привремени извргаиоци крал^евске власти, а како се краљевска власт само у границама Устава и закопа вргаи, они су иривременп извргаиоци те власти само дотле, док се у гранпцама Устава и закона крећу. Изван тога немају они никаквих прерогатива, које се за Круну везују; они немају ни ону најмању, ни оиу најситнију, а камо ли да могу иматн ону, шго је најкрупннја, најважннја, ону гато у себи све остале прерогативе обухвзта, и гато се зове неприкосновеност. Арса Прокопијевић. — Молим вас г. потпредседниче да закратнге реч г. Гаратанину, јер за овакав исти говор и мени сте закратили реч. (СмехЈ. Потпрздседник — Молим вас, господо, чујмо говорника. Милутин Гарашанин (наставља) — У осталом, загато бисмо се ми о тој непрпкосновености овде толико разговарали? Зар ви нисте у вагаем најсвечанијем акту наппсали одономад сами од речи до речи ово, гато ћу вам ја сад прочнтати : „Да Господару, 31 марта, кад је Краљевско Намесништво, које се није нопунило у уставноме року, п које, према Уставу, није више ни имало права да врши влаот Краљевоку у твсје име, отворило седнице неуставно конститупсане Народне Скуишшне, завршен је био у свој потпуности уставни злочин, ирипреман све од 9 августа прогале године. И права, која Усгав зајемчава Народноме Представнигатву, па и прерогатизе Српске Краљевске Круне, присвојени су били самовласно и злоупотребљени у циљевима противним интересима и Престола и Отаџбине." Господо, зар они, који самовласно присвајају себи прерогатнве српске краљевске Круне, зар онп нису узурпатори краљевске власти? (Из клупа чује се: јесу). Зар они, који то самовласио присвајају у цељн протпвној интересима и Престола н Отацбпне, зар то нпсу велепздајници? (Из клупа чује се: јесу). Кад јесу, онда вас питам, у којој су то земљп узурпаI тори и велеиздајници иеприкосновепи? — (Арса Проконијевић — У овој. Смех. — Живо кретање). Господо, ово сте ви исписали