Narodna skupština

СТРАНА 396

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Народној Окупштини Због мојих нужних домаћпх послова, који не трпе одлагања, нужно ми је осуство ; за то молим Свунштину, да ми пзволи дати за све време до распуста ове ванредне Скупштине осуство, које ћу да употребим од 26 тек. месеца. Ако Скупштина не дозвољава за све тражено време то молим, да ми дозволи бар до конца овога месеца. 23 јула 1893 год. у Београду. Тодор Коетић, нар. посланик. Потпредседник — Одобрава лп Скупштина тражено одсуство? (Одобрава). Изволге чутп пзвештај одбора о изузетпом примању ђака у Богословију. Известилац А. Прокопијевић чига : ИЗВЕШТАЈ одбора о пред^огу за изузетно примање учени^а у Богословију Народној Скупштини Предлог министра просвете и црквених послова: да се овластп да мимо чл. 4. закона о изменама п допунама о устројству Богословпје, може и идуће школске године примптн извесан број ученика — био је предмет свестране оцене одбора, коме је Народна Скупштина поверила проучавање. Улазећи у оцену овога предлога, одбор се упуштао у исшггивање његово са рззних страна. Нарочито се одбор у своме разматрању задржао на датима, која се односе на целокупно стање богословског завода код иас, потпуно свестан да та установа оваква каква је данас са целим својим садашњпм уређењем и са наставничким особљем и његовом стручном спремом, а с погледом и на немогућност да се у Богословији тгонова заведе интернат — никако не одговара правим потребама правилно и разумно схваћене установе. Из оваквог стања, одбор је био већ готов за решење, да се овакво овлашћење не би могло допустити, али се ииак одлучио усвојити поднесеии предлог, једино са разлога, што је г. министар овоме одбору дао свечану изјаву, да и сам, увпђајући то стање, не жели да и даље тако остане, но да је вољан и спреман првој идућој редовној Скупшгини поднети иредлог за рацпоиллно уређење овога завода, водећи рачуна о свима обзирима сувремене потребе и циљу, који овај завод има да постигне, од кога се очекује да припремп народу и држави српској сиремне духовне учигеље, који ће га повести правом напретку у његовом духовном животу. Разлог за примање овога предлога био је још и тај, што овај предлог има за циљ, да се школски течај, за овако кратак рок, до прве идуће Скупштине не прекида. Част је одбору, према свему овоме, умолптп Нар. Скупштину, да п она са тих разлога, изволи примити речени предлог. 22 јула 1893 год. у Београду. предсвдник одбора, Марко Петровић. известилац, А. Д. Прокопијевић. чланови : Ђ. Анђелковић, Пера Павловић, Марко Швабић, Богосав И. Поповић, Д. М. Јовановић. Потпредседник — Извештај одбора наштамцан је и раздат посланицима и може се ставити на дневни ред за идућу седницу. Усваја ли Скупштина ? (УсвајаЈ. Сад прелазимо на дневни ред. На дпевном је реду цретрес законског предлога о измени закона о нривременом ирирезу. Има реч г. Јован ТНелмић.

Јован Шелмић —Овај зајам од 18 милпона тражп се да се исплате дугови, који су затечени 1 апрпла. Решаватн овакво једно иитање врло је тешко и за владу п за Народно Представништво. Као народнп носланик сматрам за дужност оволико да кажем. При вотпрању овог зајма треба имати на уму какво се стање налази у нашем народу. Народ је наш сиромашан, оскудан; у многим крајевима он иде п го п бос. Ви знате госаодо да нам се у буџету сваке године износи да има доста неисплаћене порезе. Она је остала неисилаћена отуда, што има у многим крајевима наше земље спротиње и што није имало од чега да се наплати. То се, господо, највшпе дешава у новоослобођеним крајевима и у брдовптпм пределима, где народ тешко до зараде долазп. Ми смо сад у незгодном ноложају што овај дуг већ постојп и што се мора зајмом покрити. Алп, господо, држим да је врло потребно овом приликом рећи у каквом се стању наш народ налази и како он живи. Као што вам ревох, господо, у многпм крајевпма пма доста сиротног народа и он очекује помоћи. Одобравајући овај зајам, којн се тразки, ја се надам да ће се једанпут за свагда учпннти крај дефицитима и да ће влада огледати да нађе начина, да се народу у сиромашиим крајевнма помогне да лакше до зараде дође. Мепи је као посланпку познато, да је народ у ново ослобођеним крајевима, а нарочнто у срезу добрпчком, нишком и косаничком сиротан, а тако иознато ми је и у округу крушевачком, где има грдпих и врлетних и опасних места како људи једва живе и ја сам тамо својих 26 годпна живео као сиромах. У осталом ја се потпуно слажем са назорима, које је прота Милан г Бурић у своме говору изнео. ВЛадимир Поповић — Иосле говора господе говорника, који су о овоме предмету говорилп и ја ћу битп слободан да о томе говорим и да дам своје мишљење. Србија, госиодо, кад је дошла до такога стања, да свака пореска главаима да плати 700—800 дпн. дуга, онда пред таким стањем треба да станемо, да се размислимо, да се озбиљпо запитамо, шта ћемо, и докле ћемо тако непрестано са новпм задужењима ићи ? Мепи се чини, да ово наше незгодно финансиско стање не долазп отуда, што су наши дохоци мали, слаби, нсго долазе отуда што илп не умемо или што нећемо да штедпмо. Ето да узмемо за прпмер сам овај зајам. Ми, да бисмо номогли нашем незгодном финансиском стању, ударили смо у ново задужење, у меето да узмемо пут штедње. Госнодо, мп што у овоме дому радимо, мп велимо, да се у име народа ради, и онда значи, да се и ово ио жељп његовој ради. Према овоме вредно је, господо, да се запитамо, да ли је овај зајам по жељи народној ? Није, господо. Ако хоћемо да будемо прави и истпнски тумачи народних жеља, народ тако не жели, јер је народ много оптерећен и он држи да је крајње време, да се помогне овом незгодиом финанспском стању. Народ сматра за непријатеља сваког опог, који му намеће нове терете. Народ, господо, обраћа све своје наде на нас, као народне преставнике, да му у томе колико је могуће помогиемо. Ја држим, да мп, као народпи престав нпци, треба да му пружимо руку у помоћ. То смо као пародни преставници дужни да учинимо. Учинимо ли тако, оправдаћемо поверење, које пам је народ дао ; а не учинимо ли, онда ћемо проћи онако исто, као што су прошли и многп други, који су много обећавали а мало учинпли. То је што сам пмао да кажем. Милан П. Милићевић — После онако лепих говора господе предговорника, ја нисам мислио да говорим о овоме предмету, али изазван сам да кажем неволико речи за то, што нам г. министар не даде реч, да је ово последњи зајам за исплату дефицига, него нам шта више отвореио рече, да ће се и у будуће дефицити иравити. У осталом то и сами видимо из оног буџета, да ћемо се опет за подмирење унутарњих редовних иотреба п у будуће задуживати. То ме и натерује да го ворим против таквог газдовања. Господо, ја разумем задужавањ кад се задуживањем нешто иринови, кад се задуживањем нешто чпнп, да се нека неодољива иотреба подмирп. Ја разумем, да на прилику један домаћин, кад му угпне во за рад, мора да се задужи да купн другога, јер не може без њега да буде. Ад и не разумем задуживати се, правити нове дугове и јестп! Не 18 милиона но 118 милиона, ја бих иотписао, али да се за