Narodna skupština

СТРАНА 397

њпх што год корисно прибави земљи. Али, господо, ја сматрам да не треба одобрпти нп једну пару на задуживање за подмирење редовних унутрашњих потреба и дефицита, који отуда потичу. То је тако исто као кад какав домаћин више троши, него што ирихода има; ко тако ради мора нанослетку банкротирати и пропаспт. Г. министар фпнапспја каже нам, како нам није могуће поправнти наше фипансиско сташе, а то значп пије нам могуће троткове смаљити. Срећа је, господо, шго тај навод г. министра не стоји, да ми не морамо даље да се задужујемо. Ми имамо прнхода по буџету око 60,000.000, 20 мплпона треба нам за отплату дугова, 15 милпона за војску, истина на војску сад се мање троши, алп ја сматрам да треба на војску више трошити, и бар 15 милиона као што рекох. Еад дамо толико и за војску остаје нам 25 милиона дин. на чисто за подмирење напшх унутрашњих нотреба, Тај вишак од 25 ми лиуна дин. ми можемо кресати како хоћемо, т. ј. можемо удесити наше државне расходе тако, да се потпуно подмире са овом сумом, која преостаје. И то је оно, пгго мислим да побија разлог г. министра финансије, да ми не можемо поправитп наше финанспско стање. Ја држим, да би се чак и од тпх 25 милиуна могло да уштеди 4 — 5 милпона и остави у подрум да нам се нађу и у случају невоље; једна спромашна удовица ■угатеди 2 — 3 дуката завеже добро ушамију, да јој се нађе у случају болести, а ми као Краљевина Србија, којо.ј је буџет од 60 милиуна немамо ни гроша, да јој се на случај нужде нађе. Какво је то газдовање, ја такво газдовање не разумем. На иослетку, норед свега.тога, ја бих могао одобритн овај зајам, кад би се он могао учиипти у земљи а не на страпи, и ако се чинн на страни, ја ћу гласати нротив зајма. Драгутин Дединад — Господо посланици! После оводико деиих говора ја доиста нисам ни мислио да узимам реч о овои нитан.у, тпм пре, што аисам стручњак у овој стварп, али изазван говором једнога од г. г. послапика (а то .је г, Вукашнп Петровпћ) ја сач се решио да проговорпм неколико речп и то врло кратко. Свима је нама добро нознато финанспрање г. Вукашчпа Петровића, а и у опште финансирање од двадесет и неколико годпна на овамо под разним владама. Но кад је г. Вукашин јуче казао и поједпна задужења бацпо на терет впше људпма из других странака, него његовим пријатељима, и кад на крају крајева излази тај резултат, да је напредна странка задужила земљу свега са 25 или 27 милиона динара, то је оно, што ме је изазвало да кажем неколпко речи о овоме п да речем ово: кад бих се ја ио среКи на лазио међу наиредњацима, кад бих био њихов иолитпчкн прпјатељ, кад бпх. међу њима седео у Скупштшш као посланик, и кад бпх чуо оно што је г. Вукашпн казао, ја бих се послужио оном лепом бачванском пзреком, где Бачванин један другом каже: „ Немој ме куме само ти бранити Допсга, кад знамо, шта је све учпњено под газдинством г. Вукагапна, ја не знам како је имао куражи да јавао и отворено у Народном Представништву каже оно, што је нама свима добро познато н да баца терет и одговорност на онога, који не треба одговорност да вуче, ТПто се тпче самог задужења, ја ћу, сматрајући да одговарам посланпчкој дужности, да одговорнм речи, коју сам дао мојим бирачима, да кажем ово. Доиста, ми смо у врло тешким околностима п у колико .ја нознајем наше фпнансијско стање, знам добро да влада, кад небп била потреба п нужда, не би тражила од нас оно, што не можемо да дамо; али, на крају крајева морамо да дамо ово за то, што морамо да одржимо нашу кућу, нашу земљу, и нпу отаџбину на оној висини, на којој треба да буде пред страним светом, што морамо да одржпмо наш кредит и у земљн и на страни. Ја ћу гласати за овај зајам, али мотивишући својс гласање тиме, што ће ово битп последњи зајам који чинимо. Новак Милошевић — Ово се не може сматрати за зајам, ово није зајам, ово је дуг и то дуг, који су учиниле ирошле владе, и оват се дуг мора платити. Зајам се чини за то, да би нам дуг био сношљивији и лакши са мањим интересом. Дакле, ових 18 милпона зајма не траже се за под-

мирење иеких нових цељи, него за то да се отплате дугови појединим људпма на који тече већи интерес. Многп говорннци наводили су разие узроке, откуд толпкп дугови и дефицити у нашој земљи; показпвали су маие и болест, али ни један није казао, како ће да се лечи та болест државног задужења и дефицита. Ми свп зпамо од куд долазе све мане у нашој земљи, откуд долазе задужења и дефицитп. Долазе просто отуда, што се у овој земљи граби за власт. Са грабљења за власт дошли су сви узроци задужења и нашег злог стања, дошли су они ратовп иепромпшљено вођени. Отимањем о власт, може се рећи, да је понижена она велпка идеја српског народа уједињења и ослобођења српства. Ми знамо, да је отимање о власт преускорило онај рат са Тур цима, који није свршен онако, како је требао да се свршп и како је било расноложење народа српског. Прављени су зајмови за нрвп рат не онаво како је требало, и кад су наиравденн зајмови влада се није постарала да пронађе изворе ог куда ће се отплатити тп зајмовп. У нашем уставпом живогу од 1868 годпне па на овамо, сви радови нишга друго ие причају него отимаље о властп и све погрешке отуда долазе. Због отимања о власт дошли су онолпки ратовп и буне и цреки судови. Односно онога, што неки веле, да у овој земљн нема реда н рада, ја велим, а зар може бптп реда и рада у оној земљп где нема једног мирног стања. Ко може да тражи рада и реда кад су баш онн, који наиомињу п траже рад п ред криви, што у овој земљи нпје бпло ни реда ни рада ни мира. Ја бих се још тешио надом, да ћемо ми ове грехове поправптп,вад би они људи, који су грешили иротиву своје отаџбине п народа, кад бн се ставили у оно стање у које се ставпо. оиај велики песник српски па казао: „час проклињем лањски но сто пута у који ме Турци не смакоше, да не варам надање народно." То би бнло једно кајање од њихове страие и за иас уверење, да ће људп, који су грешили, покајати се, да ће се ноправити, да ће се друкчнје окренути стање у земљи. Али ми впдимо, да баш онп, који су грешплп, којп су пајмање дали овом народу мира, па да буде рада и реда, опет траже путеве и иачпне, да опег стварају тако стање. Ми смо се доиста надали, кад се једанпут изменп онај стари Устав, за који смо ми мислили, да нам је сметао, п кад добијемо нов Устав да тога неће више бити, па смо се страшпо преварилп; преварили смо се и видели смо, да онн стари људи са старим навнкама траже заобилазне иутеве, како ће мимо воље свога иарода и на тптету свога народа уграбити власт, за то нам је сведок прошли 9 август, којп јс такође прекииуо једно мирно и стабилно стање у овој земљи и унео забуну II неред у земљп. Ми сви, који престављамо народ српскп и носимо одговорност за све оно, што урадимо, морамо да неђемо начпна, да то зло пресечемо и уклонимо. Кад нема главног узрока, као извора, из кога потичу сва зла, онда нема нп хрђавих иоследица; док се не пресуше тн изворп пз кога излазе зла, дотле не може бити ни рада ни реда ни мира у Србнјп п догде се не може надатп да неће битп нових задужења, да неће биги новпх дефицита у нашој земљи. Ми знамо, господо, за једно правило, које вреди за обичну кућу. Кад је у једној кућп неслога, гложење и свађа, кад се поједини чланови куће отимају да буду старешине куће, и ако немају способности да управљају кућом, дотле ие може та кућа да напредује и мора да пропадне. То нравило, које вреди за кућу и општину, то вредп и за државу и док год не иресуше ти извори свију уз рока, не може се ни то зло отклоннтп. Један од господе иосланпка, кога ја због његове ученостп веома поштујем, као научног и спремног човека, казао ја ово, кад га је питао једап поштовани посланик: да он нађе лека да се излечи ово стање, он је казао, да ће се пзаћи нз ових дугова и дефпцита кад будемо ималп кметове на свом месту, капетане на свом месту и све остале власти на свом месту. У пачелу признајем да је то тако у намерп казао, да би то натурио нама радикалима, раднкалној владп и радикалној партији. Баш мн сад можемо впше да се похвалимо и са нашим кметовпма и са папшм капетанима, и са начелницима и са свпма вла-