Narodna skupština

41 САСТАНАК

- 27 ЈУЛА

СТРАНА 429

колико је она заузела од државног зе.чљишта, ради регуладије вароши и пропшрења главног друма. Наш мпнпстар финансија нека изврши ово релење. 22 јула 1893 год. у Београду. АЛЕКСАНДАР с р. Министар финансија, Др. М. В. Вуји11 с. р. Исти гласи: ПРЕДЛ.ОГ министра Фииансија Народној Скупштини Држава има један свој плац у варопш Смедерову, који постоји до самог магацина царииарнице смедеревске. Ради регулације вароши и проширења главног друма, који води из вароши ка кеју на Дунав, општпна је заузела извесан део тога државног плаца. Да бих знао, колико је општина заузела од овога државнога плаца, као и да бих сазнао цеиу заузетог земљпшта, наређено је било начелству окр. подунавског, да на основу закона о експроприацији образује комисију за процену земљишта и да га у ирисуству застуинпка општине инжењер премери. Но овако извршеном иремеру нађено је.- да је општина заузела од овога државнога плаца сто деведесет и два и 991100 — (192.99) квад. мет. Комиспја за оцену овога заузетог земљишта, нашла је: да општина треба да платн држави за сваки квадратни метар дванајест (12) динара, дакле 2315'88 дин. за 192.99 вв. мет. То државно земљиште треба сада уступити општипи смедеревској, па за то ми ,је таст предложити Народној Скуптини, сазваној у ванредни сазив за 1893 год., да изволи регаити: Одобрава се министру финанспја, да може у корист државне касе уступптп општини вароши Смедерева 192.99 квадр. мег., колико је општина за регулацпју варошп и прошпрење главног друма водећег ка кеју заузела од државног плаца, који постоји до магацина царинарнице смедеревске, а по оцени компсиској за 2315-88 динара, рачунећи сваки квадратни мепо 12 динара." ПВр. 1088. 21 јула 1893 год. Београд. Министар Финапсија, Др. М. В. Вујић с. р. Потпредседник — Предлог се упућује одбору финансиском. Изволте чутп извегатај одбора за преглед и оцепу посланичких пуномоћсгава. Известилад Ранко Петровић. чита: ИЗВЕШТАЈ ОДВОРА зл предг<лед посланич^их пуномођстава Народној Скупштини Одбор овај, на својем данагањем састанку размотрио је изборне акте и оценио пуномоћство изабраног посланика за округ врањски, г. Радована Мплетпћа, државног саветника, а на дан 18 ов. месеца, па је нагаао: да је избор правплно и у реду извргаен; да је пуномоћство изабраног посланика у свему исправно ; и да протпв овог избора није било никакве жалбе.

Тога ради, Одбору је част нредложптн Народној Скуиштини, да изволи огласкти овај избор за законит, и г. Радована Милетића примити за народног посланика. 26 Јула 1893 год. Београд. Председник одбора, Р. С. Поповић. Известилац, Ранко Петровић. Чланови : Марко Петровић, Д. М. Ружић, Ст. Виденовић, Д. Лазаревић, Дим. Карић, Д. Илиџановић. Потпредседник — Претрес извегатаја може доћи на дневниред сутрагање седнице. Усваја ли Скуиштина? (Усваја).Сад прелазимо на дневни ред. На дневном је реду предлог г. министра народне привреде, да се браћи Минх учини олакшица у царинп на увоз вуне. Пошто је г. пзвестилац у одбору финансиском, то ће један од г.г. секретара прочитати предлог п извештај. Секретар Алекса Ратарац прочига предлог (ст. 171}, и извештај одбора (ет Потпредседник — Настаје начелни нретрес о овоме предлогу. Има реч г. Димовић. Димитрије Димовић — Господо ! Ја бих се вигае радовао, и милије би ми било, кад би о овоме предлогу могао да дам повољније мишљење, него што то мислим да учиним, тим ире, што сам грађанин места, где се налази та фабрика. Дозволите ми да вас најпре упознам са стањем фабрике, а доцније ћу изнети и узроке са којих ја не могу иовољно, да се о овоме предлогу нзјасним. Фабриканти Браћа Минх одма у почетку нису бпли задовољни са првобитном концесијом од 16 априла 1880 годипе, него су вазда накнадно гражили неке концесије, и мени изгледа, да ће напослетку они завршити тражењем каквога монопола за све време. 16 априла 1880 године, та је концесија дата браћи Мпнх Шунпетеру, и она- је подељена на два дела. Концесија на 15 година, за саму прерађевину и концесија на 10 годиназанабавку машина, справа, алата и матерпјала, који му је потребан за производњу вунених тканина. По истеку 10 година појављују се браћа Минх, а то је 1890 године и траже накнадно продужење концесије, односно другог дела, — и Народна Скупштина одушевљена за унапређење домаће нндустрије, прихватила је оберучки ту молбу и дала им је продужење концеспје, али само за набавку машина, алата и справа, које тре бају, међу тим на материјал, као боје и остало, који му је потребан за производњу, она је то одбила. Браћа Минх опет нису задовољнп ни с тим, већ 1891 године појављује се понова и траже за онај други део продужење концесије, дакле против воље саме Народне Скупштине, и Народна Скупштина и то им је одобрпла. И шта сад, опет се појављују. Предлог г. министра народне нривреде износи нам неко ново тражење; тражи се: да се браћа Минх ослободе неке царине, коју треба да плате; и напослетку, као што сам у почетку свога говора рекао, изгледа ми, да ће ти људи нас непрестано малтретирати, због нашег патриотизма, и да ће тражити моноиол за све време, докле се буду налазили у наптој земљи, и докле су њиховп интереси у изгледу. Узгред дозволите ми да папоменем, да поред свпју тих концесија, њима је уступљена државна воденица, а поред ње н неколико хектара земље за тако незнатну цену, да су мегатани — трговци у врло кратком времену ире тога, када им је прва концесија дата, нудили држави три иута већу цену давали су 100.000 динара а њима је уступљено за 30.000 динара. Што је Народна Скупштина то дала, то је оправдано. Ја против тога немам ништа, јер је то учпњено за нашу ипдустрију. Даље, хоћу да кажем да су ти људи ослобођени и од илаћања порезе за 10 година. Од свију државних и оп-