Narodna skupština

41 САСТАНАК — 27 ЈУЛА

СТРАНА 443

послетку успело да је затворена. На место ње подпгнута је била једна столарска радионпца, и ја сам хтео у тој радиониди да учим занат, али ми је речено, да не ночињем учити, јер је радионица у парници и да ће се скоро затворнти, н збиља загворена је. А то је била корисна установа. Ето тако то код нас бива. Свако корисно предузеће вечито утицајпма са стране и протпв наше воље нропадне. Не кажем, да овде то стоји код наших другова, не дај Боже, али велим, нећемо учинпти добро домовини, ако се поведемо за разлозпма противника предлога, који су изнели њпхове разлоге, чисто месне, (локалне) природе. Еао посланици, треба да пиамо и у овом случају опште гледпште и да примимо предлог министров. Извеетилад Алекеа Ратарац — Ја ћу бити кратак,за то, што ја прави известилац нисам, него случајно ириликом сам натеран, што правог известноца нема,јерје упослу. Сматрал за дужиост да поменем ово: кад ми узмемо оно решење од 1С априла 1880 год. па одчтле почнемо строго да тумачпмо ио зановести логике, ми морамо наићи на то, да је г. министар народне привреде имао право, што је овај предлог Народној Скупштини изнео. Онда, кад је фабриканту дао дату повластицу, онда ннко није увозио са стране вуну, и вуна није бпла оптерећена царином. Да је вуна, била оптерећена царином, он би, повластичар на првом месту морао да тражп, да се ослободи царине, за увоз вуне, јер је вуна везана за ту фабрику и он би то сигурно добио, да за фабрику колико му је потребно може без царине увозитп вуну. Али, као што рекох, тада, кад је он добпо повластицу, није била оитерећена вуна царином. И кад одатле почнемо, па дођемо до 1891 године, кад је тражио продужење повластице, онда опет није била вуна оптерећена са царином, него је тек општом царинском тарифом, коју је Скунштина 1892 год. усвојила и вуна оптерећена. По новодонесеној царинској тарифи, ио закључењу трговинског уговора вуна је ослобођена царине. Сад ја држим, кад му је Скупштина одобрила продужење повластице, онда иема места, да се Минху нанлати царина и за 1892 год. на вуну, која је увезена са стране, коју је потребовао за своју фабрику. Ја нпсам правник, али нека и правници протумаче ствар, ја сам уверен, да ће и они овако исто ствар разуметн. Сад бих имао јога да кажем неколико речи о говору г. Димовића и других протипника предлога г. мшшстра. Ја ћу истину казаги, и ако народна изрека велп, истина није пријатна, кад се у очи каже. Истина је, господо, то, да г. Дпмовпћ са фабрикантом Мпнхом има несвршену нарницу код судова односно неких еспапа (Димовић. — Молим вас г. потпредседниче опомените говорника, да то није на дневноме реду). Истпна је, госнодо, и ово, да ми не можемо нападати г. Мннха зато, што он није хришћавске, него друге вере, јер кад су у пптању материјални, лични интереси, невако сваки трговац сматра државу као непријатеља. Менн је познат овакав случај. У Српским Новинама бр. 156 од 16 јуна 1893 год. ја сам читао овакав оглас. „Продаја. — Г. Сима Р. Обрадовић овд. трговац, пријавио је по декларацији: У Вбр. 7|П од 30 јуна тек. год. 50 буради смоле, под знаком 8К Обр. 1910|1959, у теж. 2910 кгр. шпорко. Прегледом ове робе, нашли су царински после ници на место смоле тамњан, који плаћа у име царине за 40 днн. од 100 кгр. више него смола. „Поводом тим, а на основу §-а 110-ог царинског законика, царинарница београдска изрекла је казну над овом робом; и по тој казнп пмао је Обрадовпћ да плати четири нута више него у случају редовне и уредне нрнјаве. Но ношто се он одрекао робе, па о томе дао и писмену изјаву на протоколу од 8 јула т. г. ЖЦБр. 893 царпнарница ће у смпсл; §. 109 поменутог закона изложити овај тамјан јавној продајп на дан 20 августа тек. год. и с добивевпм новцем поступити по закону. „Ово се јавља трговачком свету ради знања, нозивајући га, да одређеног дана дође на продају, која ће се држати у

филијалу царинском на овд. станици, почев тачно у 8 часова пре подие. „СЦБр. 4959. Из канцеларије београдске царннарнице, 9 јула 1893 године у Београду." Дакле, видите, ово је Србин и хригаћаннн и он је гледао да прогури кроз ђумрук смолу као тамјан, на којп се плаћа 4 0 дин. па 100 кила више но на смолу. Кад су дакле у питању личип интересн, онда се не гледа на веру. (Смеј, живо одобравање). Потпредеедник — Претрес је свршен. Поред овога предлога г. мннистра прпвреде, који је и одбор усвојио, постоји предлог г. Димовића. По чл. 71 пословника нагаег могу да се спреме само законски предлозп а предлог г. Димовића нпје законскп предлог. С тога молпћу Скупштину да регаи, да ли да се стави на гласање предлог његов пли владин? (Чује се: владпн). Дим. Катић — У овом случају не може се ставити, нредлог г. Днмовпћа, на гласање, јер он не мења нредлог поднег од стране г. министра. Предлог мора да садржи из мепу пли промену. Д. Димовић — Не може се казати, као гато г. Еатић каже, да се мојим предлогом не мења предлог г. мннистра, напротив мења се из основа. Предлог је управо тај, да се предлог г. миннстра одбацп. Марко Петровић — Менп је све једно, у овом случају, којнм ће путем да се реши ово питање, али мени се чинк да бп бнло врло онасно, кад би се на овај вегагачкп начин скренуло решење скупштипско. Ја сам индифирентан у овом случају, алп желео бих да се у будуће на овако вештачки начип не скрећу скуппггинска решења са законског гледишта. Господо, овај предлог г. Димовића садржи то, да се нредлог г. министра одбацн. Овде има да се реши, да ли он да се прнми; нли да се одбаци. Ако се реши да се предлог г. Димовнћа прими, онда је предлог г. министра одбачен, ако ли се пак предлог г. мннистра одбаци, онда значи да је предлог г. Дпмовпћа примљен. Ја мислим и налазим да је форма овога предлога и сугатина његова, да има ону привилегију за решење, коју је члан 71 ПЈСЛовника проппсао за нредлоге, који имају да допуне, нзмепе, пли преиначе постојећи нредлог, а овде тога нема Потпредседник П. Вуковић — Ја сам само као председавајућн приметио то, да не би било сагласно са чланом 71 пословппка и за то сам ставио ово питање. С тога, ја ћу да ставим на гласање предлог владин и решењем његовим решили смо и предлог г. Днмовпћа Ја ћу ставити иа гласање овако: ко је за то, да се прими предлог г. министра привреде, којп је и одбор финансијски предложно да се усвоји, тај ће седети, ко је против тај ће устати? ( ВеКина седи). — Велика већина седи и према томе оглашујем, да је усвојен предлог г. министра народне привреде. Погато је подне прогало, је ли вољна Скупштина да закључпмо рад? ( Јесге). Данагању седницу закључујем а другу заказујем сутра у 8 час. пре подне. На дневном реду бићо : претрес извештаја одбора фпнансијског о предлогу г. мин. правде за накнадни кредит на чуваре осуђеника београдског казненог завода; претрес извештаја одборског о накпадном избору послапика за округ врањски: одговор г. минпстра фпнанспје на интерлелацпје г. г. Арсе Дреновца и Мил Ђурпћа народн. носланика; одговор г. мпнистра народне привреде на пнтерпелацију г. 'Боке Владића, и на питање г. М. Милићевића; нрви претрес трговинског уговора између Србнје и Вел. Британије; други претрес измена у закону о уређењу Главне Контроле; трећи претрес измена у закону о варошкој трошарини. (Седннца је закључена у 12 и четврт часова у подне.) .