Narodna skupština

42 САСТАНАК

— 28 ЈУЛА

СТРАНА 451

да ли је тенденција била та, да се Палигорићи ослободе од те казне, ја нећу да у то улазим, јер нисам позват за то. Ја морам у толиво да учиним исправку, да одбијем прекор да министар није имао доста „погледа" у тој ствари. Господо, овде су разне владе и разни системи владавине били. Један је систем радпо овако, а ио овом је дошао други систем и сматрао је, да је то погрешно и наредио је, да се то друкче ради. За цео овај поступак царинара београдска није крива. Она је коректно радила у првом случају као и у другом. Ја, да сам онда, био министар финансија, ја бих можда казао, да не треба такав распис да се издаје, док други може противно да наредп, јер је остављено по самом закону о трошарпни тумачење у појединостима, пошто се у закону о трошарини није могла сва риба да изброји, која је наша а која је страна. Последњи члан тога закона каже, да ће се зааон извршити у толпко, у колико се не противи постојећим трговачким уговорима. Ја сам по том члану налазио да јегуља има да плаћа, и мој последнпк г. Пашић схватио је гаво исто, ну по том је дошао г. Пашићев последник и он је сматрао друкчије. Сматрао је, да се то противи трговинсшш уговорима п кад је правнички одбор казао, како је и он таво ту ствар схватио, онда нема те силе, која би могла да нагна министра да друкче ради, и онда би Аустро-Угарска имала право да се противи. Кад је ствар дотле изведена, да је и иравним одбором протумачено, да је наплаћиване трошарпне противно трговинским уговорима, онда министар финансија није већ нп могао друвчије да ради, а ђумрук београдски још лане је могао друкче да ради, кад има такав распис министров. Он је пмао распис министров, који мења дотадање стање и тај је распис саопштен свима царинарницама, а при томе ђумрув београдскп апсолутно није ништа погрешио. Да сам нешто и ја сам био цариник, па тако исто и г. Дреновац, ми бисмо то исто урадили што и царинара. И кад би г. Дреновац налазпо, да на ту рибу треба платити трошарину и толико на то полагао, он бп једино могао да каже: Ја налазнм да на ту рибу треба платити трошарину, друкче нећу да радим, за то дајем оставку на службу". Али не извршнти распис није смео. Г. Дреновац вели, кад ја то видим, ја знам целу ту ствар у Крушевцу, од куда да то не виде власти. Ја знам да је у Савету та ствар испитивана дуже времена. Код Палпгорића је други случај. Ми смо тражили, да се чиновник, који је евспедицију извршио пензпонише и он је пензпонисан и кажњен тромесечном платом и само из обзира према његовој дугогодишњој служби, та му је казна олавшана. Што су Палпгорићи ослобођени од казне, то је на основу истог расписа, који је поткрепљен и мишљењем правнпчвог одбора и на основу тог истог расписа и ова експедиција враћена је у Србију и трошарина није наплаћена. Дакле, ја вас молим, да будемо начисто, да до царинскпх органа нема апсолутно вривице, то је све по наредби миннстровој било, а да ли је потоња наредба била коректна, илп је била коректнија она моја и г. Пашићева, ја у то питање нећу да улазим. Арса Дреновац — Из говора министра финансије јасно је, а и ја то признајем, да овде нема кривице до органа царинаре београдске. Овде се своди сва вривица на министра финансије и правнички одбор и ја хоћу то да кажем, ја не бегам од тога, да се они за то овриве, ја не вривим ђумрув београдски, ја хоћу да се мотивише интерпелација моја овако, нека се узме на одговор, ко је крив а ја налазим да је крив министар фпнансија и правнички одбор. Ја налазим да нико није надлежан да тумачи завоне до једино Скупштина. Ја сам тако разумео министра финансије. Министар Финансије Мих. В. Вујић — Молим вас, господо, да имате на уму ово: аво је министар крив, ја нећу да улазим у то. Ја сам имао једно гледиште а он друго. Ја не могу битп судија и да ценим да ли је моје гледиште пра вилно, дали његово. Свававо тумачењу гога члана завона ио истом завону остављено је маха. По Једнои тумачењу закона онравдано је, да се трошарина наилати на јегуљу а по другом

није. Али ја вас молим, кад г. Дреновац предлаже ову мотивацију, да имате на уму да тај исти министар седи вао члан прошле владе на оптуженичкој клупи. Скупшгина има да испита п извидн све крпвице и све неправплностп и онда ако сматрате да је мииистар крпв и у овој ствари, онда нзволиге га и за то оптужити. Ја не могу да будем судија ка министар, јер сам ја имао једно гледиште у овој ствари а он друго. Али свакојаво, иризнаћете, да су по самој природи ствари тумачењу врата отворена и да један министар може тумачпти овај члан закона овако а други онако у појединпм врстама робе, Ја нећу да утпчем на решење свупштинско. Кад би се интерпелисао ја, зашто сам наредио да се трошарина наплаћује, ја бих за то одговарао. Али, вад је дошао један други министар и са свпм оно поништио, што сам ја наредпо и наредио друго, имајући још уза се и мишљење правничвог одбора, воје је можда тражпо нарочито, али главно је то да је тим мшнлењем правничког одбора потврепљен министров распис и кад сведете ситање на то, онда нема места таквој мотивацији. Ја мислим, да сам објасиио ствар, каво треба, да је могло бити тумачења минпстрова завона о трошаринп п схватајући ствар таво, онда неће се ништа постпћи тиме што ће се у решење свупштинско, војим ће се закључити ова ствар, унети овавва мотивација, као што је предлаже Арса Дреновац. Марко Петровић — Мени се чини,даје ова пнтерпелација постављена на рђавом основу. У место, што је г. интерпелант поднео интерпелацију: зашто је пуштена без трошарине риба на основу новог расписа министровог, — са свим би правилније било, да је пнтерпелант поднео интерпелацнју, да пита, за што је ослобођена вазне фирма, која је по постојећем распису, воји је проистицао из закона царинског, осуђена да нлати казпу; како је могао бившп министар финансија поништити нзречену казну његовог претходнива и дати повратну силу завоиу новим расписом? Извесна је фирма кажњена на основу расииса пређашњега министра, који је распис пздат на ослову завопа и имао за свог трајања пуиу важност, и бивши министар финансија није могао имати у закону ослонца, да, издајући нов распис, њпме ослободи од изречене вазне ту фирму, која је кажњена по ранпјем распису, којп је имао исту законсву основу и законсву важност, коју је имао и потоњи расппс другог министра, јер све вазне по распису имају нзврпшу силу и расписи доцнији не могу имати повратну силу, издати на основу невих других побуда, само аво је њихова осуда већ постала извршна, — јер ако важи распис министра потоњег, да се риба ослабађа од трошарнне, исто тако но тим истпм правним појмовима, имао је силу и распис пређашњих мпнистара на истом закону основан. Мени се чини, интерпелацију треба на ту основу и поставитп, и онда има завонсвог основа, да се пита министар, за шго је у овом случају повређен завон, јер је повређен завон у толико, што је дата повратна сила распису потоњем а одузета сила распису пређашњем, воји је на истом закону начињен. Мотивација г. нредговорнива интерпеланта п не даје успех. С тога ја мислим, да треба повести реч да се подпгне друга интерпелација, зашто је на основу доцнијег расписа ослобођена фирма изречене казне по ранпјем расппсу, који је у време осуде те имао пуну важност, и како се могла дати новом распису повратна сила. Друго .је то питање, да ли је овај нови раснпс био пскрен, да ли је био савестан; је ли био сагласан са стварним стањем, — јер рибе јегуље, од пре неколпво година има п у нашим водама, н она се ту хвата, — да ли је он одговарао искрено стварним интереснма земље, или је у овој прилици впше послужио привагном пријатељском рачуну, н да ли је као такав имао силу законску. Ја морам тврдити, да је он и непоткреп љен мишљењем правног одбора по самом закону о царини и трошарини могао имати ту силу и важност. На послетку ногрешка је можда до саме Скупштине, што је давала то овлашћење или што је силом околности морала то овлашћење дати, да миннстар расппсом тумачи закон, који распис у том случају има и силу законску. Али, кад је минпстар имао то право да изда распис и да он има силу законсву, онда морамо признати, да су сви ти расписи сваки у своје време само имали