Narodna skupština

СТРАНА 464

НАРОДНА СКУПШТИНА ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

нредлог односно одлагаша одлуке по овоме иигању, то ћу ја сад да говорим само о овоме новом предлогу односно одлагања. Ја држим, да у овој ствари ваља принцииијелпо решитп: ако се у ошпте варошким општинама одобри трошарина, да подмирују извесне ошптинске дотребе, које су (1ота1пе риђНс — јавнп домени државни или општински, онда треба решити: дозвољавали се или не, и онда ће бити за све подједнако право, а не једној ошптини то да одобримо а другој не. Ја држим, да би то било и против-уставно. Ми морамо да будемо једнообразни при решавању оваких ствари. Ако се у опште усвоји принциц, да се могу одузети општинске трошарнне ради нодмирења извесних општинских иотреба, које на себе носе облик јавних домеиа онда нека то прими у опште. Ја сам тога мишљења, да се то може, али ћу говорити пошто се ово иретходно питање реши. Лера Вукићевић — Кад је предлог поштованог господина Вукашина иотпомогнут довољним бројем посланика, да се ова ствар одложи до решења предлога Ратарчевог, онда ја ћу неколико речи да поменем и да свренем пажњу Скупштине, на предлог г. Илиџановића и другова, да он нема везе са предлогом Ратарчевим, нарочпто што се он односи на установу трошариие у варошким општинама у Србији, односно чл. 8 а предлог Ратарчев односи се на известан прирез за грађане вароши Београда. Дакле, то су две разне стварп, и ако се тичу тога закона о варошкој трошарини. За то молим Народно Представништво, да по овој стварп донесе решење онако, како је предлог поднешен. Димитрије Илиџановић — Ја нећу да говорим о самом нредлогу, јер држим, да су још у успомени разлози, који су говорили за мој предлог, него ћу да говорнм о предлогу г. Вукашина, о данашњем тражењу његовом, да се решење овога питања одложи до расправе предлога г. Ратарчевог, Ја држнм, да томе нема места за то, што такви предлози могу имати места само у генералној дебати. Дебата на другом читању може бити о измеиама и доиунама каквог члана, којије примљен на првом читању, а никако не може бити речи, о каквом новом предлогу као што је овај предлог о одлагању решења о нишкој трошарини. Сви се сећате да је овде нре два три дана, приликом одобравања кредита министру привреде било предлога, да се пређе на дневни ред, и тада је Скуиштина усвојила то гледиште, да се може иредлог народиих посланика у току дебате примити, само ако се он тиче какве нзмене и допуне законског предлога, а никако не може бити говора о томе, да се он одбаци. Ја молим Народно Представннштво, да преко овог предлога иређе на дневни ред и приступи решавању ствари. Алекса Рахарац — Ја сам устао н потпомагао предлог г. Вукашина за то, што сам смаграо, да овај његов предлог има везе са мојим прелогом. Овакој хитњи нема места, што и у самом њиховом предлогу стоји, да ће се извршење тога закона ночетп идуће године. Дакле после пет месеци, за толико време пречистиће се и питање о тим трошарпнама, јесу ли потребне или не, међу тим, ако вреде разлози за нпшку трошарину, ти истп разлози вреде и за београдску трошарину. Са тих разлога ја сматрам, да је корисно, да се овај предлог одложп до решења мога предлога, нарочито и с тога, што у њповом предлогу стоји, да ће се извршењу приступити 1 јануара 1894 год. јер то би изгледало, да ми сад ову ствар свршимо са нишком трошарином, па после нека се ови у Бео граду хватају у коштац. Ранко Петровић — Прошлога пута, када је на првом читању био пред Народном Скупштином, овај предлог о укидању трошарине у Нигау, нисам никако узимао учешћа у дебати. За то нисам узимао учешћа у тој дебати, што сам у раније време, кад су заведепе две трошарпне, београдска н нишка, био потпуно за те установе. Био сам начелно за њих, с тога, што сам сматрао, да вароши, за које се хоће, да се

на брз начин подигну, да се на брз начин одвоје од осталих својих сестара — те варопш, треба да се, особитим мерама припомогну. «Ја те вароши потребни су ванредни прпходи, и само тим ванредним приходима, може се тек учинпти, да се оне у брзом времену подигну. За то сам сматрао, да ни наше две престонице, Београд и Ниш, не могу се друкчије подићи, док им се оваквим ванредним мерама не притече у помоћ. А обе трошарине, од оног дана, када су заведене, изазивале су врло много говора и у Скупштини, и у одборима скупштинским, и у журналистици, и на зборовима. И у свима приликама устајао сам у одбрану тих устаиова, стојећи на поменутом гледишту. Дакле, пошто сам био за то онда, нисам могао да нристанем уз дебату при првом читању предлога о нишкој трашарини, да браним овај предлог, о укидању њезином, Јер човек се тешко растаје с идеалима. И онда, кад већ нестане и основице за одбрану овога начела, оно се још брани. С тога нисам учествовао у првој дебати. Али, господо, и ако нисам тада учествовао, сад хоћу. За то хоћу, гаго сам на лицу места проматрао, како се уводила у живот нишка трошарина, како она живи данас, а тако нсто посматрао сам ту установу, и ако с мало поуздања, како она живи и овде у Београду. А ове две установе, тако су непопуларне, да влада, која је најпре вотирала овај закон са Скупштином, та влада, и после ње све владе, за 5, 6 година, које су дошле, нису могле приступити и извршењу тогазакона; То је било за то, што је за извршење таквог закона, што је за увођење у живот тако непопуларнпх установа, требала је да се нађе једна јака влада, какву је могла дати само радикална партија и радикална Скупштина. Никаква друга влада пије могла приступптп тако тешком задатку, јер би јој требало одвојитп један великп део од своје популарности и свога гласа, а у томе су пређашње владе биле јако сиромашне, те да би била у моћности, да уводи такве установе, радикална партија могла је од своје популарности одвојити доста, она је могла одсећи не само прст, него и руку од те популарности, па да ипак остане здрава и читава. С тога је она то и учинила, с тога Је и увела ове ванредне мерз, те да се Београд п Ниш, као две престонице подигну. Београд је разумео свој задатак, и врло се живо у њему фиступило завођењу нових установа, које су се од прихода трошаринских и очекивале, радп којих је трошарпиа и заведена. И ми видимо, да су те установе данас већ остварено, да су у живот уведене, видимо дакле користи од те ванредне мере, од те варошко трошарине. Ннш је друкчије радио, он канда није никако схватио свога задатка. У Нишу сам сам говорио представницима ошптине, када је пре две године заснивана трошарина, и то не један иут, него неколико иута, и ако сам био човек друге политичке паргије, него што су били управници општиие, али као пријатељ установе, говорио сам им : прионите људи, почните што год радити, јер та непопуларна установа трошарпна мораће пасти, ако ви не докажеге вашим радом, умесност њезина увођења, ако не дате бар пријатељима те установе ослонца, да је одјаких напада бране. Разуме се, тим људпча није било вајде говорити, као што не би било ни данас, јер то су људи, који се у ствари не интересују, за напредак своје варошн, ти људи заиста нису ни кадрп кренути такву установу у наиред.

(Наставнће се)

Одговорни уредпик РаНКО ПетрОВИ&

Штампа српско-краљев. државне штампарије