Narodna skupština

44 САСТАНАК - 30 ЈУЛА

СТРАНА 477

је, да у том нравцу размисли, како ће се добри иослеппци државни, који пису баш у свпма гранама довољно застуиљени, да се сведу на најнужнпји број. Сиособни људи, више ће урадити, иа ма их мање било. Алп онда ваља и боље да се илате. Јевтиније је по државу да пристојно нлаћа једног доброг иосленика, него оскудно да награђује 5 слабих. Рећн ће се да нема довољан избор способних раденика за управу државну. Ја бих па то одговорпо : биће их, чпм се награда за труд повећа. Даиас нема рачуиа човек, који је способаи да буде књиговођа у мпнистарству финансија, да служн за 3500 пли 4000 дииара, кад он може да добЛје на другом месту 8—10.000 динара. Држав), дакле, плаћа снособне људе врло мало, и због тога не може да их добије; а кад би се пошло путем, да се способнп људн боље награде, онда би држава пмала и бољих радника. Кад би се ово учинило, онда би се дошло до смањивања расхода државних. Ја бпх нмао још много да говорим о овој ствари, али налазим да је оно, што сам нмао част да кажем, довољно да се види, за што сам узео реч нротпву подпетог предлога п како, у главном, мпслнм о мерама, којнма би се наше газдинство уредило на сталној основп. Пошто ћемо ове јесени, ако Бог да здравља, пмати на ново Скушптпну н буџет у целнни; дозволите ми да завршим мој говор с тим: да сажаљевам гато за предлог овакав, какав је, пе могу да дам свој глас. Министар Финансија Мих. В. Вујић — Господо, г. Вукапшн Нетровић изнео је мане у овоме иредлогу за пзмене у закону о буцегу, које је он нронашао, да пх има и оне су га, вели, онределпле, да на завршетку свог говора сажали, што не може да да свој глас за њега. Да ли овај предлог има мана и то онаквих, какве је он напоменуо, то је његова лична ствар, а ја бнх на то његово мпшљење могао да кажем само толико, да сваки, који хоће да се определи, да лп да да свога гласа за ове измене у закопу о буџету или не, он има да се определп за њих према оцепи, коју сам у себп пма да створи о томе: да ли су ове измене, које се овде предлажу, потребпе или не ? За мене фактичкп излази закључак: да ово, што г. Вукашнн Петровић овако мисли о овој допунп буџета, оа може то чпнити за то, што ваљда налазн, да ове повпшице у буџету не треба у опште одобраватп. Г. Вукашин пита: чиме да се покрију тп повсћанн пздацп, којп се предлажу у овој допунп буџета? На то питање ја имам да кажем само толпко, да се имају покрити новим изворима прихода и да данас у овој години, кад смо вотпрали те нове нзворе прнхода, и то у другој половини саме године, ја не бих говорио по својој савести, нитп бих одговорио оној тачности, која се захтева при саставу буџета, кад бих ја прпходе од тих нових извора у поједпним цнфрама стављао у буџет. Нема тога министра финансија на свету, нема тога финанспјског капацптета, који ће на памет стављатн пзворе прихода, који тек имају да се узаконе. Сви извори прихода стављају се цпфрама у буџет тек према стеченом пскуству и цодацпма. Ми, бар у погледу овнх нових монопола, тих података п пскуства још немамо, и кад пх немамо, бпло бп врло лакоумно ставпти одређену цифру прпхода, за коју се ни мало основаних података не налазн. Ето за то је на покриће новпх буџетских кредита стављено у овај буџет само то, да се онп пмају измиривати. Оволнко сам сматрао за нужно да поменем, кад Вукапшн Петровнћ изјавл.ује : да не може да да гласа за ово с тога, што му је ово неопредељено, јер као нгго сам мало пре рекао, говоритп противу ове допуне буџета значи у самој ствари исто, што и гласати нротнву повпшпца на војном буџету; протпву повпшице, коју данагање државне потребе захтевају. И надлежпн министри, а носле њнх н финансијскп одбор свели су на најмању цпфру све оно, што се могло да сведе п г. Вукашпн ипак каже, да он не може за то да гласа и кад то каже, он би требао зар п да нама каже и воје бн позиције уштедети требало, и ја бих био први, који би му на томе врло захвалан био.

Кад се хоће озбиљно да претресе и савесно да крптикује у Народном Предетавништву један овако важан предлог, као што је допуна буџета, онда та крпгнка треба да обухваги пре свега оправданост нли неонравданосг познцпја, које се иредлажу н оцену висине, до које се оне пењу и да ли према свему што се иредвиђа, има тим повишицама места или пе, као и то, да ли наша данашња сувремена фнпансијска спага донушта да трошимо на војску толпко, на адмииистрацију толнко, на грађевине оволико и т. д.? Ја бпх дакле разумео г. Вукатпина Петровића, кад би се оп па тој стручној оцени задржао н дотакао ове стране буџета и овпх измена, н кад бп ако не у појединостима, а оно бар у главшга потезима, казао да буџет, који се нредлаже садржи у себи такве издатке, који према нашој фиианспској и прпвредној спази нису оправдани. К.ад би он, као критичар овог буџета свео своју критику на нешто позитивно, на негато, што бп се дало нравдати, кад би казао одређено, што мислп, да би се могло нзбрпсати од предложених позиција на адмпнистрацију, на финансију, на војску и т. д., кад би за тпм одузео те цпфре од целокупног буџета расхода, на би ииак према нагапм фактпчким приходнма пашао дефнцита, онда би дужност била не само лпчно његова, већ целог Народног Представпиштва, да позове владу, да пронађе и предложи нове нзворе, за нокрнће тих неопходннх издатака, којима ни он не бп могао снорпти потребитост. То би ваљало чинити већ п по самоме пачпну састављања буџета. Јер, госнодо, буџет по самој нрнроди ствари градп се тако, да се нрво учини нреглед најнеопходннјнх расхода, које држава мора да учпни, и за тим се према тој суми гледа, да се нађу приходн, којп бп могли да покрију те расходе. Аво се ти извори не нађу, онда она има да се решн или да се смање илн укнну извесне позицпје расхода, које ппсу преко нотребне или ако се то не може да учппп, онда има да се траже нови изворн прихода. Толико је, мислим, довољно речепо у одговор на нрву изјаву г. Вукашина, у којој сажаљева, нпо не може да гласа за овај пројектоваии додатак буџету. Његова изјава не може, по моме схват.шу да издржи ннкако озбпљну крптику, јер бп се ова у сваком парламенту код обрлзованих народа морала да ограничи на овако кригиковање буџета, како сам га ја на поменуо. Ја бих дакле, разумео г. Вукашина, кад би он казао: влада нам нредлаже расходе, који нпсу онравданн, н ја налазим, да бп могла да се скине, рецимо, извесиа нозицпја у војном буџету или просветном и т. д. и кад бп се и носле такве процене тпх позицпја, нагало да би ипак било дефицпта, онда би му патриотизам налагао, да сам укаже на нове изворе прпхода, или да захгева да то влада озпачп; овако ја морам да изјавим жаљење, птто не могу да прпзнам, да је воле оправдан разлог, са кога г. Вукашнн мисли, да може сажаљевати, што ће гласати против овог предлога. А сад да пређем на појединости. Г. Вукашин каже, да је овај предлог нејасан и да нма својпх мана. Да бих показао са колико разлога он то тврдп, ја ћу да иређем на најбитније наномене и прекоре, које он чннп овом предлогу о изменама закона у буџету. Прва примедба, бар по моме мишљењу, ннје у самој ствари ни мало важна, јер се она тиче самог наслова. Ну са овим је отпочео г. Вукагаин н казао, да му је нејасан сам наслов. Па лепо. У чему је та пејасност? Наслов гласи: „Предлог о изменака закона о буџету". Ја нисам могао да нађем други, бољи српскп израз од овога. Ми пмамо један закон од 22 Јуна ове године, који смо у овој истој скупштпнској сесијп донели. Шта је тим законом казато ? Казато је, да онај буџет, којн је донесен за 1892 годину по сили политнчких прплпка, које су се извршпле за ово последње време — мора да важп и за ову годпну. Ми сад тај буџет имамо као буџет за 1893 годину. Али тај буџет за 1893 год. не може да одговара потпуно потребама за ову годину и за то пеминовио следује, да се морају учинпти пзвесне измене у њему. Ја сам о томе већ раније говорио, а и позивам се и на стенографске белегаке, где ће то бити забележено, да сам казао сам да измена мора да буде просто