Narodna skupština

СТРАНА 486

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

благајне, које пре свега морамо да измпримо. Кад не бисмо имали иодужице из нагаег државног буџета, кад не бпемо имали дефициг на ануитетима, онда бисмо могли казати да ц ове железничке зајмове држава сама одмах оствари. И монопол дувана сваке годнне исплаћује куповину дувана, који ће израдити тек у идућој годинн, и према томе и тај дуг мононолски од 900.000 динара и то би онда био иривремени државни дуг, н онда би и то требало метути овде у зајам! Али то је привремени дуг једне ипдустрнјске установе, као што је монопол дувана и тај монопол дувана има то да исилати из својих нарочитих нозиција брџетских. Такав је случај и са железницом п у мпнистарству народне нривреде са оним вотирашш кредитом од мплпун динара за рудниае. Дакле, о томе ие треба ни говорити и мислим да се г. Вукашин овде изгубио у рачунима. Што се тиче Класне Лутрије, то се по соби разуме да позпција Класне Лутрије пада на терет државе. Ја сам иоменуо само то, да је ових 300.000 динара иокрпвено прнходом, који има да даје управа фондова, и да је пздата наредба да управа фондова ту суму измпрп и она ће ју нзмиритн. 0 оном дугу код сриске кредитне банке од 80.000 динара не ћу ни да говорим. То је једна сптна подужнца, која је учињена по текућој позицији буџетској за једну буџетску нотребу. Остатав дуга државне штампарије, кад би се трагао, впдело би се, да се тај дуг повлачи пз ранпјег доба. Тај остатак дуга потеже се од 10 година, ако не и вмше. Нопресгано из годпне у годину државна штампарија задужује државну благајну, те се дуг преноси. Дакле, ово задужење нпје пропзвод прошле и нретпрошле годпне, него је последица ранијпх годпна. У опште ја пе знам годипу, која пе преносн по 400 до 500.000 дпнара дуга из ранијих годпна у будућиост. Оно, код Народие Банке око 700.000 дпн. стоји на некаквој облигацији управе фондова, и то је позајмица из 1887 годипе као год и на солску облпгацију. Бар ја се не сећам да сам ја као минпстар финансија то залагао, то је залога, која је затечена. Мени се чини, да је она из прве половпне 1887 год. Али, кад се рачун сведе, излази овако: од оних 6 милиупа, што велп г. Вукашин, отиадају одмах 2,690.000 дпнара, за тим отпадају 300.000 днн, Класне Лутрије, то је 3 милиуна. Дуг Народној Банцн повлачи се од 1877 годпне. Што се тиче штампарије, тамо је такав перед, да ја мпслим, кад би се увео ред и кад бн се потражнли прнходи, да држава не би била дужна штампарији, него штампарнја државп, јер је држава доиста толико издатака учипила, а међу тпм правога реда, рада п контроле у тој штампарији нема. И тек сад предузети су ирви кораци да се штампарија у ред доведе. Дакле, имам да учиним нсправку, да ие остане тај утнсак и да не изгледа, као да сам ја имао нрмеру да вређам г. Вукашина. Пре бих се ја на њ потужитн могао. Алн, где факта говоре, ту речи престају и ја нисам могао имати намеру да вређам г. Вукашпна, јер сам и сам потврдио, да је комисија закључнла у главноме правплно свој рад и тај рад ннје саопштен само за то, што је најбоље оправдала радпкалну фпнансиску полптику; за то је требала тек радикална влада да дође те да тај пзветтај изнесе и публикује. Извесно, да је нзвештај комиспје показао оно, што се смерало, тај извештај био би од њих публикован и налазио би се не само но свнма среским канцеларијама, него можда и у свпма ошптинама, али погато резултат није показао оно, гато се очекивало за то је и прпкрпвен и тек га је ноћ 1 априла извукла из прапшне. Стојан Новаковић. — Госнодо ! У досадањем расправљању измена п допуна у овогодшпњем буџетском закону, отишло се врло брзо на страну од предмета, који је на дневноме реду; огшнло се у ситнице, у стварп споредне вредностп, у полптичке задевице и тиме је управо главни предмет заклоњен копреном, као да се хтело, да се тпме, као неком диверзпјом, скрене нажња на другу страну. Жао ми је у оиште, што се у овој дебати говори о несродним предметима, па се на страну оставља дневни ред;

жао ми је, гато тај прекор морам да упутим и самом г. мннистру фпнансија, који, расправљајући иолитичке рачуне од неколико годпна на овамо, односи раснраву са онога, чему је она намењена, и упућује је на другу страну, те тиме, као п разннм иолптичким задевицама, гледа да окрене расположење већине иа ону страну и оним путем, који је њему у овоме моменту потребан. Први нредмет, на који треба обратити пажњу. нису ни политичке препирке, ни поједпне задевице између појединпх нолптнчких стр^нака и људп, него је пред нама знатно питање: шта ћемо да чиниио са изменама и допунама у буџету, управо са једнпм буџетом, који нам се, пошто смо већ буџет свргапли, у врло чудном облику данас нзноси. У том новом буџету тражи се по псправкама финансијског одбора од Народнога Представнпштва на 2,609.251 - 24 диаара, да се наново у овој годпни потроши, да се дода ономе буџету, који је већ један пут вотиран, а за исплату те суме, но нризнању г. мпнисгра фпнансије, никакви се прпходи не пзносе. На протпв, г. министар финансије не само што је отворено казао, да он нз зна на чисто оних нових прихода, на основу којих се овај расход повећава, него каже да у овој години и он нредвиђа 2 —3 милијона дин. дефицпта. Наједној, дакле, страни нема прихода, на другој страни г. министар признаје да је дефпцит. После такога првог и другог прпзнања, бпло би логпчно, да се не траже вигае никакви издатип. Алп г. мнпистар тражи издатке и вели: дајте још 2 и ио милиона! Најпре каже: не знам колико ће нови изворп донети. За тнм каже: немам "отг,уд да нађем вишка у прнходу, на нротив и сам нредвиђам да ће бити недостатака. И у место да завргап онако, како би најнростија памет казала: кад не могу да нађем 2 1 | 2 мил. дин. сигурнпх прихода, кад ћу, на протпв, имати 2 1 | 4 мил. дпнара недостатка, боље да се уставим с троптковима, како би ми барем дефицит био мањи иа крају годпне, — г. мппистар финансије онет тражи од Народне Скупштине 2 1 | а мил. дин. за нове трошкове. Томе рачунању п таком руковању са државним новцем п са државом, која је са својпм задужењем доиста отерала спрам њепе снаге до последњнх грапица, ја се, господо, само могу чудпти. Во-; тирали смо, истина, монопол на жигице. петролеј, алкохолвотпрали смо неки мали доходак у пзменама и допунама ца рниских тарцфа, и место да чекамо и да се уверимо, хоће ли пам ти пзвори штогод донети, место да ачекамо да та пара дође у касу, да видимо како тп нриходЛ бацају, мп их већ трошимо. ^Још ни једпа пара није стигла, а ми решавамо да се трогап! Тај пут тешко да се може одобрнти. А какав је тај пут у практици, ја ћу вам носведочптп једним примером из искустава. Тиме ћу, истина, окривљивати своје некадашње другове и себе. Али, кад кућа гори и кад је оиасност у пајвећој мери над финансијским стањем отаџбпне, не треба жалити ни себе нити кога другога, него треба чииитп, све гато се може, да се иокаже како ваља чувати будућност фппансија државних. Ви, господо, знате врло добро — јер сам ја и пређе једном приликом то помињао — како је 1884 год. у Народиој Скупштини вотиран нов закон о порези, и казао сам да су онп, који су тим вотирањем закона руководилв, мислили, да ће тај закон бити снраведљивији за оне, који сносе порезу н да ће државним фпнансијама дати вишка. Тај вишак у оно иреме ценио се од 6—10 милнјуна. По старом закону пореза је доносила 12 мил. За буџет 188 4 | 5 г. предвиђен је приход од пепосредне иорезе 18 или 20 мил. Наводим цифре по памћењу, те не могу битп сигуран до краја, али главно добро намтим, и вишак за цело није предвиђен мање од 6 милијуна. Тога вишка тада није било у каси; он је био очекиван од тог новог закона. По редовпоме раду, влада опдашња није могла знати, хоће лп тај закон донетп мањак или вигаак, у толико вшпе, што поиис земље није био наређен, него је тек пмао да се наредп. Али по околностима, влада, у којој сам и ја бпо члан, учинила је једну ногрешку, овакву какву хоће г. мннистар финансија да учиии и вакву иредлаже вама, да је