Narodna skupština

СКУПШТИНА

ШЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

1ЈЗДАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУ ПШТИНСКОГ РАДА ПРЕТИЛАТУ ПРИМА СРПСКО-КРАЉЕВСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ТОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ ИОШТАРИНЕ

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАМ1СО ПЕТРОВИЦ

БРОЈ "70

ПОНЕДЕЉАК 30 АБГУОТА 1893

ГОДИНА III

52 САСГАНАЈК: 7 августа 18!)3 у Веограду ПРЕДСЕДАНАО ПРЕДСЕДНИК, Павле Букови^ СЕКРЕТАР, Љуб. Јоксимови! (НАСТАВАК) (0 „Двдиграду", Мнх. Стојаковић). На Делиград сваке године држава наша вшде троши 30 — 40 хиљада , него нгго ее од њега добнје. И сад: шта држава губи, кад Делпград новлања друштву ? Држава губи штету од 30—40 хилада динара, н онда зар ми да не дамо, да држава скине с врага губптак један, од кога би бродарско друштво без сумње створнло користи или бар штету знатно умањило, пошто би и руковање и администрација њиме то потпомогла. Сем 'Јога баш и да су Бог зна какве користи од Делнграда, па нпак држава пма рачуна, да га друштву уступи, јер она гарантује друштву за интерес 6°/ 0 на уложени капитал, и: ако би друштво што добило, добила је тиме и сама држава, јер у тои случају она не би имала ништа доплаћиватп, а то јој је још једна корпст више. На кратко да кле : држави ,)е у интересу, да устуии Делпград друшгву и због штете, коју од њега пма, п због обвеза, које нрема друштву има. Интересп државе и пнтереси друштва овде се лено уједињују. И зар ми само за то, што се од нас тражи, да дамо нешто најпре, требамо рећи, „е на не дамо" н ако то наше „не дамо", нас штети. Не, господо! То би било погрешно. То бп изгледало, као, кад су ономе, што се давио тражили да пружи руку да га изваде, а он научен, да нигата не да, није ни руку дао, него се удавио. Ја мислим, да, кад је у интересу и друштва и државе, да Делиград пређе друштву у својину, немамо разлога то не одобравати, и ја ћу гласати за одборсви пзвештај, као кориенији и по државу н паробродско друштво, које нам је тако потребно и које има саио патриотски задатак. Мил. Ђурић — Кад се први нут појавио предлог, да се установи бродарско друштво, знам, да је Народна Скупштина прожета шпрпм идејама, прихватила то оберучке, и била за то, да се то удружење образује. А за што то ? Ми знамо колико је жртава стало нас, док смо ми извојевали себи право, да имамо Саву и Дунав, као српске пловне реке, и кад смо ми то право стекли, мп впдимо, да тпм чисто срп-

ским рекама плове туђе лађе са туђим барјацима. И ја мислим, да сад не би бпо нико против тога, те да ми пмамо наших лађа са српском тробојком, те да се видп и ту да српски народ живн и да још у њему живи она мисао, да ће нашој подјармљеној браћи осванути дан ослобођења, а не да се ми и даље потуцамо од немила до недрага, ио нашпм водама, а на туђим лађама под туђим барјацпма, као што смо то више пута ималп прилике, и да наши људи, путујућн тпм страначким лађама вазда слушају језик, који никако не разумеју. И срнска држава пре 20 п неколико година појимала је ту незгоду, па је и набавила ову лађу, која носи назив „Делиград". И сећајућп се на славне успомене, које Срби имају, сећајући се пмена Делиградовог, ја мислим, да не би међу нама никога било, који би био за то, да српски Делиград не носи внше српску заставу. Многи од господе предговорника веле, да је штета поклонити 15 и 20 хпљада динара. Господо, ја држим да то нпје иикаква штета, кад човек има на уму користи, које ће отуда да има. Наш народ нослао нас је као кметове, попове, или трговце, да му његове тековине чувамо, да га од зла бранимо и да ширпмо ону велику срнску мисао уједињења Срнства, и кад мп прихватимо овај предлог финансиског одбора онда ми прихвагамо и одазивамо се нашем завету и дужности п показујемо да смо синови сво.јих славних предака. Ја знам, како је тешко било 1862 годпне, кад сам ја био ђак, превлачнтп пушке из Румуније, а да смо ми онда имали нагае лађе, онда би то било много лакше. Међу тпм ми, господо, забордвљамо вазда на овакве случајеве, у којпма би нам веома корнсно иослужиле овакве установе. Верујте, господо, да је у Делиграду сама машина могла да кошта до 120 хиљ. динара, а гата ми сад радимо ? Ми дајемо тај Делиград бродарском друштву, а оно ће променути магаину и удесити на Делиграду све, т. ј. дати му нов живот, како би он могао нослужити и држави и друшгву, и са обзиром на то, шго је то прва срнска лађа, која има да се бори са конкуренцијом мађарског наробродског друштва, ми не смемо да дозволимо да страна конкуренција првих дана потуче те наше лађе и да их на тај начин убије, те да их нестане. Вп се еећате, господо, како је било ономад, кад је дошла прва лађа нагаег бродарског другатва, да је пзашло и старо и младо да види ту срнску лађу, и зар Народно Предсгавништво може да дозволи, да се српска тробојпица не нроноси Савом и Дувавом. Ја мислим, господо, да нема никог међу нама, којп ће то хтети. И ја мислим, да је г. министар привреде учпнио са свим умесно, што је ноднео гај предлог и Народна Скупштина треба да прихватп предлог одбора, а ја знам, да ће и г. министру бити мило и драго, кад Народна Скушптина роши, да се „Делиград" да српском удружењу. Само тпм начином нагае ће удружење моћи јуначки да сузблје страну