Narodna skupština

И МЕ

16. МАРТА. 1911. ГОДИНЕ 19

2 | По овој одредби изгледа да су Финансиски чина вници и службеници опасан елеменат по друштво | Smena ће зло бити ако му се не забрани учество| вашње у партиском животу и у политици, Међутим, ја пиомелим да је то погрешно и да је врло незгодно, „фр, изузев судске струке, којој је то забрањено 7 зоднувесном обему, сви други чиновници имају ту сло| тлоду кретања. Ако влада мисли да је то штетно HR о интересе службе и наше политичке прилике, · влида треба донети измену у зак. о чиновн. грађ. > влада за све чиновнике подједнако, а не на парче: плојоједине редове чиновника вређати и доводити их кош положај да долаве до уверења да их мрзи Нар. одебредставништво и влада.

58 _ Кад то није учињено, ја мислим да пе треба 80 1 овде то уносити. Али нека то и прође. Пошло деј једним путем, да се чиновницима спречи мешање ош политичке ствари, па је онда п у овој прилици плшезашло се са таквим предлогом, мада ми је нематевумљиво зашто то није учињено и са ранијим тножконима, него се нашло за потредбо да со то (о дод овога зак. о уређењу Главн. Држав. Рачуноттододства учини.

RL Ја мислим да је требало водити рачуна о томе, 85 ш се тај ред чиновника не одваја од осталих, 080 овој одредби, која је по моме мишљењу нејасна пен непотпуна, улазе поред чиновника и службеници, OH ва ко су то службенициг Јесу ли служитељи или ттавоактиканти или и једно и друго, ко ву ониг То ви | не зна, то је по овој одредби нејасно. Влада је углеоедложила такву редакцију чл. 81. којом се огразапвичавају чиновницима Финансиске струке политичка шебава, а сада се иде ни даље па се то чини и са Ожтлужбенипима, мада је и иначе ограничење веома уликалико. Слободи личног кретања треба створити погућности и дати маха бар у толико да може езави казати своје мишљење, како чиновници тако зелужбеници. Јер и службеници су чланови ове друзиптвене заједнице и они имају права да се интеззсују напретком ове земље. (Бока Марковић: го судије су чланови те заједнице). Не спорим ја т и, газда Ђоко, али сад о томе није реч.

BIL _ Дакле, ја напомињем да се са тим ограничебишма отишло далеко. Поред тога реч службеници, роја је овде ушла, није ушла у раније одредбе и вла по моме мишљењу нема јасан и опредељен зна„ј, и не зна бе да ли се односи само на капцеонффриске раднике или и на служитеље.

НА _ Ако се збиља она односи и на служитеље, и то с:о су наши партиски односи тако болесни да пранелллан живот и развитак зависи још и од њих, онда i MaMa нема лека. Отрах од њих више изазива подз холех него озбиљно размишљање о томе, јер ако се г вшме да ће утицај тако зависних органа бити тако „нешлан, да ће од њих зависити партиски живот и стејетање, онда се о грађанској свести код бирача " вдора врло рђаво мислити, кад се они плаше и од = олшко зависних органа власти, чија власт од чиновı витка извесне канцеларије једино и зависи и који шео баш због тога не могу кретати онако како желе, : отто како им позив наређује. Да напоменем још _ татну ствар, коју је потребно напоменути, а то је, 5 сто је овом одредбом не само забрањено чиновзинјицима, и службеницима да моту учествовати у з60-

titi

ровима и мешању њиховом, пего је забрањено и говорење о партиским етварима.

Последњи одељак чл. 81. говори: да они не моту учествовати активно у партиском политичком животу сем гласања. Кад се то каже у једној законској одредби, онда се збиља таква одредба не може друкчије тумачити по својој садржини него овако, "стога ја мислим да она ни у ком случају но треба да остане. Ја налазим да је то забрана на говор и на опредељење и ја, право да кажем, не знам како ће то гласање бити кад се не може говорити и равбирати о извесној ствари. Та одредба веома смета правилном опредељењу и могло се разумети, због положаја, што је ушла код истражних власти, али овде и у овом смислу не може. Исто тако ја налазим да је одредба овог члана незгодна још и стога, што је унета у њу једна реченица, да ово важи и за чиновнико монопола, јер то није требало да уђе, са разлога које сам навео, а и са тога што је овој одреби могло бити места само у специјалном закону о државном монополу, а никако у овоме закону који говори о уређењу IDEA O Рачуноводства и Финансиских управа.

Ја налазим ла таквој одредби није било места у овоме закону, п не може јој овде бити места, јер се у овом законском предлогу говори само о чиповницима ове струке, а не и лруге, и онда је

"разумљиво што њој може бити само места у закону

о монополима државним, где се говори о елужбеницима и чиновницима монополским, а не овде где се говори о сасвим другим управама, 0 њиховом раду, њиховим односима, правима и дужностима. ба ових разлога молим да се ова допуна одбаци, јер се забранама на овај начин не може сузбити учешће у партиском животу, него временом и приликама, у којима се буде толико развио живот содијални да ће учешће чиновника бити непотребно.

Предведник, Андра Николић. — Има реч т. Никола Узуновић. Никола Узуновић. — Господо, предложени

члан ограничава битна политичка права једном реду српских грађана и већ по томе ја ћу, остајући доследан себи, бити противан овоме предложеном члану. |

Сматрам за потребно да кажем, да пије овде реч о томе да ли би било целисходно или не да се ова политичка права оволико ограниче, управо апсолутно одузму извесном реду политичких грађана, већ је реч о томе; може ли се једним законом одузети једно политичко право које је Уставом гарантовано једном грађанину. Ја налазим да то пне може, а и не треба и не сме да буде, јер се тиме чепи Устав н стварају рђави преседани и даје могућност да једном приликом може једна влада, један режим, овако предложени члан тако нелојално да тумачи, да један грађанин апсолутно не може направити употребу од политичког права које му Устав гарантује. Редакција је: да св уопште активно учешће у политици забрани, а то за мене значи одузети свако политичко право једном грађанину, и то га одузети једним специјалним законом, законом о рачуноводству, и ако то право Устав гарантује, а Устав као основни закон јесте и мора ла је јачи од специјалних за-

3%