Narodna skupština

то gla огласи једну пресуду о кажњавању трађана за Ианазавршну, па је молио да се у одговору стави: HL & ер ши је суд ошитине моравачке извршити над грађавмима поменуте општине.

N . Из извештаја види се да је одбор те општине чивеавнио грађане, од којих су неки изјавили жалбу ежаржавном Савету, који је вратио акта услед по(нефренутога питања 0 застарелости. Општински суд злав'врди да застарелост није наступила н послао је атишта надлежној власти и Државном Савету. Опннтитинска власт није извршила пресуду, нити је по пототстоме предмету кажњавала дотичне личности.

4 Благоје М. Илић. — Опет имају утицаја наша зетититања, и ако се овако на њих одговара. Питање, мон у коме сам тражио одговор, то је читава бајка која \O Ste одиграва у тој ошштини. За неку кривицу коју зн оу извесни људи учинили 1907. године општински 4 дузуд казнио их је са преко 1900 динара. Отвар оде вжај Државном Савету и Државни Савет каже: предмет ве ве застарео. Али општински суд сад даје контра окведазлоте и вели да предмет није застарео. Државни гоне Јавет наређује да се предмет баци у архиву, H онвтако је и било док је ова општина моравачка била 3 7 саставу општине прћиловачке. Али кад се ова. тштопштина одвојила, извукла је тај предмет понова из гнхдархиве и од Јеврема Дивића тражила наплату казне. све М захваљујући само овоме моме питању, покренуто оп 56 поново ово питање и ја верујем да ће Државни гоне авет остати на својој одлуци.

\\ Председник, Андра Николић. — На реду је нотдедговор г. Министра Унутрашњих Дела на питање уек благоја Илића: о сродству часника општине великототавртопске. (Види Сист. ој 5

S Заступник Министра Унутралшњих Дела, пот тојан Шротић. — Г. Благоје Илић пита ме зашто Јн 828 не разрешује од дужности кмет општине велиаи-ожо-вртопске, Јованча длатановић, кад је пашеног са, улацпредседником исте општине.

5 Сам кмет Златановић поднео је оставњу и раз-

зтебетен је од дужности.

Благоје Илић. — Задовољан сам одговором 'М =, Министра. А Председник, Андра Николић. — На реду је

отаедговор PT. Министра Унутрашњих Дела на питање ММиханла Чолића: о часницима општине бајино-баетиштанске. (баст. ХИЛУ). Застуаник Министра Унутрашњих Дела, тобтојан Протић. — ГР. Михаило Чолић, народни оптосланин, пита ме зашто се не ислеђује кривица звтасника општине бајино-баштанске, због издања лаж тотног уверења Радосаву Миловановићу из Вишесове, авбог остатка земље — 5 471. грађ поступка.

На питање имам ово да одговорним:

По извештају среске власти, по овом предмету втаетање је ствари овако:

_ По тужби Танасија Танасијевића из Б. Баште BH веза издавање овог уверења срески је начелник поо истрагу, па је њоме до сада утврђено ово: Да је заиста суд и одбор општине 6.-баштинске, вина дан 18, маја 1906. т. бр. 1790. издао уверење веадреченом Радосаву, да он сем продате земље има онолловољно земље за себе и свог задружног брата Миовиљливоја, кслико им штити 5 471. тр. пост.

ОТЕНОГРАФОБЕ БЕЛЕШКЕ 1910,

ли пресуда застарела или није застарела и хоће |

E 16. МАРТА 1911. ГОДИНЕ

Да је Радосав на основу тог уверења, отуђио све своје имање у Овчини, сем једног забрана од пола плуга, да су сви оптужени сем одборника Радисава. Митровића, које је народни посланик, узети на одговор и да су изјавили да Радосав и брат му имају довољно земље сем продате, јер су у исто време купили земљу у општини 6.-баштанској од Обрена Кесеровића, трг. из Б. Баште, што се занста потврђује писменом потврђеним код среског начелника на дан 18. маја 1906. год.

Да је речени Радосав на протоколу изјавио: да је запста купио од Обрена земљу у величини око десет плугова за цену од 2100 д. и да му је до сада отплатио 1500 дин, на шта има и квиту Обренову.

Да он издавлоце уверења сада не тужи нити bo их тужити, изузев ако му Обрен не би хтео или не би могао издати тапију.

Шрема овоме иследна власт овде и не може утврдити постојање дела — издање лажног уверења. — све дотле док се Радосав са тужбом не обрати и но докаже да га Обрен није хтео или није могао осигурати тапијом у купљеној, односно продатој му земљи.

Михаило Чолић. — Задовољан сам одговором т. Министра. Председнун, Андра Николић. — На реду је

одговор г. Министра Унутр. Дела на друго питање г. Мих. Чолића: о кмету села Отупчевића. (Види састанак ХРУП).

Има реч г. Министар Уунутр. Дела.

Заступник Мин. Уунутр. Дела, Министар Финансија, Стојан М. Протић. — Г. Михаило Чолић пита: како стоји са истрагом по делима, крађе, коју је извршио Светозар Стакић, кмет села Ступчевића, пошто се говори да ће неки политички једномишљеници да га бране и ваде из затвора зато што има саучесника 2

Ствар стоји овако.

Шротив Отанића води начелник среза ариљског истрагу по трима тужбама за крађе; решењем иследне власти од 80. новембра 1910. год. Бр. 11883., које је одобрио и ужички прв. суд, Станић је са још три саучесника стављен под кривичну истрагу и у притвор.

Окренута је нарочита пажња, а и иначе истрага, св води најсавеснаје.

Председник, Андра Ниволић. — Има реч г. Михаило Чолић.

Михаило Чолић. — Задовољан сам одговором pr. Министра. Председник, Андра Николић. — На реду

је одговор Г. Министра Унутр. Дела на питање г. Милована Лазаревића: о нераду среске власти по обијању суднице у Вранићу. (Састанак XLIX). (Чује се: Није овде).

Како г. посланик није овде, то ће се његово питање скинути с дневног реда.

На реду је одговор Г. Министра Унутр. Дела на питање г. Николе Цакића:о нераду начелника, среза лесковачког (Састанак ХТ1Х).

Има реч. Г. Министар Унутр. Дела.

Заступ. Министра Унутрашњих Дела, Стојен Протић. — г. Никола Цакић пита: зашто начелник среза лесковачког од 24. новембра 1908. mon. до сада није ништа радио по кривици Стани