Narodna skupština

ЈН БРИ ак 1

како су повећане плате судијама, како се спрема товећања плата и официрима и т. д. Ви знате разлоге зашто је то већ учињено код појединих струка. Не радимо само ми то. Нису то повећање измислили паше судије и остали чиновници. Видите шта се ради у другом свету, од како су наступиле ове скупоће животних намирница не само на храну него ir фабриката. Овуда осећа се потреба да се повећају натраде не само чиновника нето и свима другим људима. Она је повећана и радницима и дневничарима, банкарским чиновницима, шефовима привредних предузећа, као и завода и великим трговцима итд. па онда природно је, дошли су на ред и — професори. (ад вас молим да према томе цените ово, што сам сад предложио на име тога њихова „побољшања“.

Како је пак уопште дошло да се ова тачка покрене, ја сам вам још у начелном претресу нагласио, кад сам кавао: да је-од једног мог предходника покренуто питање о изради новог закона о средњим школама и, природно је, да је тим самим одмах стављено на дневни ред пи ово питање о платама, о коме сада говоримо. Чим се претреса цео закон једне струке, опда се претресају и сва питања, која тај закон обухвата, па кад се претресало питање о платама, шта се друго могло рећи него то: дате плате треба мењали. Ја сам дакле затекао тај рад и нашао сам да је све у њему у главном оправдано, али оно што јео платама предвиђао нашао сам да не могу усво-/ јити. Ја сам водно рачуна о свима државним п10требама и невољама, па сам мислио на шта бих целу ствар могао свести и ја сам свео пре свега на ово: да се максималне плате не повећавају као што је израђени пројект чинио. То неповећавање двојаког је значаја. Не вамо што сене повећава оно што чиновник максимално прима, него се не повећава ни пензија, а то је оно што ми треба да се увек старамо: да пенсиони буџет не повећавамо.

Ша шта се онда ипак чини професорима >

Чини се оно што је најпотребрије: да се чиновнику, кад заснива породицу, кад ступа у живот са извесним обавезама, које је, школујући се, примио на себе, даде могућност да се што пре тих обавеза ослободи. А ви знате у каквим се приликама наши људи школују, знате да ми немамо тих великих мираза којима би се то све оасчистило, а сем тога има и људи који се п не жене. C тога је требало да се сви ти људи почињући службу ослободе тих старих обавеза или што је нарочито потребно да у првим годипама не падну у дугове. Шрава је политика она која води рачуна о томе да се чиновник прихвати првих тодина своје службе, да не упадне у каматничке дугове, јер кад упадне у њих још у почетку, онда му је врло тешко испливати из њих код кредитвих прилика у којвма живимо.

Ето зато сам ја мислио да треба дати могућ ност професорима да до бољих плата дођу још у првим годинама своје службе.

Ша како ће ово осетити буџет 2 а

Ја знам да је њему и најмања повишица тешка. алш ипак ја нисам створио никакво изненађење Министру Финансија, који буде склапао нове бупете и никакав непредвиђзни терет, него сам учи= нио нешто што још до сад нико није учинио у

_ НАРОДНА СКУПШТИНА.

овој Окупштини: казао сам да ће се за извођење ове законске одредбе постепено бупетом предвиђати онолика сума, колика се може одређивати према налажењу Министра Просвете, Министра Финансија, Финансијскот Одбора-и Народне Окупштине. На тај ће се начин уводити у живот без тешкоћа, овај закон и то почињући од најмлађих наставника. Ако прилике не „допусте да се ово брзо уведе у живот, то се неће ни увести одмах.

А ако прилике допусте, зар не би било грехота, да средства допусте, а мито не урадимо Али, г0сподо, ја морам да вам кажем још један разлог, зашто то морам да учиним. Ми хоћемо нове школе. Нове школе без професора и не могу опстати, зато ви морате имати људе, који ће ићи у професоре. Како стоји са данашњим бројем професора познато вам је. Ја сад имам у државним школама професорских часова непопуњених, и попунио сам их давањем хонорара: 409. /Танасије Продановић; Колико има наставника на осуству). Ја сам то говорио у дебати о бупету и дао сам могућност господи да се увере, да не стоји у истини прича, да је половина наставника на осуству. Нађите, г. ПШродановићу, то у стенографским белешкама, па ћете се уверити да је тако, а ја све цитре мога ресора, не могу памтити. да ових 409 хонорарних часова треба ми 23 професора, а за вештине треба. ми још 10 учитеља. Треба ми, дакле, 88 наставника које немамо у садашњим школама. А кад још хоћемо да отварамо нове школе. ми морамо имати нове наставнике. Како ћемо добити нове наставнике ако не булемо урадили ништа, да те људе привучемо за овај посаог E

Овом приликом ја вам обраћам пажњу и на ово: Ви знате да приватним средствима у школама имате за наставншке многе људе, који нису положили ни пепит на Универзитету, и ти су људи тамо плаћени до 83.000 дин. годишње, па зар је право људима који имају и универзитетски и професорски испит плаћати мањег А треба ли да говорим о томе шта се плаћају лекари, инжињери-и окружне деловође по самоуправних телима 2 ПШонављам : кад се наставници по приватним гимназијама онако плаћају. онда мислим да је питање интереса државе, која хоће просветних службеника, да уради ово што се овим предлогом тражи.

Потпредседник, Коста Стојановић. — Прима, ли Скупштина прочитани члан» (Прима).

Објављујем да је примљен.

Изволите чути даље.

Известилаљц, Урош Ломовић чита чл. састанак ХХХП.).

Потпредседник, Коста Стојановић. ли Скупштина прочитани члан“ (Прима).

"Објављујем да је примљен.

Изволите чути даље.

Известилац, Урош Ломовић чита чл. састанак ХХХТУ.).

Потпредседник, Коста Стојановић. ли Окупштина прочитани члан (Прима). "__Објављујем да је примљен.

Изволите чути даље.

Известилац, Урош Ломовић чита чл. 76. (Види састанак ХХХЛ.).

78. (Види

— Прима.

~

5. (Види

=— Прима

јез]

Н,