Narodna skupština

И И и Ае NOM и 5Еи“: МА U ar a SN i | ROM e} : \

\ 178: 9

| ,

“= у

зна оцену и мишљење, па ее при гласању са подједнаким бројем гласова по-

кеделио у мишљењу. ( тога ми је част саопштити вам оба ова мишљења;

а

+

+ Да би овај предлог као користан требало примити како у начелу тако “ м у појединостима. |

TI

Јавни интерес који треба да буде заступљен при грађењу и експлоата|шдији ових важних економских предузећа, одстранење Фактичног монопола и опепекулације, налажу, по мишљењу Државног Савета, да сама држава лати како ватрађење тако исто и још у већој мери и експлоатације њихове.

Кад зато по тврђењу г. Министра Грађевина не достаје потребна зато иусрума предвиђена у распореду утрошка, зајма од 150 милона динара, онда поодттребан капитал треба набавити нарочитим зато зајмом до који би се дошло без 1" ти ни најмање тешкоће с обзиром на његову величину и неоспорно пропзводну оптупотребу. То тим пре треба учинити што се у члану 76. пројектоване концесије »фшредвиђа да ће држава учествовати у упису половине акциског капитала поофтребног за ово предузеће, те кад је држава вољна да да половину може зруучествовати и потпуно у том послу. |

Но пре но што би се прибегло вајму и опште подизању тих објеката топпотребно је да се преко стручњака у правом смислу те речи утвран што је зазсве неизоставно потребно и у којим размерама подићи с погледом и на могућ зовност тих подстројења на датом месту. Кад се то изврши требало би приступити утостручној изради детаљних планова и предрачуна за све објекте утврђене као јавнеопходно потребне за намењени циљ, па онда расписати јавну лицитацију за пеањихову израду. Иначе могло би се упустити под утицајем тако рећи сугестије ) ни субјективног нахођења појединаца у подизању оног што није потребно или теббар онога чему још није време.

У томе случају не би се прописивало растегљиво и неопредељено као типшто ве то чини у чл. 2. пројектов. концесије, да се сагради пристаниште у зеттаквом обиму, да се у њему може савладати годишњи обрт од 220.000 тона, пфшшри чему се поред тога не види да ли се довољно водило рачуна по о будућзонности или само о садашњости, или да се по пристаништу положи довољан број 'онколосека за угодну манипулацију возова и т.Д.

Лавање пак у концесију и експлоатацију свију поменутих објеката приофродно повлачи за собом утврђивање максималне тарисе, која код приватних гтваруштава, која се природно крећу на терму трговачке зараде утиче, да се при товнормирању тарифних ставова држе крајњих граница. Држава на против у томе згшишле за народно економским интересима. И кад она то не би чинила, ту је На'офродно Представништво које пма снаге и моћи, кад је свесно свога узвишеног -оппозива, да је упуте на праву стазу.

Како је Државни Савет у начелу противан пројектованој повластици, то зтее неће упуштати у критиковање појединих њених чланова, који су доста незвјјасни, непрецизни нити, ујемчавају довољан надзор од стране државе над прапавилним радом при грађењу и експлоатацији. Тај исти разлог опредељује Државни ОбСавет да се не задржава много код члана 41, али не може а да не напомене врда се при одређивању откупне цене путем укапиталисавања интереса преоставзагљеног у чистој никад не узима само исвесан број година која показује највеће гогдохотке и из њих извлачи просечност, већ узима толики исти број годипа са [емнајмањим приходима, па се из њиховог збира извлачи просечност.

| Према пропису тог члана држава би при евентуалном откупу плаћала, гфедруштву и земљишта која им буде саобразно чл. 64. уступила, бесплатно, пошто

2