Narodno blago. Knj. 1

Х

снио суштину и постанак епоса као оне (т. ј. народне песме). Видимо како се сваки знатнији догађај, све до најновијих, излива у песму која живи у устима певачевим и даље се преноси, а нико не зна њеног стварача... Вук је њиховим објављивањем стекао неумрлу славу и у исто време заслуге за изучавање словенских језика. Сад ће се, држимо, ради ових песама учити словенски..« Али интерес за нашу народну поезију шири се не само у Немачкој него и по осталој културној Европи. Међу онима који нашој народној песми чине комплименте и преводе је налазе се имена: Валтер Скот, Бајрон, Ламартин, Шарл Нодје, Мадам де Стал, Проспер Мериме, Пушкин, Челаковски, Мицкијевић и др.

+,

Прави узрок што је наша народна поезија, дошла до толике славе, каошто сме већ видели, не лежи у нашим малим локалним приликама него у духу који је поткрај 18. века захватио целу Европу и из Немачке прешао најпре Чесима а преко њих допро и на Словенски Југ. Утицај Немаца на словенску романтику изцрпно је приказао проф. Мурко, а за доказ чешкога утицаја на Јужне Словене довољна је само преписка Добровскога с Копитарем, књижевним оцем. Вуковим. Слависта, ЈернејКопитар (1780—1844.), познавалац