Narodno blago. Knj. 1

112

Трећи пут јој из гроба, говори : »Хајд отале, божја отпаднице !

»Да Бог да се с душом раставила,

Ал те црна земља, не примила, »Црна земља ни зелена, трава, »Па ни она, студена, водица, !« То је вр јеме мало потрајало, Мало |вр јеме, али дуго није, И умрије остарјела мајка. Три пут су је у гробље копали, Сва три пут је земља избацила. Три пут су је у траву бацали, Око ње је трава, пресахнула, Већ се њима тешко додијао, Бацише је у то море сиње, Ал је море на крај избацило. Виш' ње гракћу орли и гаврани : »Ми нећемо отровнога. меса !« 47. ПЕРО ЧОБАНИН

Цмиље, миље, беру л те ђевојке Мој дилбере, што ме брати неће ! Кад од мене сва гора мирише.

И у гори иззор врело ладно,

Ђе болује Перо чобанине : Постеља му трава и земљица. Покрива, се небом и облаком,

Хладан камен јастуци под главом,