Narodno blago. Knj. 1
118
А дворе та јеле и омаре;
Виор вјетар понуде му спрема, Оп мириса планинскот јаблана ; А поји га соко тица сива, Хладне воде у кљуну доноси; Умтва, га киша, из облака, „Лице брише матла са планине; Походе га мравићи из траве, Погледају листићи са, гране, А љубе га из горе бубице, Милује га са, висине сунце;
Ш њим говоре тице из горице, А жале га са неба, звјездице, А буди га тлас горскота вука. 'Открива га, зора од истока, Мелем дају из горе славуји,
А грли га одгојена трава,
А кити га, плодоносна храна,
А чува, га, извор вода хладна; Повдравља, га риба са извора, Пјевају му изворски валови, Дозивају шумски голубови;
А стадо му свети Саво чува Сама, фрула у планини свира, Саме иду на торину овце,
А сабља му покрај бедре спава, А служи га виш' главе челенка, И токе му жуберкају саме:
» Што нам ово Перо не устаје %« Дочула, је у селу ђевојка,