Narodno blago. Knj. 1

ХИ

»Дјевојка је подранила, ружицу је брала

с босиљком ју разбирала трудна је заспала | Над њом поју два славица дјевојку су звала:

Устан' гори, дјевојчица, санка не заспала«.

Поред утицаја народне женске песме, за коју Вук држи да је старија од јуначке, опажамо веома рано и утицај народне епике. Мотив за нашу најстарију драму »Робињу« Ханибала Луцића (1485—1558.) узет је из народне јуначке песме. Јасне трагове народне поезије налазимо и код осталих далматинских писаца, Иве Бунића, Стијепе Ђорђића и особито код Игњата Борђића, међу чијим песмама има попевки у чисто народном тону и израву. Исто тако у »Гартлицу« Фрање Крсте Франкопана налазе се песме с дикцијом и формом народних »дијачких« песама. Андрија Качић Миошић настојао је да се потпуно приближи духу и облику народне песме, и његов »Разговор угодни« је ушао у народ као народна, песмарица. Качић је забележио и неколико чисто народних песама, и он се уопште може сматрати претходником Вука Караџића.

Али истом Вукове збирке откривају право богатство народне поезије и његовом заслу-

гом народна песма постаје велики узор и даје