Narodno blago. Knj. 1

Проговара Јанковића, сеја,: »Далеко смо Тале одмакнули, Сједи овђе да, се одморимо !« Превари се Будалина, Тале, Па одјаха од коња дората,

А за њиме Јанковића сека : Кад обоје са коња сјахаше, Примакну се Будалина, Тале, Примакну се, жалосна му мајка, Да пољуби Јанковића секу, Ал' се цура бржа догодила

Те му трже ножа иза паса, Њим удари Будалину Тала, Удари га посред срца жива, Паде Тале у зелену траву,

А цура му до коња доладе сједе та, весела јој мајка,

Па побјеже преко поља равна. Она оде кући пјевајући

Оста, Тале ногам копајући,

3.

ЧОЈСТВО СЕЊАНИНА ИВА.

Боже мили, на свему ти хвала, Шта се сјаје усред Сења 6'јела, Ил" су куде, ил' бијеле цркве, Ил се сјају црквени крстови,