Narodno blago. Knj. 1

12

То не била два бора зелена, Ни међ њима танковрха јела, · Већ то била два брата рођена : Једно Павле а друго Радуле, Међу њима сестрица Јелица. Браћа сеју врло миловала, Сваку су јој милост доносила, Најпослије ноже оковане, Оковане сребром — позлаћене. Кад то видла млада Павловица. Завидила својој заовици,

Па дозивље љубу Радулову : »Јетрвице по Богу сестрице !

Не знаш каква биља. од омразе Да, омразим брата и сестрицу«. Ал“ говори љуба Радулова : »Ој Бога ми, моја јетрвице !

Ја не знадем биља од омразе, А. да внадем не би ти казала :

И мене су браћа миловала,

И милост ми сваку доносила«. Кад то зачу млада Павловица, Она оде коњма на ливаду,

Те убоде вранца. на ливади.

Пе говори своме господару : »На. зло Павле сеју миловао, На горе јој милост доносио ! Убола ти вранца на ливади«, Павле пита сестрицу Јелицу: »Вашто сејо % да од Бога нађеш !«