Narodno blagostanje — dodatak

| + ђ ||| !

банкарског предузећа, није морала тражкти поверење муштерије и нових послова, већ је, захваљујући угледу и економској снази своје централе, одмах била у стању, да сама бира своју клиентелу. То јој је и одлично успело: током времена створила је кадар комитената, којих велики део још данас има.

Након остварења Југославије делокруг суботичке филијале Мађарске свеопште кредитне банке био је битно ограничен, као уосталом и код свију војвођанских новчаних завода. Суботица, бивши центар, постала је погранична варош и наравно је, да су све банкарске везе са сада мађарском териториом морала бити мање више прекинуте. Прилике су постале другојаче.

Године 1923. пештанска централа одлучила је, да суботичку филијалу као такву напусти и да је претвори у формално самосталан завод, са акционарском главницом од 10 милиона динара, подељено на 50.000 акција по 200 динара, која се у целости налазе у њеним рукама.

Заједно са Панчевачком Пучком банком, Трговачком и обртном банком, Новисад, Општом привредном банком у Суботици је и Општа кредитна банка водећи новчани завод Војводине; ова четири завода претстављају банкарство Војводине, јер је код њих акумулирана новчана снага нашег главног житарског териториа.

Управа Опште кредитне банке позната је као веома ригорозна — што има свој извор још у старој банкарској традицији Пеште — и овој се ригурозности мора захвалити, да претставља завод, стојећи већ пет година на властитим ногама, тип добро вођеног, управо идеалног провинцијског завода.

Упоређење билансе последњих двеју година то у пуној мери потврђује:

Рачун изравнања показује следећу слику:

Актива: 1928 1927 Готовина у благајни и код e новчаних завода 11:029 13.339 Менице 22.634 15.774 ~ Валуте 147 138 Хартије од вредности 420 340 Дужници 67.474 47.056 Непокретности | 1.500 1.500 Намештај 450 450 Пасива: Главница 10.000 10.000 Резервни фонд 450 350 Улози 55.340 16.197 Веровници 30.974 48.646 Реесконт (у страној монети) 2.523 504 Транзиторне позиције 3.101 9.933 Разне пасиве 183 274 Добит 1.082 566 Збир биланса 103.656 79.472

Пада у очи кретање улога на штедњу: од 16 милиона У 1927. години, они су се повећали на 55,3 милиона у 1928. години, дакле за 39 милиона динара, и то у једној години, у којој су улози на штедњу, као што је то познато, код већине новчаних завода остали штационарни, ако се нису евентуално и снизили, Друга још интересантнија појава, која је од огромног значаја и типична по пословно-политичну структуру завода је позиција билансе пасиве, повериоци: од 48,6 милиона, колико су износили у 1927. години, они су се смањили за 18 милиона у 1928. години на

30,9 милиона динара. Ово је знак једне веома мудре поли-_

тике банчине управе: јер снижењем кредитора, који су вероватно потратживали веће износе и у страној валути, ослободила се је банка великих обавеза по виђењу, што је у извесној мери и олакшало и растеретило службу ка-

мата. Према 1927. години показује биланс за 1928. годину важне промене, тиме што се је позиција повериоца смањила а она за улоге на штедњу повећала: банка је имала да снизи обавезе по виђењу (пошто су обавезе по текућим рачунима нормално без отказа) а да повећа улоге на штедњу — које претстављају обавезе банчине са дужим, у напред утаначеним отплатним роковима. У колико је био већи прилив страних средстава, у толико су се повећале и активне позиције биланса: Кредитна банка је повећала свој менични портфељ за 7 милиона, а позицију дужника за читавих 20 милиона. Ови су кредити већином хипотекарно обезбеђени. Реесконт показује повећање за 2 милиона на 2,5 милиона динара, а резервни фонд се је повећао на 1 милион динара, те износи 104 главнице.

Готовина у благајни и код новчаних завода износи 11 милиона динара, т. ј. више него целокупна главница и резервни фонд заједно. То гарантује банци првокласан ликвидитет — наравно под претпоставком, да се под новчаним заводима разуму само Народна банка и Поштанска штедионица.

Рачун губитка и добитка показује следећу слику:

Губитак: — 1928 1927 Издатци на камате 3.051 2727 Плате и пословни трошак 1.487 1.508 Порези и пристојбе 375 490 Чисти добитак 1.082 566

Лобитак:

Пренос из 1927. од 1926. год. 36 42 Приход од камата 4.437 4.299 Провизије и разни добитци 1.378 995

Приход некретнина 144 178

Збир рачуна 5.996 5.509

Добитак у 1928. години показује вишак према 1927. години од 500 хиљада (укупна сума 6 милиона динара) који долази од повећаног прихода на камати, провизији и осталим добитцима.

Повећана туђа средства у 1928. години изазвала су повећање издатака на камату, али за половину мања од повећања прихода од камата. Па како су смањени режиски издатци и дажбине, то се чиста добит повећала за више од 50% (1 милион 82 хиљаде динара). |

Општа кредитна банка почела је да мисли и на експанзију, те је у 1928. години основала филијалу у Новом Бечеју, која је, према годишњем извештају банке, испунила сва банчина очекивања.

Банка подржаје и робна оделења и то оделења за угаљ, оделење за шећер, које је заступник Савеза југословенских фабрика шећера и житно оделење; сва ова оделења показала су задовољавајуће резултате. Кредитна банка контролира и Велико-Бечкеречку штедионицу.

Акције су у рукама патронизирајућег завода у Пешти, због чега је дивидендна политика веома олакшана, и није јој главни циљ избацивање што веће дивиденде, већ се она равна према принципима снажења завода.

Исплаћивање дивиденде вршило се као

1993. године —

што следи:

1924. „ 10 динара на акцију 1995. » = 0, 1996. » = “ ЊЕ 1927. 8 “> |, 1998. | 8 >»

Како је Мађарска свеопшта кредитна банка код нас заинтересирана и у Хрвтској свеопштој кредитној банци у Загребу. то се ова веза види и у саставу управног OM бора Суботичког завода. Но, како је у водству загребачког завода дошло до чишћења и промена, то ће ове промене морати имати одјека и у управи суботичког завода.