Narodno blagostanje — dodatak

22

momentalni zastoj i poduzeće potrebuje danas neznatne kredite. Barem u Omjeru prema svojim poslovima i prema svom značenju.

"Tvornica ima i razgranjeni posao sa kvascom. Та je produkcija koncentrirana u 4—5 poduzeća. A kako su ta kartelirana, cijena su u poslijednje vrijeme podvostručene. Prema tome je i profit znatan.

Godine 1928. čisti dobitak iznaša 14%. vlastitih sredstava. A godine 1929, biće još veći. Jer industrija špiritusa, zahvaljujući kontigentiranju, ima odličnu konjukturu. A niska cena kukuruza tu je konjukturu još i ojačala.

'VORNICA ZA PAMUČNU INDUSTRIJU Đ,. 2. ZAGREB

Zagreb, osim jedne veće tvornice trikotaže, nije do pred nekoliko godina imao nikakovu tekstilnu industriju. Danas su i u tom pogledu prilike znatno izmjenjene. Naša poratna tekstilna industrija razvila se je u prvom redu u zapadnim delovima države. Jedan dio tih novih poduzeća etablirao se je i u Zagrebu. U prvom redu industrija čarapa i trikotaže. Osobito bolje vrste gde odlućuje i prefinjenost ukusa odlično su zastupane.

'I u pogledu tkaonica, Zagreb počimlje igrati izvesnu ulogu. Osnovano je poslijednih godina nekoliko novih tkaonica Đamućne, vunene i svilene robe. Tu je „Ivornica za pamućnu industriju”, komanditno društvo „Pamuk”. Zatim opet dolaze „Lana” k. d. te tkaonice Braće Holzner d. d. kao i komanditno društvo „Svila”. Prema tome Zagreb ima danas već 5 tkaonica. A radi se na tome, da se podignu još neke. Neki projekti već poprimaju i konkretnije forme. I da bi gradska općina pokazala više susretljivosti za razne tekstilne industrije njezin razvitak bio bi mnogo povoljniji.

Od svih tih novih ikaonica najveća je „Ivornica za pamučnu industriju. Podignuta je sasvim iz nova i sa novim strojevima. Mnoge naše poratne tkaonice nastale su na taj način, da su se stari strojevi austrijskih i čehoslovačkih tkaonica, koji u svojoj zemlji nisu više bili rentabilni, preneli u Jugoslaviju i Rumuniju. gde su, zaštićeni znatnom carinskom zaštitom, još bili u stanju, da se održe u pogonu.

Investicije Tvornice za pamučnu industriju knjižene su koncem 1928 godine sa 42 milijona dinara. A to je iznos, koji za naše prilike znači mnogo. Mi ne možemo ni pomisliti, da bi se kod nas mogao naći netko, koji bi u jedno jedino poduzeće investirao 42 milijona dinara, ne računajući tu još i potreban obrtni kapital.

Tvornica za pamučnu industriju pripada poznatom tekstilnom poduzeću Herman Pollack-Sohne. Pored toga tu je zainteresirana i Bosanska industrijska i trgovačka banka kao afiljacija Nederoesterreichische Eskomptegeselichaft koja je opet u uskim vezama sa tvrtkom Pollack.

Tkaonica Tvornice za pamućnu industriju izgrađena je najmodernije tako, da u tom pogledu ne zaostaje sa sličnim poduzećima inozemstva. Sukcesivnim proširenjem ona danas ima već preko 600 tkalačkih razboja. Pored tkaonice ona ima farbarnicu i bjelaonu. Ova je u stanju da dnevno preradi do 30.000 metara platna pak po tome preuzima na bjelenje i izradbe drugih tkaonica.

"Tvornica za pamućnu industriju osnovana je godine 1923, pak je po tome za relativno kratko vreme pokazala zavidne resultate. Investicije svake godine bivaju sve veće i veće i neprestano se vrše proširenja. Nije isključeno da ona za par godina bude imala i 1.000 tkalačkih razboja i da se time stavi naporedo sa našim najvećim tka-

onicama. Sredstva za takovo proširenje, obzirom na njeno zaleđe, stoje joj dovoljno na raspolaganju.

Poslije još većeg proširenja tkaonice ostaje još jedan korak u njenom razvitku: podizanje vlastite predionice. Za зада опа povlaći pređu iz ostalih poduzeća Pollackovog koncerna. Nu obzirom па našu carinsku politiku, vremenom će se pokazati, da je daleko korisnije, potrebnu pređu izrađivati u samoj zemlji, nego ju uvoziti iz inozemstva pa makar to bilo i iz afiliranih predionica. Naša carinska politika

jače je zaštitila industriju trikotaže i tkaonice, a manje produkte predionica. Radi toga i vidimo najveći razvitak upravo kod trikotaže. Tu smo, osim nekih posebnih artikala, već sasvim neodvisni od inozemstva. Kod tkaonica dobro smo se emancipirali i svaki smo dan sve samostalniji. Kod pređe, obzirom da zaštita nije tako znatna, napredak je najslabiji. Mi smo dobili ovih poslijednih godina na desetke tkaonica ali veoma malo predionica. Radi toga i vidimo da je uvoz pređe još uvijek veoma znatan. Čim se i to рнапје reši pomoću carinske tarife, videćemo i veći napredak naše industrije pređe. A onda će Tvornica za pamućnu industriju, obzirom na opseg svoga rada, kao i obzirom na svoja sredstva, biti prva koja će pristupiti podizanju i jedne velike predionice.

Tvornica za pamućnu industriju pored „Molino” izrađuje i „iCottone”, „šifone” te „zefire”. Prema tome ona već izrađuje ı bolje vrste platna.

Bilanca za godinu 1928, (za ostale godine podaci nisu bili objavljivani) izgleda ovako:

АРИта Blagajna 34 Menice - 67 Roba i dužnici 15.445 Efekti 133 Investicije 42.654 Sirovine 1.140 Gubitak 272

Раутра ionička glavnica 5.000 Vjerovnici | 51.562 Akcepti 3.148 Ukupno 59.747

investicijama od 42,6 milijona dinara stoje nasuprot vlastita sredstva od samih 5 milijona dinara. Naprotiv vjerovnici i akcepti iznašaju preko 54 milijona dinara. Međutim kako se ovde radi o jednom afiliranom poduzeću, skoro je svejedno koliko iznaša dionička glavвиса а koliko vjerovnici, kad jedne i druge pare mora da pzreskrbi bečka centrala. Prošla godina završuje sa gubitkom od 272 hiljade dinara. Kod afiliranih poduzeća to ne igra nikakvu ulogu. Mnogo puta i kod efektivnog dobitka, bilanca se tako izradi, da se ukazuje gubitak. Ovde opet možemo predmjevati, da je to u glavnome gubitak prvih godina osnivanja koji još nije amortiziran. U svakom slučaju poduzeće odlično radi i redovito zaposluje dve šihte radnika.

Tvornica za pamućnu industriju u znatnoj je meri zainteresirana i kod Domaće tvornice rublja d. d. Zagreb. Ovo je naše najveće konfekciono poduzeće te zaposluje preko 500 radnika.Izrađuje u prvom redu kvalitetsku robu a jedan deo svoje produkcije uspeva čak da i izvozi. Odnošaj između Tvornice rublja i koncerna Polak bio је u početku samo taj da je Tvornica rublja od Polaka povlačila potrebno platno. Kad je jednog dana Tvornica rublja došla u poteškoće i kad novčani zavod koji ju je do tada finansirao, nije hteo da stavlja na raspolaganje nova sredstva, morala je doći u interesnu sferu Polaka. Provedena je opsežna reorganizacija, smanjene su režije i sada izgleda, da je poduzeće postavljeno na solidne temelje. Afilacijom Domaće tvornice rublja dobila je Tvornica za pamućnu industriju jednog jakog i stalnog potrošača njenih produkata.

Uzevši skupa Tvornicu za pamućnu industriju i Domaću tvornicu rublja a oni pripadaju jednom te istom koncernu, onda imamo jedno od naših najvećih tekstilnih poduzeća. Pogotovu kad se ono još razvije jer ne smemo zaboraviti, da ono postoji tek nekoliko godina.

re TP OnE i Or ri E O Ur ri Tr ren есЕ

ya Bieaj Ee NAI «аи ЈЕ 6 Ела ea