Narodno blagostanje — dodatak

Актива 1929 1928 1927 1926 Благајна 638 498 496 562 Новчани заводи 186 29 618 Менице 15.546 10.004 6.156 6.225 Дужници 7.991 5.884 5.240 5.857 Некретнине | 180 180 180 180 Ефекти 25 99 108 112 паснва :

Главница 2.000 2.000 2.000 2.000 Резерва 760 730 700 670 Улошци 15.049 10.921 10.056 9.580 Разно 332 395 2, 120 Текући рачуни 2.314 1.130 — — Реесконт 3.475 928

Лобитак | 2906. | 298 291 293 Укупна биланса 24.567 16.696 13.400 13.864

Улошци су порасли од 10.0 милиона на 15 милиона или за 40%. Држимо да ни један наш срески новчани завод није у години 1929, која није била тако одлична, могао забележити толико знатан пораст уложака. Од године 1926 с 1927 пораст уложака износи само пола милиона динара. Ољ 1927 до 1928 псраст не износи нити један милион док је прбшле године пораст од преко 4 милиона динара. И текући рачуни — пасивни — порасли су доста знатно. Скупа са улошцима, пораст је од преко 5 милиона динара.

Са друге стране и пораст ескомтираних меница весама је знатан. Ов у прошлој години износи 1555 милиона према 10 у години 1928. Поред тога и дужници су порасли за преко 2 милиона динара. Како видимо у години 1929 пласирано је 7 милиона више него године 1928. Како пораст уложака и текућих рачуна износи само 5 милиона, морало се је потражити нова средства. И та средства нађена су у рескомпту једног дела меница. Ге менице нису можда ескомптиране код Народне Банке, јер мањи новчани заводи у западним крајевима државе немају реесконтног кредита код Народне Банке. Пре рата провинцијални новчани заводи у Хрватској и Славонији добар део својих меница реесконтирали су код загребачких, пештанских и бечких банака. После рата ти су послови били замрли. Великим новчаним заводима није конвенирао реесконт меница мањих завода, јер су трговина и индустрија уз високи каматак апсорбирали сва средства. Последње две године почињу већи заводи поновно да реесконтирају менице мањих новчаних завода провинције. У првом реду то раде велики заводи у западним крајевима. А обзиром на реномеа којег ужива Посавска штедионица, она може лако реесконтирати део својих меница. Тиме јој се даје могућност да есконтира далеко више меница него што је то био случај, док је за ескомпт меница могла употребити само своја властита средства, у првом реду улошке.

Већом ликвидношћу новчаног тржишта велики заводи поново долазе у могућност да финансирају провинцијалне заводе и то у првом реду реесконтирањем њихових меница. На тај начин средства великих банака осете се иу крајевима где нема њихових филијала. Само наравно, да је такав есконт по сељака, малог трговца и обртника много скупљи него што би био, да је у месту филијала једног великог завода и да она реесконтира меницу.

Ако пак нашим великим банкама успе да по извршењу валутне реформе дођу до већих иноземних краткорочних кредита, моћи ће они да у реесконт меница мањих завода

39

пласирају силне милионе динара, тако да би на концу и село могло осетити благодети тог прилива страних кредита.

ХРВАТСКИ ОПЋИ ВЈЕРЕСИЈСКИ ЗАВОД Д. Д, ЗАГРЕБ

Хрватски општи вересијски завод је афилијација Прве хрватске штедионице; у његовом равнатељству седе водећи функционери Праштедионице, тако да имају тачан преглед развијања пословања као и учествовање у доношењу одлука.

Изгледа на први поглед, да нема смисла да један велики завод подржаје афилијације у месту свога седишта.

А ипак у Загребу скоро сваки водећи завод има и своју афилијацију. У првом реду због тога, што се велики заводи не могу бавити ситним пословима. Њихова организеднја пословања није удешена за ескомпт ситних обртизких меница или чак и непословних људи. Поред учествовања у дионичкој главници та се афилијација највише одразује у томе, да велики заводи преузимају у реескомпт менице, које такви мањи заводи ескомптирају.

Хрватски општи вересијски завод настао је у главноме из новиградске штедионице. Године 1919. када су ударени темељи јачег развитка, дионичка главница износила је 5 милиона круна. Повишење дионичке главнице до данашњих JO пиона динара услиједило је у више серија и било је зно године 1922. Главна скупштина закључила је 1924. ново повишење. Ну како је међутим ефектно тржиште дошло у потешкоће. нове емисије нису биле проведене као што није било проведено ни код других завода, који су имали намере да повећају властита средства.

M

Хрватски отнти вересијски. завод финансира и један млински концерн. У његов концерн спадају и мали млинови у Копривници, Новиграду, Ђурђевцу, Клоштру и Бјеловару и он функционира као неки холдинг. Наравно да лоше прилике у нашој млинској индустрији нису дале оне резултате на које се је рачунало. У концерн Хрватског општег вересијског завода спада и Творница уља у Коприв-

| пици која добро ради. У заједници са Првом хрватском

штедионом, изграђена су у Копривници јавна царинска склалишта (обзиром на промет са Мађарском).

Биланс за четири последње године пружа. следећу

слизу:

Актива 1929 1928 1927 1926 Благајна 1.245 1.618 2.310 2.550 Народна банка 389 531

Валуте и девизе 37 88

Менице 21.155 19.645 16.237 15.009 Дужници 18710 20.489 20.758 21.100 Ефекти 1.789 1.953 2.069 1714 Некретнине 2.178 2.178 1.998 1.988 Пасива

Главница 10.000 10.090 10.000 10.000 Резерве 2.104 2.516 2.439 2.363

Улошци на књиж. 12.067 21.202 20.184 22.218 Улошци на тек. рач. 7.877 Вјеровници и

реескомпт 10.985. 10.033 8.98i 6.298 Добитак 780 791 793 790 Укупна биланса 45.596 46.562 43.448 42.640

Развитак послова у ове последње четири године не показује битних промена и укупни износ биланса незнатно