Narodno blagostanje — dodatak

64

СРПСКО АКЦИОНАРСКО РУДАРСКО ТОПИОНИЧКО ИН- градње, бацио на производњу вагона, чиме се још и данас“

ДУСТРИЈСКО ДРУШТВО „САРТИД", БЕОГРАД,

„Сартид“ је врло отменог порекла. Мати му је „АустроУгарско друштво Државних железница“. Пре рата највеће и финансиски најмоћније друштво аустро-угарске монархије. Главница тога друштва износила је пре рата 275 милиона круна, а курсна вредност те главнице, према курсу акција, била је 350 милиона круна, односно 2 и по милијарде. Друштво је првобитно градило и експлоатисало железнице, али је исте доцније продало држави : Аустрији и Мађарској, последњој на кредит у виду ануитета. Ликвидација са железничким послом није била разлог за ту велику компанију да и сама ликвидира; на против, она је своју велику финансиску снагу и богато искуство употребила за преоријентацију: бапала се на тешку индустрију: на гвожђе, угаљ и металну индустрију уопште.

Друштво је страховито страдало услед Светског рата: његова главница спала је на 5% од првобитне; она износи данас 25 милиона шилинга, а курсна вредност је још много нижа, јер акција од 50 шилинга пала је била чак и на 19, а у последње време бележи од око 40 шилинга. Добит је још много више пала: за 95%. Главни узрок томе паду добити компаније лежи нарочито у девалвираним ануитетима.

Мађарски ануитет за откуп железница утврђен је био на 23 милиона златних круна, а данас он износи 1,1 милион франака, пао је десет пута. Исто тако је друштво баш у очи рата издало под закуп до 1937. године руднике у Кладну, али је услед депресије круне закупна цена страховито опала. Мати Сартида још се држи, али је њезин организам веома ослабио. У последње време говори се о могућности њезине ликвидације, али у сваком случају о ликвидацији дела подузећа, која јој припадају. Далеко би нас одвело кад би смо улазили у историју некада тако славног и чувеног инлустриског и саобраћајног друштва.

Отац Сартида је био такође патриција, то је био Хипотекарни Кредитни завод ( који се прошле године због финансиских потешкоћа спојио са Кредитаншталтом у Бечу). Пре рата је Хипотекарни завод био, по својим везама са високом политиком и двором аустриским прва банка у Бечу. У великим финансиским међународним пословима и питањима она је имала прву реч. |

Њезин гувернер је био најутицајнији човек на политичком и финансијском тржишту у Бечу. Завод се спојио Кредитаншталтом у Бечу. То је, дакле, очух Сартидов. За сада се зна, да Кредитаншталт не намерава даликвидира са свима подузећима „Аустро-Мађарског железничког друштва“, или бар не са губитком. У ствари данас је један од главних акнионара Сартида Кредитаншталт. Кредитаншталт је довољно јак да подржи ово велико подузеће и у случају повољних услова развића да га знатно прошири.

Име Рударско-топионичко индустриско друштво сабржи у неку руку историју еволуције овога подузећа у Србији. Оно је основано пре Светскога рата (1913.) у циљу да буде пионир металургије послекумановске Србије. Оно је имало да покупује сва рудна поља, за која се претпостављало да имају метал, да подигне високе пећи, да се тако извози сиров метал и да се евентуално чак подигну подузећа за прераду металних израђевина. Прве две речи у фирми су мање више напуштене услед поремећаја и револуције која је наступила после Светског рата на територији, на којој оно има своје седиште. Сасвим су други услови за рад Рударско-топионичког индустриског друштва у Југославији него што су били у Србији. Али се Сартид и овде није збунио, он је извршио врло брзо преоријентацију и могао је последњих година да се све више баца на оне индустриске гране, за које се претпоставља да имају најбоље услове. Сартид је имао пре бити бродоградилиште, за чим још увек постоји потреба код нас, затим се поред бродо-

бави-у великом обиму, и најзад на производњу разних металних производа, који су потребни нашој привреди као српови, косе и тако даље.

Актива : "Рачун изравнања 30-6-1926, 30-6-1927. — 30-6-1928, – 30-6-19292

Инвестиције 18.995 23310 21651 „35243 Нова постројења и

инвестиције 4174 7.881 4.141 3.140 Матер. на стовар. 15.498 16.851 33.462 29.821 Благајна 658 668 731 689" Ефекти 610 1.676 2.979 5.013 Дужници 22.158 17.103 2Л11 30.153 Пасива Главница 50.000 50.000 50.000 50.000 Резервни фонд по 175 241 308" Рез. за дуб. пот р. 55 550 550 Отписивања 2.511 3.553 4.959 6.610 Повериоци 9.149 10.322 41.554 42.259 Чиста добит 3.434 3.407 3.436 3.415. Билансна сума — 82.905 100.747 104.129Рачун губитка и добитка ; Приход од ефеката 6.120 6.347 211 162" Бродоградилиште — 1.981 2.882 Друга обележја — —— 6.640 8.814 Збир прихода — 6.450 8.920 11.987 Расходи i Општ. упр. трошкови 1.24 1.284 1.394 1.913 Интерес 76 45 1.572 4.020" Пореза 752 680. 1.156 987” Отписи 832 1.041 1.406 1.651"

Горња таблица показује да се Сартид полако, али систематски развија и напредује. За четири године инвести– ције су порасле скоро за 100% и износе крајем 1929. године“ 35,2 милиона динара. Код нових постројења нема промене. Код материјала на стоваришту имамо такође пораст до 1928. године, а у 1929. години један мали пад: од 33,4 милиона на 29,8 милиона динара. То не значи умањену делатност, већ вероватно рационализирање у набавци и лагеровању, материјалу и одржавању стоваришта. Исто тако имамо код дужника систематски скок од 1926—1929. године од: 22 на 30 милиона динара. Међу дужницима се налази и држава, која у последње време уосталом плаћа све бољесвоје обавезе; а затим један велики део трговаца, који повлаче такозване „комерцијалне производе".

Напредак друштва најбоље може да се оцени у кретању целокупне билансне суме, која је од 82,9 милиона од“ 1927. године скочила на 1041 милион динара.

Главница је остала непромењена, она износи 50 милиона динара: зато је укупна резерва нагло расла; она је скочила скоро за 200% и он 5,6 милиона динара. Али је“ огроман пораст код „повериоца" од 9 милиона 1926. на 42,2 милиона динара 1929. године. Између 1928. и 1929. године разлика је од непуног милиона динара. 1927. година била је значајна у томе, што је у тој години извршена преоријентација и бацило се на производњу такозваних комерцијалних артикала.

Саобразно том развићу послова и напретку друштва порасла је и бруто добит од 6,4 мил. 1927. год. на скоро 12" милиона 1929 године. Наравно да нето добит није могла. бити повећана због тога што је камата на тако огромну позицију дуговања од 42,2 милиона динара однела један велики део добити. Она износи у 1929. години 4 милиона динара. Чиста добит у 1929. години износила је 3,4 милиона динара од чега је за дотације 265.000 динара за управни одбор, а 3 милиона за дивиденду 6% на 50.000 акција. Толику је дивиденду давало подузеће и прошле године. ИМ поред тога: остала је сума од 83.900 динара као пренос за идућу годину.