Narodno blagostanje — dodatak

ност за последње Три године: у 1928. години пада за 9 милиона динара: према 1927. години, али се у 1929. години пење за 4 милиона динара. У томе погледу Јадранско=подунаска банка показује велику сличност са својом рођаком Српском банком у Загребу, код које Такође преовлађује есконт над осталим пословима. Друга позиција су дужници односно потраживања: укупно 87,6 милиона динара. Та позиција показује за последње три године извесну тенденцију пораста, али врло слабога. На треће место долазе хартије од вредности у износу 48,3 милиона динара. То је позиција, у којој се налазе најразноврсније хартије. Налази се знатна позиција државних и државом гарантованих хартија и акција Народне банке. Налазе се и акције приватних предузећа, које контролише Јадранско-подунавска банка, међу којима има неколико првокласних акција појединих банака и оситуравајућих друштава. А има и таквих, као што то банка напомиње у свом извештају, која још нису успела да дају дивиденду. Свакако се структура те“ позиције знатно променила за неколико година, пошто је банка, као што смо прошли пут напоменули, све до краја 1928. године сву своју акцију управила била на енергично санирање свега овога, што је у њеном делокругу било оболело. Необично знатан пад примећујемо код позиције непокретности: од 47,5 милиона на 38,3 милиона динара. Го долази отуда шго банка врши амортизацију, као што се то види у извештају, а друго због тога што је један део у непокретности отуЂила. Непокретност је једна од најнезгоднијих позиција у активи банчиној, не толико због депресијације колико због слабог рентабилитета. За управу банчину је то теже но за акционаре због тога, што се мањак приноса мора да истера на другим позицијама. И рачун губитка и добитка потврђује горг постављену тезу, да је 1928. година била од историске важности у развићу Јадранско-подунавске бан-

Док се у 1927. години показује огроман губитак за 5: милиона динара, дотле 1928. и 1929. година показују добитак: у првој 3,2 милиона, а у другој 34 милиона дивара. Од укупне суме бруто добити 28,8 милиона динара 13,7 милиона пада на камате.

Од чисте добити од 3,1 милиона динара употребљени су 2,750.000 на дивиденду, 456 хиљада динара је дато резервном фонду, 24,5 хиљада премесено је у идућу годину.

У низу мера, које Јадранско-подунавска банка предузима у циљу санирања ранијих грешака спада и редукција филијала.

Крајем 1929. године банка је имала још свега три филијале: Котор, Крањ и Љубљана. Тиме је банка: дефинитизно напустила Далмацију, у којој је њезина колевка. Све три филијале имају не само банкарски значај, већ се налазе на територији, на којој је Јадранско-подунавска банка инду стриско-трговачки заинтересована. Редукција филијала није значила у исто време и редукцију волумена послова. На против Јадранско-подунавска банка није напустила идеју експанзије, само је извршена географска преориентација; она се повлачи са југо-запада ка југо-истоку, она продужава дакле онај правац територијалног померања, које је почела оног дана, кад се подвргла лекарском прегледу и лечењу. Јадранско-Подунавска банка је по територијалном пространству данас Јадранско-подунавско-вардарска банка. Она је пре неколико дана отворила филијалу у Скопљу, на коју полаже много наде. Свакако да би се могла са много успеха проширити и на Војводину, али би се ту појавила као колкурент Српској банци. Услед тога су њој затворена врата у једној области, која се данас сматра као најбоље поље рада за есконтни посао, који Јадранско-подунавска банка првенствено негује.

На годишњој скупштини од 29. марта текуће године изабрани су у управни одбор поред старих чланова још и г. г. Драгутин Прица, адмирал у пензији, Светозар Гођевац,

индустријалац и Тихомир Панић трговац. А у надзорни одбор г. Перо Бекић. За председника управног одбора изабран је г. Д-р Гедеон Дунђерски, а за потпредседника F. F. д-р Мишо Келин и Андреј Шарабон.

Исплаћивање дивиденде 2.50 д. по акцији отпочело !е од 1. априла.

ПРОМЕТНА БАНКА А. Д. — БЕОГРАД

Прометна банка је прва србијанска банка која је почела да уводи мешовити банкарски систем ; она се је прва почела одавати трговачко-индустриском и грађевинарском послу. Радила је канализацију Општини београдској и била је према томе једна од првих акционарских подузетника за јавне радове. Исто је тако експлоатисала шуме и подита стругару у Београду.

Актива : 1926: 1. 1928. 5 1928. г. 1929. г. Готовина : У благајни и e 1.404 1.901 Код Народне банке —— OI 2:032 1.334 У страној монети ПН = 57 161 Укупно 4.386 2.262 3.494 2.697 Државни бонови —— =—– ___- 11.442 Зајмови :

по меницама 23471 22151 15417 11.590

по залогама 1.007 849 862 451

по тек. рачунима 27.196 34.779 95.122 16.005

Укупно 51.974 58.379 49.402 28.052 Банчина предузећа :

Стругаре 17.573 16.227 19.129

Бродарство 8.634 3.362 5.85 4.878

Фабр. у Крушевцу —— 12.960 20.846

36up 8.634 20.935 35.040 44.855 Непокретности 1.800 7.019 7.019 7.082 Хартије од вредности 11.977 18.886 6.741 7.366 Вредност рез. фонда _—— 16.291 20.429 Кауције — — БИ 592 Оставе ки ES 130.802 109.381 Дужн. на гаранције | —— ~ 26.739 21.661 Менични пријеми у . |

остави —– — 100 „100 Збир 190.265 172.311 158.198 136. 734 Пасива : Главница 10.000 10.000 20.000 20.000 Фондови :

стални резервни — 2.500 3.957 5.000

особени резервни 10.816 10.976 9.244 9.779

специјал. рез. фонд —— 10.834 2.109 2.109

укупно 10.816 24.310 15.941 17.625 Разлика на курсу

харт. од вредности —— –—— 3.385 4.626

Обавезе банчине :

улози на штедњу 18.595 18.877 21.075 22.844

текући рачуни 33.386 39.400 48.589 47.455 реесконт код Нар. банке 2.570 10.376 4.106 4.611 укупно 54.551 68.653 {3.01 74.911 Привремени рачуни 61 1.696 1.387 1.993 Добит 3.610 3.763 3.766 3.242 Укупна пасива 269.038 279.801 276.189 258.665 Рачун губитка и добитка : Расходи : Трошкови 2.442 2.489 2.658 · 2.420 Камате 3.631 4.215 4.393 4.074 Отписи 671 540 840 3.390 Добит 3.610. -- 368 3.766. 3.242

ŽŽ | || | | |