Narodno blagostanje — dodatak

пале су после стабилизације на 50 милиона, а 1928. године износиле су 90 милиона. Потраживања су износила 1914. године 1073 милиона марака, а 1928. године 1607 милиона. Повериоци су износили 2 милијарде 1914. године, 2.258 милнона 1928. године. Банка је у 1924. години била необично мјрашава, на пример повериоци су били пали од 1073 милиона на 206 милиона 1924. године, али су се нарочито рапидпо после 1926. и 1928. године поправили и прешли стање од пре рата.

Снага немачког банкарства лежи у наслону на једну |

индустрију, која је после американске технички најусавршенија, комерцијално одлично организована и у стању да на светском тржишту одоли свакој конкуренцији.

Винер банкферајн пао је пре месец и по дана у наручје највеће немачке банке, која је такође претрпела огромну пертурбацију 1929. године. -

Читаоцима је познато из наших извештаја, да су те две велике немачке банке и то Дајче банк, највећа банка немачка, а пре рата и највећа банка на континенту европском и друга банка Дисконтогезелшафт, једна од најстаријих банака у Немачкој, фузиониране.

Разрађујући своју спољну мрежу Д. Д. Банк извршила је једну велику реорганизацију на бечком тржишту. „Дајче банк је била давно заступљена на томе тржишту као командиторка банкарске куће Ефруси и Комп., чији је ортак

т. Александар Вајнер, који је данас потпредседник управног.

одбора Банкферајна. Г. Вајнер је познат као бечки банкар, који има најбољих веза у Америци. Он је учинио много добра Аустријској републици и њезиној народној привреди својем драгоценим везама, које је употребио одмах после рата. Његове су банкарске везе биле исто тако велике и у Европи; ништа сјајније не говори него чињеница, да је његова командиторка била Дајче банк, Берлин, једна пре рата највећа банка на европском континенту.

Услед извршеног фузионирања у 1929. години веома је тешко и комплицирано направити историски упоредан преглед развића ове нове банке за последње две године. Ми ћемо само бацити поглед на карактеристику данашњега њезиног стања, при чему упозоравамо на завршне рачуне „Дајче банк, који стоје такође на корицама нашега листа.

Број рачуна ове нове банке износи 800.000, -а број чиковника и послуге 26,000, она има 259 филијала и 177 варошких експозитура од којих 57 пада на Берлин. Д. Д. банка има само четири филијале у иностранству: у Цариграду, Данцигу, Катовицу и Амстердаму, али зато врло велики број иностраних завода, који су заинтересовани мање више акцијама. Цариградска филијала се прошле године фузионитрала с Унион банком. И тако је услед фузионирања у Берлину дошло до промена у Софији: Кредитна банка у Со"фији, која је стајала под контролом Дисконто Гезелшафт, спојена је са филијалом Дајче банк. Због тешких економских прилика те две банке радиле су у Бугарској врло опрезно ти врло умерено.

Главница Д. Д. Банк износи 250 милиона марака и тиме је она постала највећом банком на континенту. Резерве износе 160 милиона марака, преко половине главнице. Сопствена средства банчина износе 145 милиона марака, сдносно 3 милијарде динара.

Ми упозоравамо на завршне рачуне Дајче банк, јер су они идеално јасни и детаљно изложени у свима тачкама, и то је најважније за оцену структуре и ликвидитета једне кредитне установе. Повериоци износе 4,7 милијарде франака или 63,4 милијарде динара, а то је много више него целокупна актива целокупног нашег банкарства са нашом Народном банком. У централи и филијалама у унутрашњости Немачке 40% целокупног дуговања односи се на стране ровериоце, у главноме све путем тако званог рамбурс посла. Кад се од те позиције изузме онај део за који је заложена роба, онда дуговање страним поверилаца износи 29,99% од укупне пасиве. А исто тако много је веће дуговање у стра-

ној валути од стране филијала у иностранству, али банка тврди, да је 65% њеног дуговања у иностранству покривено њезиним сопственим потраживањима у девизама.

Банка је лањске године повела енергичну пропаганду за купљење ситних уложака на штедњу, пошто тврди да се у Немачкој не формира капитал код појединих индустријских подузећа, јер она једва животаре, већ у малим износима по целој земљи, и због тога је банка увела штедне књижице и извршила пропаганду у целој земљи. Ту је био строман успех, јер је тако придобила нових 1837 милиона марака. Укупне непокретности вреде преко 111 милиона марака, у то спада 378 банкарских зграда у 229 вароши, поред тога има још 194 зграде које не служе самој банци и 26 неозиданих плацева. Банка је при давању кредита водила строго рачуна да помогне и средњем сталежу и она тврди да се 90% целокупних потраживања односи на кредите испод 50.000 марака и то до 5.000 марака је 67,338 дужника, од 5 до 20 хиљада је 14024 дужника, а од 20 до 50 хиљада је свега 61.24: дужника.

Готовина је била 193 милиона марака, односно 2 милијарде и 600 милиона динара. Друга најважнија позиција

„у активи јесу потраживања по текућим рачунима од 2,4 ми-

лијарде марака. Од тога је непокривено свега 714 хиљада марака (значи да су то првокласни кредити), а покривен остатак од 20 милиона хартијама којима се тргује на берзи, и 1077 милиона марака разним другим сигурностима. Менични портфељ износи 1249,8 милиона, од чега су 150 мипиона благајнички записи држава.

Готовина код разних банака износи 431 милион марака, а репор и ломбард хартија од вредности 252 милиона. Кредити на робу, која је на путу и у магацинима под јавном контролом износе 700 милиона марака округло.

Исто је тако идеално изложен рачун губитка и добитка Д. Д. банке. На 231 милион марака добити, пословни трошкови износе 156 милиона марака округло, поред 24,8 милиона разних социјално-политичких трошкова и за чиновнике 15 милиона. Од тих 32 милиона марака заједно са добитком из претпрошле године, укупно 34 милиона марака дели се дивиденда од 10%. Акције су на 1000 марака.

Дајче банк и Дисконто Гезелшафт играле су велику улогу у социјалном, политичком и економском животу. Немачке; то су били главни пионири индустријализације и оне су управо својом политиком дале правац и убрзале развиће немачке индустрије. А индустријски полет Немачке био је појав, који је зграњавао цео свет. Целокупна Европа, био је појав. који је забрињавао цао свет. Целокупна Европа, а нарочито Енглеска стале су запрепашћене пред колосалним развићем немачког економског живота. У томе је немачко банкарство у шест великих банака у Берлину играло пресудну улогу, а на челу свих њих и далеко пред њима била је Дајче банк. Директори ових банака играли су видну улогу. Први директор Дајче Банк био је годинама један од најутицајнијих чланова горњега дела парламента. У саставу дирекције Дајче банк, а она је многобројна, долази стално један велики број првокласних глава у целој Немаз-

Дајче банк имала је за директора ретку финансијскоекономску главу професора д-р Хелфериха. У надзорном одбору налазе се г. д-р Макс фон Шинкел, д-р Л. Саломонсон, Артур фон Гвинер.

Дајче банк била је та, која је у највећем обиму практиковала банкарску експанзију преко граница Немачке по целоме свету. У књизи нашег посланика у Лондону г. д-ра Ђурића, која је то питање третирала, има драгоцених по. датака о експанзији немачког банкарства у иностранству, а нарочито Дајте банк. Прекоморске земље, Јужна Америка, Југо-источна Европа и ближи исток, били су терени, на коме је Дајче банк јако развила делатност и одржавала своје филијале и афилијације. Интересантна је ствар да се Дајче банк никад није интересовала за предратну Србију. Било |= покушаја, нарочито је министар финансија д-р Пачу, који је