Narodno blagostanje — dodatak
АНАЛИЗА
ЛАНС
Додатак „Народном Благостању“
ГОДИНА П
Садржај:
БЕОГРАД, 21. ЈУНИ 1930.
БРОЈ 25
Занатска банка Краљевине Југославије Hrvatska banka d. d. — Zagreb Прекоморска пловидба д. д. — Сушак Francuske depozitne banke u 1929. godini
ЗАНАТСКА БАНКА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Занатска банка Краљевине Југославије могла би се назвати Привилегована занатска банка, јер ужива извесне привилегије : ослобођена је свих оснивачких такса као и такса код издавања акција, даље свих дација и пореза на послове за рачун државе и самоуправних тела и т. д. Основана на основу нарочитог закона о организацији и унапргђењу занатства и занатског кредита из јануара 1926. године, отпочела је свој рад у мају 1927. године. Њезина главница законом је предвиђена у висини од 75 милиона линара подељених на 375.000 акција по 200 динара номиналне вредности, које се акције имају уплатити у законски предвиђеном року од 5 година. У тој акционарској главници држава учествује са 150.000 акција, односно са 30 милиона динара или 40%. Приватни акционари имају да уплате осталих 60%. Држава учествује дакле у Занатској банци са 30 милиона динара, и како се она одриче сваке дивиденде и сваког укамаћења тог износа, он се може сматрати као сталан удео државе којим си она осигурава положај већинског акционара па следствено и врховну контролу над радом банчиним. Ту контролу, коју врши држава путем њезиног инспектора (који пада на терет банчин) могла би осигурати једноставним законским прописом, да није узела у свој економски програм и постулат потпомагања занатства, једне од веома важних али сиромашних грана наше привредне делатности.
Циљ банчин произилази из фирме: она има да даје кредите појединим занатлијама и занатским продуктивним и 0 задругама а може да обавља и све остале бан-
карске трансакције. Она је пре свега банка нашега занатства, и та чињеница јој даје С пао ан положај у нашем банкарству. ;
Банка подвлачи, да већу акцију на стварању и унапређењу занатских задруга није могла развити, услед недостатка једног јединственог закона о задругама. Она није успела са својим предлогом, да се у пројект општег закона о задругама унесе још и један посебан део о занатским задругама.
На основу закона банка је овлашћена, да отвори филиале у Загребу, Сарајеву, Љубљани, Скопљу, Сплиту и Бовом Саду, као и у осталим важнијим привредним центрима, ако се потреба укаже. За сада, банка је своје-пословање поделила на два подручја: онога централе у Београду и једне главне подружнице у Загребу. У подручје београдске централе припадају Србија, Јужна Србија, Црна Гора, Босва и Херцеговина, Војводина, Срем и Словеначка, а у пољручје главне подружнице у Загребу, Хрватска и Славонија, Босна (Бањалучка и Бихаћска област), Далмација и Међумурје. Ова подела нам не изгледа баш најсретнија.
Уплата главнице Занатске банке твори једно врло интересантно поглавље; уплаћено. је било:
крајем 1927. крајем 1928. крајем 1929.
у хиљаду динара
ол државе 8.500 12.000 15.500 од прив. акционара – 16.580 25.000 33522 Укупно 25.080 37.000 49.022
Према томе је однос уплаћивања главнице, који је законом предвиђен на основу кључа од 40% ка 60%, био у току првих трију година следећи:
крајем 1927. крајем 1928. крајем 1929.
удео државе 34% 30% 31.63% удео прив. акционара 66% 70% 68.37% 100% 100% 100%
Из ове таблице излази, да је држава са уплаћивањем свог удела стално у задоцнењу, а највише у току 1928. године. Такво стање односа уплате државне знатно утиче на годишњи резултат рада, јер да би држава свој удео на време уплатила, добит би у последњим годинама знатно била већа. Интересантно је истаћи, да су приватни акционари на својих 218.941 комада акција са ХГ. уплатом крајем 1929. године били активни за преко 680 хиљада динара, што значи, да су наредне рате унапред положили. Број акционара веома је интересантан: у 1928. години број приватних акционара износио је 9495 са укупно 223.696 акција, а 1304 акција било је услед неуплате поништено; у 1929. години износи број приватних акционара 8689 ca 212.941 акција а 6.923 акција било је поништено. Према томе је крајем 1929. године било слободно за поделу 8227 акција, а пошто је у току 1929. године наново се пријавило 206 акционара са 2168 акција, остаје за упис у 1930. години слободних још 6059 комада. Акционарима, којима је банка због неуплате поништила акције, стављено је на расположење 75% уплаћених износа, а 25% је према члану 12. банчиних правила пренесено на резервни фонд.
Фондови банчини износе, као што следи:
1928. г. 1929. г.
Резервни фонд 510.076 856.679 Фонд за сумњива потраживања 41.163 134.305 Фонд за помагање зан. литературе 13.721 38.487 Пензиони фонд чиновника и службеника 14.021 38.187 Укупно 578.981 1,068.260
Према томе сопствена средства (главница и резерве) бенчина изнела су у 1928. години 37.57 милиона, а у 1929. години 50.09 милиона динара, што значи повећање од 12.52 милиона динара односно 33%.
Туђа средства, којима банка располаже (улози на штедњу, улози по тек. рачунима и кредити банчини) показују следећу слику: