Narodno blagostanje — dodatak

112

Улози по уложним књижицама 8.029.276 11.108.291 Улози по текућим рачунима 8.529.270 16.668.745 Укупно | 16.558.546 27.111.036 Реесконт — дуг код Народне банке 16.405.850 7.203.900 Укупно 32.946.396 34.980.936

Улози по уложним књижицама показују дакле повеБање за 38.5%, а они по текућим рачунима за читавих 95% према стању крајем 1928. године; укупно ти су се улози повећали за 11.2 милиона на 27.717 милиона динара, односно за 68%, и то је веома повољан знак, ако уочимо тешку кризу, у којој се наше занатство налази у последњим годинама. Реесконт, односно дуг код Народне банке знатно се смањио према 1928. години: од 1640 милиона снизио се за 9.2 милиона те износи крајем 1929. године 7.203 милиона динара. Занатска банка имала је толико снажан прилив страних средстава, (па и властитих, уплатом главнице), нарочито занатлијско-задружних институција и акционара, да је била у стању, да у издатној мери смањи своје дугове код Народне банке. Реесконт јој остаје увек још као резерва.

Укупна новчана средства, којим је Занатска банка располагала последњих година износила су (у хиљаду диИН.):

1928. г. 1929. т. разлика

Властита средства 37.578, 50.090 _|- 12.512 Ул. на штедњу и по тек. рач. 16.558 БЕТИ "11219 Реесконт код Народне банке 16.405 7.203 = 9202 Укупно . 70.541 85.070 _ 11.929) Томе треба додати још: Добит из тек. год. 1.235 2.557 | 1.322 Укупно 71.776 87.627 -- 15.851

Пораст банчиних средстава износи дакле 15.8 милиона динара или скоро 21%, што је за развој волумена банчиних песлова од највеће важности; много важније но ова констатација пак су структурелне промене појединих позиција, које у збиру не долазе до пуног изражаја, а које смо већ раније подвукли и анализирали.

Питање кредитне способности занатлија, и њезине правилне процене је, могло би се рећи, централни проблем кредитне политике Занатске банке. Кредитирање занатлија тражи огроман апарат (цензорски, правнички, оцењивачки и т. д.) а имплицира још и огроман ризик. Тај је проблем повољно решен тиме, што се кредитирање занатлија врши преко тако званих цензорских одбора. Ти се одбори састоје из поверљивих лица, најчешће занатлија или занатлијских професионалних организација, које живе у месту заједно са зајмотражиоцима и којима су локалне прилике добро познате. Ми смо у анализи Занатске банке за годину 1928. (види „Народно Благостаље“ год. 1929. бр. 5., страна 74.), већ једном указали на то, какву деликатну функцију врше ти цензорски одбори. Јер судбина Занатске банке је у рукама тих цензорских тела, која не стоје ни у каквој органској вези са самом банком. Имовински и правно они су 10] страни, и за несавесно вршење њихове дужности банка нема других санкција до разрешења дужности и накнаду штете по грађ. закону.

Због тог нарочитог обележја, банка је на дан 31. дешембра 1929. године имала цензорних одбора (заједно са кредитним задругама које су ту функцију вршиле) 280, од тога на подручју централе 197 а на подручју гл. подружнице 83. Крајем 1928. год. број цензорских одбора износио је 267.

Каквом пажљивошћу цензорски одбори врше своју деликатну задаћу и колику бригу посвећује банка проблему кредитирања, најтачније показује дејство, да је у току 1929. године отписано као сумњиво потраживање свега 117 меница у износу од 495.323 динара плус судских и адвокатских трошкова 42.284 динара, дакле укупно 537.608 динара,

што чини једва 0.60% од постигнутог стварног пласмана који износи 86.68 милиона динара. (Отпис у 1928. години износио је 127 хиљада динара). |

Нешто раније ми смо подвукли, да су у 1929. години износила средства, којима банка располаже 87.62 милиона динара. Та су средства била подељена као што следи : а) код Централе :

: Динара појединцима по меницама 54,184.699појединцима по залогама 1.721 205 појединцима по тек. рачунима 953.135.Задругама по тек. рачунима 13,355.100—

Укупно 70.814.209.6) код Гл. Подружнице : појединцима по меницама :

у портфељу 11,885.585—

у реесконту код Нар. банке 2,403.900појединцима по текућем рачуну 1,507.720.Задругама 70.880.Свега | 15,868.085.Дакле укупно 836.682.294 —

према Дин. 69,83 милиона у 1928. год.

Расподела овог пласмана по кључу, предвиђеном чланом 4. закона о Занатској банци и по покрајинама је следећа:

"припада искориш. "/, искориш. у 1 1928

Покрајина по кључу · кредит 929. Србија 65550% 42802 4098 53,30 Јужна Србија 6,02% 11,600 13,38 13,05 Црна Гора 0,73% 3,813 4,40 4 Хрватска и Славонија 9,28% 10,710 12535 9,80 Словеначка 2,97% 167 0,20 0,25 Босна и Херцеговина 5,19% 8,531 9,84 11, Војводина и Срем 8,42% 7,489 8,64 тДалмација 1,20% 1,566 1,81 1,60

Дакле, можемо констатовати да де искориштење кредита према кључу, који појединој покрајини припада, било следеће : Србија је искористила знатно мање, а примећује се и осетно опадање искоришћења према 1928. години ; Јужна Србија је искористила више но дупло, а има и извесног повећања према 1928. години; Црна Гора је далеко више искористила но што јој припада, а примећује се повећање и према 1928. години; Хрватска и Славонија искоришћују у 1928. години нешто више но што им припада, но пораст је знатно осетнији у 1929. години ; Словеначка искоришћује далеко мање но што 10] припада а примећујемо и извесно опадање према 1928. години ; Босна и Херцеговина искоришћују знатно више но што им припада, али има осетног опадања према 1928. години; Војводина и Срем постижу искоришћење које им припада, док то није био случај у 1928. години и Далмација искоришћује више но што 10] припада, а примећује се и известан пораст према 1928. години. Том приликом треба напоменути, да је крајем 1929. године кредитирано још 63 занатске кредитне задруге са 5.576 задругара (1928. г. 58 задруга са 4038 чланова).

Упоређење рачуна губитка и добитка пружа следећу

слику : Губитак : 1928. 1929. Трошкови 1.469 1.584 Камата : по реесконту 883 685 по улозима на штедњу 576 331 "по уплатама акција 38 33 Провизија 2 13 Отписи 206 605 1.235 2.551

Чиста добит