Narodno blagostanje — dodatak
АНАЛИЗА
БИЛАНС
Додатак „Народном Благостању“
ГОДИНА П
БЕОГРАД, 6 СЕПТЕМБАР 1930.
БРОЈ 36
Садржај:
Manji novčani zavodi Slovenije: Zadružna banka — Ljubljana
Prekomurska banka d. d. — Murska Sub ota
Obrtna banka d. d.
Ljubliana
„Putnik” akcionarsko društvo za saobraćaj putnika i turista — Beograd.
MANJI NOVČANI ZAVODI SLOVENIJE |
!
Dravska banovina ima samo 10 novčanih zavoda akcioOhorsKog tipa. Budući da Slovenija ima 1 milion stanovnika, to na svakih 100.000 ljudi dolazi jedan novčani zavod. Srbija sa nešto preko 4 i po miliona duša ima preko 300 novčanih zavoda akcionarskog tipa ili gotovo po jednog na svakih 10.000 stanovnika. Kad bi upogled broja novčanih zavoda u čitavoj državi vredio razmer kojeg ima Slovenija, umesto 6—700 novčanih zavoda akcionarskog tipa imali bi ih samo nešto preko 100.
Slovenija ima doduše samo 1lO novčanih zavoda akcionarskog tipa. Ali ona, za razliku od drugih krajeva, ima vanredno razvijenu instituciju komunalnih štedionica kao i kreditnog zadruvarstva. Komunalne štedionice Slovenije i po broju i po. ulošcima jače su razvijenije nego u čitavoj ostaloj državi. Dok uSloveniji svaki veći grad ima svoju komunalnu štedionicu, a u Štajerskoj i svaki srez svoju regulativnu hranilnicu, u Srbiji, osim Beograda, ne postoji ni jedna jedina komunalna novčana institucija. Danas komunalne štedionice Slovenije imaju uložaka . za oko jednu milijardu dinara. Kad bi institucija komunalne ' štedionice bila razvijena i u drugim krajevima kao što je u Slo- | venijli, stanje njihovih uložaka približavalo bi se iznosu од 10. milijardi dinara. Onda bi i naše novčano tržište sasvim drugojače izgledalo.
Pored komunalnih štedionica odlično su razvijene i а | družne kreditne ustanove. Njihov broj prelazi nekoliko stotina. То 105 пе bi značilo ništa jer i u drugim krajevima imamo stotine čak i hiljade protokoliranih zadruga. Ali njihovi ulošci daleko prelaze jednu milijardu dinara ili daleko više nego što iznose ulošci svih zadružnih ustanova ostale države.
Kod ovakvog stanja nije moguće da u Sloveniji postoji · veći broj novčanih akcionarskih zavoda. Seljački svet sve svoje | viškove ulaže u zadrugu, koja mu pokriva i kreditne potrebe.' Građanstvo je tradicijom upućeno na gradsku štedionicu, kod koje pokriva i znatan dio svojih kreditnih potreba, naročito u dugoročnom hipotekarnom kreditu. Od 10 akcionarskih novčanih ustanova koliko ih ima Slovenija, 7 otpada na :·Ljubljanu. To | ie proporcionalno znatno manje nego Zagreb, a da ne govorimo o Beogradu. Pored Ljubljane, Celje ima jedan akcionarski nov-_ čani zavod, a dva su iz Prekomurja, koje se је do рге 10, godina sasvim drugojačije razvijalo. Maribor, ma da је važan | privredni centar, nema samostalnog аксјопагзкоз поусапог хаvoda. Pa ni druga mesta kao Kranj, Novomesto i t. d.
Od tih 10 novčanih zavoda tri su većih dimenzija — broje se među naše vodeće banke. Od tih Kreditni zavod ne poznaje | sistem filijala i čitav posao koncentriran je na jednom mesfu.
i ij
Pored tih 10 domaćih novčanih institucija ima u Sloveniji i nekoliko filijala novčanih zavoda van Slovenije. Češka indu-
| strijska banka ima svoju filijalu u Ljubljani. Međutim je pitanje
dali se ta filijala neće jednoga dana spojiti s Prvom hrvatskom obrtnom bankom iz Zagreba, kod koje je Češka industrijalna banka glavni i jedini odlučujući faktor. Od zagrebačkih novčanih zavoda imaju filijala u Sloveniji: Prva hrvatska štedionica u Ljubljani, Mariboru i Celju; Jugoslovenska udružena banka u Mariboru; a Jugoslovenska banka u Ljubljani. Pored toga i Jadransko-podunavska banka iz Beograda ima svoju filijalu u Ljubljani. Pored toga i Komercijalna banka iz Zagreba ima u Ljubljani jednu filijalu, koja skoro više radi nego zagrebačka centrala.
Uiošci slovenskih novčanih zavoda akcionarskog fipa iznose 773 miliona dinara. Od toga skoro 700 miliona dinara otpada na tri vodeća zavoda. Prema tome kod manjih zavoda ulošci su neznatni. To nije ni čudo, jer oni najviše i osećaju konkurenciju komunalnih štedionica i zadrugarstva.
Slovenske akcionarske banke podelile su koncem prošle godine kredita za jednu milijardu 50 miliona. Od toga otpada na Kreditni zavod, Ljubljansku kreditnu banku i Zadružnu gospodarsku banku skoro 950 miliona a na ostalih 7 zavoda samo: nešto preko 100 miliona. Kad napomenemo, da od tih 100 miliona 60 miliona otpada na Celjsku posojilnicu, onda nam je jasna uloga manjih zavoda.
Zakonom o bankama misli se delovati na izgradnju naše kreditne organizacije. Ne bi možda bilo loše ako bi se prilike u Sloveniji uzele za primer i onda nastojalo primeniti ih na
ostalu državu. Slovenija u mnogo pogleda služi kao primer pak
bi mogla i upogled izgradnje našeg novčarstva. Fakat je, da je Slovenija onaj kraj naše države u kojem pitanje kreditiranja privrede ne zadaje ni iz daleka one brige, koje zadaje u drugim krajevima. Istina, tai kraj je bogatiji i ima više smisla za štednju. Ali stoji da i odgovarajuća kreditna organizacija može m.aogo uticati na formiranje novčanog tržišta pa i na visinu kamatne stope.
Ljubljana je sedište 7 novčanih zavoda akcionarskog tipa. Tri su velika, naime: Kreditni zavod, Ljubljanska kreditna i Zadružna gospodarska banka. Hipotekarna banka jugoslavenskih hranilnica zavod je posebnog tipa. Prema tome ostaju samo još tri manja zavoda. | što je najinteresantnije ta tri manja zavoda ne pokazuju neku veću agilnost. Za neke bi se čak moglo: govoriti o stagnaciji. U tome je bitna razlika između Ljubljane i drusih naših privrednih centara.
Sitnije komitente koji u drugim centrima spađaju u poslovni delokrug manjih zavoda, u Ljubljani okupile su oko sebe
Ljubljanska kreditna banka i Zadružna gospodarska banka na- pojedine zadruge, dotično javno-pravne novčane institucije. protiv imaju filijala. I| to ne samo po Sloveniji nego i po drugim | Za srednje zavode nije osim u nekim specijalnim slučajevima, krajevima, — OSim Srbije. Bilo bi interesantno znati, zašto slo- bilo pravoz raison d etre. Хђог toga se nisu osnivali novi mavenske banke u svojoj ekspanziji nisu prešle u Srbiju. nji i srednji zavodi, niti su već postojeći movli razviti veću de-