Narodno blagostanje — dodatak
| | |
158
latnost. Bivali su preuzeti od postojećih većih zavoda. Koncentracila novčarstva u Ljubljani provedena je u punom opsegu. 1 ako sada prilike stoje, isključeno je da će se vremenom osnovati novi manji ili srednji zavodi. Njihov broj može se samo još smaniiti. Ako će Ljubljana dobiti novih novčanih zavoda, to
može biti jedino u formi filijala novčanih institucija iz drugih
krajeva. Jer da bi nekome i palo na um da u Ljubljani osniva novi lokalni zavod, teško da bi mogao razviti iole jaču delatnost.
Dok bi plaćao na uloške isti kamatnjak kao i već postojeći za- |
vođi, nitko ne bi svoju gotovinu poveravao jednom novom Zavodu. Ako bi davao veći kamatnjak, tek onda ne bi niko kod пјеса ulagao. Slom Slavenske banke koja ie visokim kamatnjakom bila uspela da upravo iz Slovenije dobije znatne uloške, овеса 5е 105 i danas.
ZADRUŽNA BANKA LJUBLJANA.
O Zadružnoj banci d. d. Ljubljana imalo bi se sada pisati samo u crnom okviru. Jer ranom smrću njenog predsednika S. Antona Mristana zavod je neobično teško pogođen. Мајо је kojemu zavodu značio njegov predsednik toliko kao što je to bio slučaj kod Zadružne banke. Dok u drugim zavodima vodeće
ličnosti dolaze do značenja samo preko značenja samog zavoda, ;
Zadružna banka značila je upravo toliko koliko je značio njen predsednik. Ona je bila samo senka njegove veličine.
'Karijera pokojnog Kristana je interesantna. Počeo je kao socijalista, kao takav ušao je i u Narodnu Skupštinu i postao i ministar. Bio je upravitelj državnog dobra Belje a kasnije povukao se je u Ljubljanu i postao odlučan faktor Zadružne banke. Njegove odlične veze sa najvišim mestima dolazile su dobro i Zadružnoj banci.
Zadružna banka osnovana je godine 1920. U jeku inilacije mislilo se je da i Ljubljana može da podnese nekoliko novih zavoda. Međutim kriza je deflacije brzo nadošla. Zadružna banka životarila je i bog zna što bi danas od nje još bilo da nije pristupio g. Anton Kristan.
- Za razliku od drugih manjih zavoda, Zadružna banka po-
kazuje poslednjih godina znatan razvitak. Ukupna suma bilance raste rapidno iz godine u godinu. Od 16.6 miliona krajem 1926. porasla je na 25.5 miliona krajem 1920. Kristanu je uspelo da uvati veze i sa našom emigracijom u Americi i da tamo plasira iedan dio akcija.
Godine 1927. Zadružna banka povisila je svoju glavnicu
od 4 na 5 miliona. U Sloveniii već nekoliko godina nema novih emisija kod novčanih zavođa pak je i tai fakat jedan eminentan
dokaz agilnosti pok. Kristana, koji je u momentu privredne de-
presije ·-uspeo sa povišenjem dioničke glavnice svoga zavoda. pBilanca za 4 poslednje godine pruža sledeću sliku:
Attiva 1929. 1928. 1927. 1925. | Blagajna 429 359 372 292 Mienice 308 167 118 157 Етекн 401 315 266 300 Dužnici 21.386 17.386 16.647 15.614 Nekretnine 2.088 2.089
Pasiva
Glavnica 5.000 5.000 5.000 4.000 Rezerva 415 340 300 240 Ulošci 10205, 15.046 11.617 11.619 Reeskont 403 400 365 497 Dobitak 389 360 283 234 Ukupna bilanca 25.508 · 21.262 17.583 16.695
e od 11.6 na 19.72 mi-
Ulošci porasli su kroz ove 4 godin
liona dinara. U prošloj godini preko 4 miliona. Obzirom na opšti . pojava. Pogotovu u Sloveniji, |
razvitak privrede to je jedna lepa gde ima toliko zadruga, komunalnih štedionica i odličnih velikih novčanih zavoda. :
Reeskont nije znatan. A ne može ni biti, kad.je lisnica menicaitako neznatna. U Sloveniji menica nije popularna. Kod nas je-menica više sredstvo Za lakše uterivanie fražbina nego
[ '
kreditni instrumenat. A kako je u Sloveniji poslovni moral veo| та visok, mnogo viši nego u drugim krajevima, tražbine se ne ' osiguravaju bianco-potpisima. Tražiti od nekoga u Sloveniji da | potpiše menicu znači otvoreno mu kazati da se u njega nema . mnogo poverenja.
Za to vidimo da je preko 80% svih sredstava plasirano . u konto-korente. U Sloveniji naime odnošaj sa bankom u glavi nome je konto-korenini odnošaj.
i Račun gubitka i dobitka ovako izgleda:
. Gubitak
1020. 1928. 1027. 1026. . Troškovi 805 743 770 804 | Kamati 1.084 880 702 1343 i; Porezi 117 233 2271 319 | Dobitalk
| Kamati 1216 | 1256 | 1256. 115 Providba 1.005 967 793 1.085
; Čisti dobitak bio je poslednjih godina u porastu. U prvom · redu radi znatnog smanjenja poreznog tereta kao rezultat po| тезле reforme poslednjih godina. U buduće, s obzirom па пајnoviju reformu fi će tereti biti opet znatno veći.
Za Zadružnu banku kardinalno je pitanje kako će se po| puniti praznina nastala Kristanovom smrću. Ali je van svake j sumnje, da će Zadružna banka moći održati svoje današnje poje i svoju samostalnost, jer je odlično fundirana.
PREKOMURSKA BANKA D. D., MURSKA SUBOTA
Prekomurje danas ubrajamo u Sloveniju dotično u Dravi sku Danovinu. Po svojoj ekonomskoj organizaciji, Prekomurje | daleko više sliči Hrvatskoj i Vojvodini nego Sloveniji. Тгадi cija u priyrednom životu ne da se tako lako izbrisati.
| Za razliku od ostalog dela Slovenije, u Prekomurju ne ı postoje komunalne štedionice, niti je zadrugarstvo па опој МЕ " ви“ па Којој је и дејомшта Кој! 5и пекаа bili sastavni dio \ustrije. A i ostali privredni život bitno se ražlikuje. Trebati će sistei matskog rada od nekoliko decenija dok i u Prekomurju priv' redni život bude na onoj visini na kojoj je u ostaloj Sloveniji.
i Prekomurje ima i danas novčanu organizaciju Како је _ розтојаја ха утете mađarske ere. U prvom redu o javno-pravnim | novčanim institucijama nema ni traga. Zadrugarstvo slabo razvijeno. Sve se koncentrira kod akcionarskih banaka. Svaki srez ima jedan ili više novčanih zavoda, koji posluje samo u dotičnom | mestu i bližnoj okolini i nema nikakve veze sa ostalim delovima zemlje. Osim da kod jednog jačeg novčanog zavoda nađe mesto gde će moći da reeskontira svoje menice. Predratni mađarski | provincijalni zavodi bili su u glavnome upućeni na eskont me'nica. Kako ulošci ni iz daleka nisu dostojali za takove poslove, i težište je rada i nastojanja bilo u tome, naći vezu, koja će да re-" diskontira menični materijal i tako omogućiti veću kreditnu sposobnost. ; Bilansa Prekomurske banke u Murskoj Suboti bitno se | eazlikuje od bilansa novčanih zavoda u samoj Sloveniji. Росо' tovu je razlika između novčanih zavoda jednakog kalibra. Pre' komurska banka bilancira u glavnom sa jednakim iznosom kao i Obrtna banka dotično Zadružna banka u Ljubljani. Međutim razlika je ogromna. Kod ljubljanskih kreditnih zavoda menica ne igra gotovo nikakovu ulogu. Kod Prekomurske banke i naprotiv ie oko 30% aktive рјавгапо ч тешсе.
i
1 i i
а
Bilanca za 4 poslednje godine pruža sledeću sliku:
Aktiva 1929. 1928. 1927. 1926. Gotovina 626 588 976 1.586 Vatute-devize 148 49 71 68 Mjenice 6.094 8.024 5:111 4.841 Efekti 22 10 10 13 ране 12.393 11.417 10.055 9.440 Nekretnine 415 600 670 683