Narodno blagostanje — dodatak

170

je to uprava nameravala.. No Našička je tako fundirana i tako organizirana, da niti miomentano pogoršanje konjunkture ne

može mnogo uplivisati na njen razvitak a gotovo ne na njezin

poslovni uspeh.

TEKSTILNA INDUSTRIJA D. D. — VARAŽDIN

Naša tekstilna industrija nalazi se još uvek u jakom razvitku. Nova poduzeća osnivaju se jedno za drugim a već postojeća znatno proširuju svoj uređaj. Neka poduzeća koja зи озпоvana iek pred nekoliko godina pokazuju već dimenzije velikih poduzeća koja bi u normaninim prilikama mogla imati sličan polet tek za nekoliko decenija. Među poratnim tekstiinim poduzećima koja su pokazala jak razvitak spada u prvom redu i Tekstilna industrija u Varaždinu. A ne preterujemo, ako kažemo, da ni jedno naše poduzeće za preradu vune ne dostiže Tekstilnu industriju u Varaždinu.

Varaždin se suksesivno razvija u jak centar tekstilne industrije. Skupa sa Čakovcem broj tekstilnih radnika već prelazi 3.000. a za godinu dve, njihov broj iznosiće i 5.000. Čak iz Zagreba dve su fabrike trikotaže prenele svoja postrojenja u Čakovec.

Tekstilna industrija u Varaždinu ima 1.500 radnika. Sada se dograđuju odelenja za izradu kamgarna, somota i pliša. Kad i ta odelenja prorade u punom opsegu broj radnika biće znatno veći. U programu je da njihov broj poraste na 3.000. Nije potrebno govoriti što jedno tako poduzeće znači u kraju koji je prenapućen i nema nikakve mogućnosti da poveća svoju poljoprivrednu delatnost. Naime, ni jedan kraj naše države nije tako gusto naseljen kao Хасогје.

Tekstilna industrija uredila je i odio za konfekciju. Njena konfekcija koja nosi marku ,,Tivar” već je uvedena u čitavoj državi. U svim većim našim mestima konfekcija ,, Tivar” ima svoje vlastite prodavaonice. Kako je tu čitav put od producenata i to još producenata polufabrikata do prodavača u jednoj ruci ona je u stanju da svoje mušterije posluži uz vanredno povoljne cene. Radi toga i trgovci konfekcije najviše se ljute na Tekstilnu industriju pošto je uredila vlastite prodavaonice.

Međutim kako je branša trgovine konfekcijom kod nas pretežno u slabijim rukama, Tekstilna industrija je stala na stanovište, da postoji opravdana potreba, da otvori u svim većim mestima naše države vlastite prodavaonice jer je kreditiranje trоомпе Копјекајот spojeno sa velikim rizikom. I u koliko se

radi putem trgovaca konfekcijonom robom, uveti plaćanja na-, dasve su teški. Pretežno se radi kasa-prompt. Konfekcija „Ti- ·

var” ima već danas fakav položaj da takve kondicije može diktirati. Mnogi drže da će u buduće Tekstilna industrija posvetiti još veću pažnju svom odelenju za konfekciju.

Bilanca za iri poslednje godine pruža sledeću sliku:

Aktiva 1929. 1928. 1927. | Nekretnine 10.413 8.017 (1.565 5 бојем 19.525 15.482 14.055 Roba 23.230 18.964 14.819 Dužnici 15.972 21.094 29.407 Blagajna 26 174 148 Hfiekti 341 332 332 Pasiva Dionička glavnica 6.000 6.000 6.000 Rezerve za amortizaciju 10.199 1126 JA Poverioci 52.668 50.083 54.391 Dobitak 386 95 245

Ukupna bilanca 69.595 64.151 66.414

Bilanca u prošloj godini pokazuje porast od preko 5 miliona dinara. Investicije su u znatnom porastu. Nekretnine za skoro 2.5 miliona dinara a strojevi za 4 miliona. Međutim vei liki radovi na proširenju fabrike doči će do izražaja tek u bilanci za ovu godinu. Nastavlja se i dalje znatna amortizacija investicija. Prošle godine otpisano je preko 2 miliona dinara ma da je tvornica tek u izgradnji i da su sva postrojenja nova i mo| derna. Fond amortizacije prelazi 10 miliona dinara ili trećinu . iskazanih investicija. Međutim jedan dio investicija nije pro, veden preko računa nekretnine ili strojevi nego je izvršen na teret poslovnog uspeha dotične godine. Radi toga dosada nije ni iskazivan veći dobitak. To je potpuno u redu. | Pozicija „dužnici” je malena, i pokazuje tendenciju ka · smanjenju. Razlog leži u tome da Tekstilna industrija svoje robe ne daje na veresiju, ı da ne sudeluje kod vojnih ili drugih državnih licitacija, pa prema tome ni ne dolazi u položaj da te liTeracije vrši uz dulje kredite ili pak bonove. Kad bi Tekstilna industrija poslovala kao i druga tekstilna poduzeća a naročito kad bi dobavljala sukno za vojsku, njena bilanca daleko bi prešla i iznos od 100 miliona dinara.

| Razmera između vlastitih i tuđih sredstava i dalje |e van· redno nepovoljna. Gotovo je da poverena sredstva iznose deset puta više nego vlastita. Taj bi omer bio skoro nepovoljan ı za jedan novčani zavod a kamo li za jedno industrisko poduzeće. Međutim kako se ovde radi o atlilijaciji jednog jakog češkog ' tekstilnog koncerna to je prilično irelevantno koliko iznosi glavnica a koliko poverioci, jer dolazi jedno i drugo iz istog džepa. Koncern Stiasni iz Brna kojemu pripada Tekstilna industrija, obzirom na lošu konjunkturu tekstilne industrije u Čeho· slovačkoj a veoma povoljnu kod nas, ide polagano ali sigurno | а time, da težište svog poslovanja prenese u Jugoslaviju.