Narodno blagostanje — dodatak

готуот геди уес 1 и рогједи озтуапја. Komunalne štedionice Slovenije i Dalmacije osnivaju se na bazi starog austrijskog wegulativa dok u drugim krajevima па temelju naročitih zakljuaka i odobrenja nadzornih vlasti. A kako ovde nema jednoličnog sledanja, nije čudo što nastaju sve veće i veće razlike između 'oslovanja pojedinih štedionica. Već radi toga je preka potreЂа да зе donese jedinstven zakon o komunalnim štedionicama. Veća ili manja pažnja nekih poslovnih grana ima se -pripisati novčanoj organizaciji i običajima pojedinog kraja. Menica je mnogo popularnija u Vojvodini nego u Sloveniji i tu zakonodavac ne može mnogo menjati. Ali mora da reši goruće ·pitanie: u kolikoj meri te štedionice mogu da kreditiraju vlastite opštine. Isto tako ukoliko je uprava tih štedionica neodvisna da -se može odupreti finansijskim prohtevima gradske opštine. Isto tako mora se urediti pitanje da li i u koliko komu'nalne štedionice imaju da u vlastitoj režiji vode razna opštinska poduzeća. Mi smo profiv te prakse. U koliko opštine neće ·da same vode takova poduzeća neka se osnuju posebna mešo-

vita poduzeća između opštine i privatne inicijative. Ти bi Već j

mogla sudelovati komunalna štedionica bilo kao ortak bilo kao

šinancijer. Ali naravno samo u jednom maksimalnom omeru :

:prema poverenim sredstvima, da sa te strane ne bi nastala neka opasnost. , Isto tako trebalo bi rešiti pitanje aktivnih poslova. Da li i

"кобко se ima plasirati u hipoteke i općinske zaimove. Isto tako

treba rešiti pitanje plasiranja u efekte. Tu ne dolaze u obzir samo državni papiri nego svi pupilarni papiri, dakle i obligacije hipotekarnih banaka dotično banaka koje izdaju takove obligacije. Kad bi bilo rešeno pitanje neograničenog lombarda pupi-

"larnih papira kod novčanične banke, komunalne štedionice mogle

bi znatne iznose likvidnih sredstava plasirati u pupilarne pa-

-pire. Time bi se stvorilo mnogo jače tržište takovih papira nego

što je to danas.

Na kraju trebalo bi studirati i pitanje krovne organizacije komunalnih štedionica, bilo njihovim oslonom na Banovinske štedionice, bilo osnivanjem komunalnih banaka.

GRADSKA ŠTEDIONICA — SARAJEVO Gradska štedionica osnovana je 1922. godine. Posle rata Sarajevo je bilo prvi naš veći grad koji je pristupio osnivanju komunalne štedionice, osim naravno onih gradova, koji su te

institucije imali još od ranije. Do danas Sarajevo je jedino me- .

sto u Herceg-Bosni i Drinskoj banovini, koje ima komunalnu štedionicu. U nainovije vreme gradska štedionica opštine Sara'jevo uzela je na sebe dužnost da potakne osnivanje Grad-

=>skih štedionica i u drugim gradovima Herceg-Bosne, dotično ;

Drinske banovine. Mostar je već zaključio da osnuje komu-

nalnu štedionicu a stvar proučava i Banjaluka. Naravno insti- .

“tucija komunalne štedionice ne može u Bosni uzeti one di-

menzije koje one imaju u Sloveniji. Prvo što je u Bosni narod |

mnogo siromašniji a drugo što ni u jednom kraju naše države štednja nije tako razvijena kao u Sloveniji.

Gradska štedionica opštine Sarajevo bitno se razlikuje |

od komunalnih štedionica u drugim krajevima države. Naše

'komunalne štedionice, osim beogradske, nemaju nikakav vla-'

stiti kapital koji bi bar donekle odgovarao dioničkoj glavnici privatnih banaka. Kod privatnih novčanih zavoda glavnica nema

toliku zadaću, da zavodu namakne potrebna sredstva, koliko | -da uliva poverenje ulagačima i poslovnim prijateljima. Dio- : nička glavnica ima donekle zadaću garancija da će potraživa- | nja prema zavodu bifi honorirana. Budući da kod komunalnih . štedionica za sve nihove obaveze odgovaraju dofične opštine, to vlastiti kapital nije potreban. Bar ne u koliko se tiče garan-

cije prema ulagaćima. A sa druge strane opštine su upućene да im gradske štedionice daju kredita a ne da one komunalnim -štedionicama stavljaju na raspoloženje obrtni kapital.

a

1: >

N

i Međutim opština Sarajevo nije svojoj Gradskoj štedionici dala nikakvog obrtnog kapitala. Ona je njoj predala u vlasnost |-i eksploataciju razna svoja privredna poduzeća. Vrednost tih

poduzeća unesena je u pasivu kao „Temeljna glavnica”. Тај

ie fond dotiran sa nešto preko 40 miliona dinara, za koliko su naime bila procenjena pojedina gradska privredna poduzeća, koje je preuzela Gradska štedionica.

Gradska štedionica Sarajeva razlikuje se od ostalih komunalnih štedionica naše države i po tome što ona ima u vlastitoj režiji razna gradska privredna poduzeća. Ona vodi u i vlastitoj režiji električnu centralu (kaloričnu i hidro) električni | tramvaj, plinaru i vodovod. I Gradska štedionica grada Zagreba |ima u upravi električni tramvaj. Gradska štedionica finansira | pojedina gradska poduzeća ali ih ne vodi u vlastitoj režiji a niti ! za svoj račun. ] to jedno pitanje koje će trebati pročistiti prigoi dom donošenja zakona o komunalnim štedionicama, naime dali |iste mogu biti vlasnice pojedinih gradskih privrednih poduzeća „i da li ih mogu voditi u vlastitoj režiji. | Bilanca Gradske štedionice u Sarajevu za ove 4 posledi nje godine ovako je izgledala:

: Aktiva 1920. 1928. 1927. 1926. | Blagajna 4.920 2.235 5.073 2.155 | Метсе 2.963 3.148 2.793 2.930 ' Dužnici 17.553 12.624 7.752 8.014 Efekti 566 432 3.526 3.504 - Imobilije 6.900 6.900 - 5.534 5.698 Inventar 46.574 43.421 37.832 41.089 · Materijal 6.352 5.173 5.768 5.377 Bnvesticije 2.203 1.154 6.078 = Готђага 1.811 2.131 1.784 732 · Pasiva i Temelina glavnica 40.073 40.073 40.073 40.073 ' Rezerva 1.923 1.757 4.602 3.220 _ Еопа amortizacije 4.968 — — | (Лове) U 163070 | 1752 · Poverioci 23.287 20.869 21.555 24.987 | Reeskont — 2.446 2.406 Dobitak 630 221 1.030 1.842

Ukupna bilanca 106.426 89.491 86.054 79.717

Pada u oči znatan porast tuđih sredstava, naročito ulo: žaka. Krajem 1927. godine povereni iznosi bili su 27.5 miliona. : Krajem 1928. godine oni iznose 32.6 miliona. A krajem prošle godine već prelaze 42 miliona dinara. Prošle godine, ulošci nov= · čanih zavoda Bosne ne pokazuju jači napredak. Radi toga,

· tako znatan porast uložaka kod sarajevske Gradske štedionice i zaslužuje naročitu pažnju.

i Inventar, materijal i investicije predstavljaju vrednost poduzeća preuzetih od grada. Oni predstavljaju vrednost od 55 i miliona dinara ili kad se odbije fond amortizacije, ravno 50 mi| liona dinara. |

Menice u poslovanju Gradske štedionice u Sarajevu ne · igraju naročitu ulogu i na taj način plasiran je samo dio sredstava. Dužnici sa 17.5 miliona dinara znače, da preovlađuju konto-korentni odnošaji. Nije poznato dali ti dužnici dolaze od privrednika ili u prvom redu od Gradske opštine.

Poverenih sredstava imala je Gradska štedionica oko 42 miliona. U dužnike i menice bilo je plasitano nešto preko 20 miliona. Ako uzmemo i iznos koji je bio u blagajni, imnamo 25 miliona. Znači da je preostalih 17 miliona od poverenih iznosa bilo plasirano u pojedina poduzeća dotično u nekretnine. Naravno ukoliko jedan deo dužnika nije bio knjižen na (а ро| duzeća. | | I sarajevska Gradska štedionica ima svoju zalagaonicu, preko koje može delovati da se ovakova vrsta poslova ne izrodi

| | !