Narodno blagostanje — dodatak

„Sartid” je osnovan pre svetskog rata, 1913. godine, sa

slavnicom od 4 miliona zlatnih dinara. Njegovo osnivanje

pada u doba naijačeg finansiskog i industriskog poleta Kraljevine Srbije. Inicijativu je preuzeo с. Уајег, koji je još tada važio kao ambasador srpskog rudarstva i on je uspeo, da sakupi

oko „Sartida” najveća evropska preduzeća, koja su i danas za- ;

stupljena u upravnom odboru: industrisko preduzeće VikersArmstrong (jedno između najslavnijih na svetu) iz Londona, HRešičku fabriku čelika i domena, Bukurešt, Austro-Ugarsko društvo državnih železnica a osim toga još i Bodenkreditanstalt odnosno, posle njezinog spajanja u 19209. godini KMreditanstalt

u Beču i njezinu jugoslavensku vezu, Udreuženu banku — Вео- |

стад-Лаотеђ. |

Ali je „Sartid” u Jugoslaviji naišao na sasma druge uslove rada nego Što su ranije bili u Srbiji. Uprava preduzeća se nije ni u tom pitanju zbunila, već je veoma brzo i vešto izvišila preorijentaciju. Prve dve reči u firmi sada su manje više napuštene; težište rada bačeno je na one industriske grane, za koje se pretposftavljalo, da imaju najbolje uslove. Mi smo i prošle godine podvukli, da je „Sartid” predestiniran da bude brodogradilište; i baš ovih dana čitamo u beogradskim novinama, da je direkcija Rečne plovidbe odlučila, posle uspešne opravke parobrodatemorkera „Preradović”, da svoje brodove uopšte više neće davati na opravku u inostrans{vo, već da će se fo vršiti isključivo u domaćim fabrikama. „Preradović” је prepravljen u brodogradilištu „Sartid, potpuno renoviran, tako da se može smatrati kao nov, ima 685 konjskih snaga, kojim sada može da vuče osam šlepova š 50 vagona, dakle 400 vagona robe sa brzinom od 8 km. na sat. Osim toga nalazi se u brodogradilištu još jedan remorker — istih dimenzija kao i „Preradović” i osam velikih šlepova, koje „Sartid” prerađuje u moderne tenkove za prevoz peiroleuma i benzina.

Druga najvažnija grana je proizvodnja i opravka vagona i lokomotiva i izgradnja mostova; 1925. godine „Sartid” se odlučio na proširenje svojih etablismana za izradu mefalnih proizvoda za privatne ciljeve, kao što su to: Dodkovice, kolske osovine, lopate, cevi, poljoprivredne mašine i alat kao srpove, kose i t. d.

U godišnjem izveštaju za godinu 19209/30. u tom se pogledu kratko kaže,, dok smo još u prvoj polovini poslovne godine bili potpuno zaposleni, dotle je zaposlenost u drugoj polovini jako opala, zbog ćega smo morali odpustiti radnike. Država je obustavila i najnužnije nabavke”.

Sa državnim porudžbinama je velika teškoća; a kod industriske grane iztade i popravke vagona i lokomolfiva, nema druge mušterije, do države. Tu se pojavljuju poteškoće, s kojima se fabrika bori od svog postanka, i na koje smo mi već u više mahova ukazivali. Država stalno lavira između dva gledišta: po prvom, vagone freba praviti i opravljati u zemlji, a po drugom, treba sve potrebe za javne radove zadovoljavati putem reparacija. U ovoj godini preovlađuje drugo gledište i zbog toga su opet jedanput reparacije, koje su potpuno ukočile i onemogučile rad u ovoj grani „Sartida”. To je bio uzrok, da je „Sartid” od svojih 1200 radnika, koje |e zaposlio ioš u proleće 1930. godine, morao ofpustiti preko 600 i 30 činovnika. Danas ima u fabrici svega još osam lokomotiva i jedan manji most za Bosnu; ove će popravke ubrzo biti izvršene, a novih poruđbina nema... Situacija je prema tome veoma pesimistička i uprava „Sartida” ima puno razloga, da favorizira brodogradilište i fabrikaciju takozva– ne „komercijalne proizvodnje”.

Takvi su dakle bili poslovi u 1929/30. godini.

Glavne bilansne pozicije, kole donosimo za poslednje četiri godine, dozvoliavaju sledeće upoređenie:

Račun izravnanja.

Aktiva 30. 6. 1927. 30.6.1928. 30.6,.1929. 30.6.1930.

u hiljadama dinara Investicije 23.319 31.651 35.243 38.383 Nova postr. i inves. 7.881 4.141 3.140 2.955

Materijal na stov. 16.851 33.462 29.821 19.243 Blagaina 668 731 689 908 Eielti | 1.676 2.979 5.073 7.126 Dužnici 17.103 21111 30.153 35.108 i Pasiva | Glavnica 50.000 50.000 50.000 50.000 | Rezervni fond 110 241 304. |) 375 |Rez. za dub. potraž. 550 550 __ __ | Otpisivania 3.553 4.959 6.610 8.379 Poverioci 10.322 41.554 42.259 37.130 Čista dobit 3.407 3.436 3.415 3.487 Bilansna suma 82.905 100.747 104.129 103.792 Račun gubitka i dobitka Rashodi Opšti uprav. troš. 1.284 1.394 1018. 2228 Kamata 45 1.572 4.020 3.312 Poreza 680 1.156 987 374 Otpisi 1.041 1.406 1.651 12168 . Prihodi Prihodi od efekata 6.347 217 162 161 Brodogradilište — 1.981 2.882 2.359 Druga odelenja — 6.640 8.814 8.566 Zbir prihoda 6.450 8.920 11.087 11.172

Najlukrativnije su bile godine 1927/28. i 1928/29.; napredak društva se najbolje može oceniti iz celokupne bilansne sume, koja je u tim godinama porasla od 82.9 miliona na 100.7 i na 104.1 miliona dinara; u poslednjoj godini primećujemo neznatno smanjenje na 103.8 miliona, dakle za nešto preko 300 hiliada dinara.

Ukupni godišnji obrt ie dostigao 87 miliona dinara.

Glavnica je poslednjih pet godina nepromenjena. Od 4 miliona, koliko je iznosila 1913. prilikom osnivanja, povišena je 1921. na 7.5 miliona, 1922. godine na 15 miliona, 1923. godine na 35 miliona a 1925. godine na 50 miliona, podeljeno na 50.000 komada akcija 2 1000 dinara. Rezervni fond je prema 1929. соdini u 1930. godini veći za 66.000 i iznosi 375.000 атага, а 2аjedno sa fondom amortizacije, u visini od 8.38 miliona, sopstvena sredstva iznose u 1930. godini svega 58.75 miliona dinara. Povećanje fonda amortizacije iznosi dakle prema 1929. godini 1.8 miliona dinara, što je više no opravdano. Poverioci su manji za skoro 5 miliona i iznose 37.1 milion dinara. Opadanje poverioca u vezi je sa manjim zaposlenjem preduzeća, zbog nemanja državnih porudžbina. U 1929. godini bilo je dakle stanje poverioca maksimalno; njihovo je kretanje veoma interesantno, a istovremeno i simptomatično po zaposlenje „Sartida” sa državnim porudžbinama: U letu 1927. godine iznose poverioci 10.3 miliona; u jesen iste godine dodeljene su „Sartidu” уесе Шеracije, za kojih izvršenje je bilo potrebno stranih sredstava: za vreme od godine dana poverioci su porasli na četverostriki iznos, na 41.55 miliona, i u 1929. godini još se povećali na 42.26 miliona dinara.

Rezerva za dubiozna potraživanja, koja se iskazuje u 1927. i 1928. godine, utrošena je u 1920. godini, te se u obema poslednjim godinama ne pojavljuje.

| Mnalizirajući gornju tablicu izlazi, da se „Sartid”, i ako je u poslednje vreme doživeo teška razočaranja,polako i sistematski razvija i napreduje. Investicije su jedan od važnih indikatora za to; prema 1926. godini, u kojoj su iznosile svega 19 mi-