Narodno blagostanje — dodatak
8
· Čisti је dobitak skoro 23 miliona dinara, što odgovara ukamačenju glavnice sa preko 15 od sto. Godine 1928. čisti O bitak iznosio je 15.4 miliona dinara.
Ako dođe do fuzije sa Vacuum Oil Company značehje Standard Oil Company u našoj trgovini petroleumskim proizvodima imaće i još veće značenje u našoj privredi.
VACUUM OiL COMPANY D. D, ZAGREB. ·
Poslovanje Vacuum Oil Company u Jugoslaviji nalazi sc u izvesnom opadanju. Ukupni iznos bilanse danas je znatno manji nego što je bio pre 2 godine. Koncem 1926. godine ukupna suma bilanse iznosila je nešto preko 100 miliona dinara. Koncem 1927. i 1928. godine ukupna suma iznosila je 89 dotično 92 miliona dinara. Ukupna suma bilanse iznosi koncem 1929. godine |oš samo 64 miliona dinara.
Međutim pefroleumski posao u našoj državi nalazi se u konstaninom razvitku. Gde je naš automobilizam bio godine 1926.? Onda autobusnih linija nismo skoro ni imali, a danas је njima ispresecana gotovo čitava država. Konsum benzina raste iz godine u godinu.
Rekli smo konsum benzina a ne 0700 ı UVOZ. Jer dani se uvozi manje nego ranije golovog benzina i рефгојешта. Nu za to se daleko više uvozi sirove nafte koja se prerađuje u domaćčim rafinerijama, Domača produkcija nafte plus uvoz daleko je veća nego što su iznosili 1926. 500 domaća produkcija plus uvoz.
Naša carinska politika favoriziranjem uvoza nalte па štetu gotovih fabrikata u nameri da se i kod nas razvije industrija rafinacije petroleja, pogodila ie i Vacuum Oil Company. Jer ona nema poput Standard Oil Company ili Anglo-jugoslavenskog petrolejskog društva u našoj zemlji vlastite rafinerije u kojoj bi prerađivala uvezenu naftu. Ona može plasirati samo uvezen pelrolej i benzin ukoliko u domaćim rafinerijama пе dade preraditi jedan dio nafte. Nu to opet nije isto sa radom u vlastitoj rafineriji.
Uvezeni petrolej i benzin, makar obzirom na kartelne cene, {oš uvek odbacuje izvestan profit, teško se može meriti sa poduzećima, koja te artikle izrađuju u samoj zemlji. Prema tome i profit Vacuum Oil Company bitno je manji od profita poduzeća koja imaju svoju rafineriju. Sa iz inozemstva uvezenim peftrolejom i benzinom rade i pojedini poduzetnici koji rade mimo kartela. Obzirom na niske režiske troškove ovakova poduzeća mogu najviše da konkuriraju Vacuum Oil Company, jer se nalaze u prilično jednakim prilikama.
Bilansa za 4 poslednje godine daje sledeću sliku:
Aktiva 1929. 1928. 1927. 1926.
| u hiljadama diriara | Gotovina | 594 806 1.974 976 Investicije i materijal 22.543, 21.580, 19.946 18.832 Roba | 19.046 | 27.263, 28.176. „37.811 Dužnici. 21054 | 41344. 25.001 33.495
Gubitak (sa prenosom) 1.471 1.477 13.130 МО
Pasiva Glavnica 48.000 48.000 · 500 500 Vjerovnici 12.000 41.017 |, 88:37 | 100.153 Amortizacije 4.811 2.564 219 233 Ukuno 64.910 100.875
92.481 89.124
Dok je račun gubitka i· dobitka ovako izgledao: Pozicija 1929. 1028. 1927. 1927. Dobitak na robi 25.557 33.040 22058 12.509 KMrus diferencija == GR 152 4,982
Gubitak ||| | И Režija 24.557 27.946 24.199 19.670 Катан — 222 973 790 Dubiosi ; 662 543 490 236 Razlika na kursu 191 236 — = Porezi ı pristojbe и 167 3.116 — _ Čisti dobitak 6 1.875 = =
|| Čisti gubitak — — 3.353 3.114
Kako vidimo poslovni ie uspeh 1920. godine slabiji od” 1928. Međutim pefrole|jska poduzeća koja imaju svoje rafine= rije, upravo za prošlu godinu iskazuju rekordni dobitak. To ie rezultat carinske zaštite pod kojom radi domaća produkcija.
Investicije su nešto porasle. Zaliha robe opala je za 8 miliona. Dužnici su prepolovljeni. Oni iznašaju 21 milion prema 41 milion 1928. godine. Obzirom na smanjenje zaliha robe kao i dužnika, jasno se vidi, da su poslovi reducirani. Verovnici koji su pre godinu dana iznosili preko 41 milion dinara reducirani su na 12 miliona. Tu se najbolje vidi za koliko je poslovanje ukočeno. Društvo danas treba tek polovinu onog kapitala što je trebalo pred 4 godine. |
Problem Vaccum Oil Company u Jugoslaviji leži u tome,
da ona, ako želi prosperitati i SVOj posao tako razgraniti da
bude ravan ostalim dvema velikim poduzećima, mora čim pre pristupiti podizanju vlastite rafinerije. Ona već ima zemljište u Zemunu. Ili u Zemunu ili negde drugde na našem državnom feritoriju, mofa podići svoju rafinetiju kako bi uživala blagodat naše carinske politike.
Ili će možda obzirom na transakcije koje su provedene u Americi, doći do fuzije sa Standard Oil Company of Jugoslavija. Problem bi time bio rešen i bez podizanja rafinerije. Ali ako se želi ostati samostalnim, svoj posao proširiti i učiniti lukrativnim i to odlično lukrativnim, Treba odmah pristupiti podizanju vlastite rafinerije. Tu leži čitav problem ne samo Vacuum Oil Company nego i svih ostalih petroleumskih poduzeća koja žele raditi u našoj državi. Parola je: ,samo preko vlastite rafinerije”.
ФАБРИКА МЕЛУЛОЗЕ A. JL, JIPBAP
Индустрија папира дотично целулозе није код нас ни издалека досегла онај ниво који би одговарао нашим приликама за ту грану индустријске продукције. Док многе државе богате шумама настоје како ће дрво добивено из тих шума прерађивати у самој земљи и извозити продукте индустрије дрва, ми га извозимо преко 90%, необрађено или полуобрађено. Шведска, Финска, Пољска у Европи, Канада ван Европе извозе знатне количине целулозе и папира. Ми напротив, ма да обилујемо дрветом погодним за фабрикацију целулозе а по томе и папира, до пре кратког времена и у погледу целулозе били смо добрим делом упућени на увоз са стране. А у погледу папира још и данас у знатним количинама. Фабрика целулозе постоји у Дрвару (О Саса бановина) још од године 1905. а била је основана по подузећу Штајнбајс, за. искоришнење отпадања шумске индустрије, које ни доцније „Шипад“ није могао рационално да искористи. Међутим како: дрво из шума које прерађује Штајнбас — Шипад није најпогодније за фабрикацију целулозе, то Дрвар израђује обичну врсту целулозе, такозвану сулфитцелулозу.
У најновије време подиже се и код нас индустрија целулозе а и папира. У првом реду у Словенији. Творнице. папира Вевче, Медводе и Горичани, које су раније потребну целулозу повлачиле из Аустрије сада су у стању, да саме покривају сву своју потребу. Пре годину дана и Загребачка творница папира проширила је своју творницу и почела продукцијом целулозе у првом реду за потребе властитог оделења фабрикације папира. Пре неколико година изгледало је да ће