Narodno blagostanje — dodatak

Račun izravnartija.

Akva 1929.

1928. 1930. - u hiljadama dinara PBlagajna 330 113 316 -Метсе 4.402 · 4.540 5737 Tekući računi 12713 2.594 2141 Razni dužnic: 595 412 214 Mnventar — 16 14 13 'Nepokretnosti 1.004 1.094 1.093 Kaucije i ostave 3.349 5.023 6.492 'Hartije od vrednosti — — 20 Разјуа Slavnica 2.000 2.000 2.000 'Fondovi 948 1.068 1.185 ом па štednju 3.317 3.476 4.302 | “Tekući računi 1.525 1.706 1.774 |, 'Oržavna hipotekarna banka 307 216 243 'Reeskont 415 482. 479 Роби 328 53: 284 Zbir aktive ili pasive 12.296 14.500 16.852 Račun gubitka i dobitka. Rashodi Kamata 331 334 317 Plate, porezi i troškovi 409 451 460 -Otpisi 22 22 23 роби 328 331 284 Prinodi Prenos dobiti - 25 _ Kamata 668 735 685 Provizije 283 299 294 "Prinos bančine kuće 15 104 105 Хат prihoda ili rashoda 1.090 1.138 1.084 Đividenda 12% 12% 10% ,

Daleko bi nas odvelo kad bismo opisivali pojedine manje partije života banke „Slavije”, dok je postala ono što je danas. A danas je ona jedna od manjih beogradskih banaka čiji završni računi nose normalnu fizionomiju banaka tog tipa. Obrtni "kapital banke „Slavija” iznosi 10 miliona dinara, od čega 3,18 miliona sopstvena sredstva (2 mil. glavnice, 1,18 mil. rezerve), -6,5 mil. dinara tuđih sredstava (4,3 mil. ulošci, 2,2 mil. konto"korentni i reeskontni krediti). Odnos između sopstvenih i tuđih sredstava je kao 1:2, a to je najidealniji. Ulozi na štednju su u stalnom porastu, od 1929. do 1930. godine za skoro 900 hi'ljada dinara. Tekući računi i reeskont tako reći stagniraju, vVerovatno zbog toga što banka ne želi da učini u većem obimu upotrebu od istih.

Ta su sredstva ovako raspoređena: 5,7 miliona eskont, 2,1 milion tekući računi, 0,21 mil. razni dužnici, 1,1 nepokretnosi. Međ „raznim dužnicima” nalazi se jedna pozicija koja 'lasi: „potraživanja po prodatim placevima” 58 hiljada dinara. Kako danas nema u Beogradu placa, koji vredi samo 58 hiljada “dinara, a kako ovde piše da je to potraživanje od više prodatih placeva, fo Zžnači da je ta стта ostatak ili likvidacija nekog drugog posla, o kome nema ni traga u bilansi, pošto u jemu ne stoji nigde da ima „placeva па prodaju”. Može se reći да је g. Boža Vučković, podigao banku „Slaviju” tim poslom. Beograd je počeo da se razvija iače posle 1903. godine, a kad god se jedna varoš razvija, špekulacija sa ferenom i рагсејаcioni posao vrlo su unosni. G. Boža Vučković je imao bogato iskustvo u tome poslu kao direktor Građanske štedionice, koja је 10 песомаја и velikom obimu pre rata. On je uspeo da izvede posao parcelaciie jednog većeg kompleksa, — ako se ne varamo na Kalenićevom gumnu, — na kome se izidao vrlo lep deo "Beograda. Posao je izveden onako, kako se to samo poželeti može. Zahvaljujući naglom porastu Beograda posle rata i in"ilaciji konjunktura za placeve do 1925. godine bila je više no

41

briljantna. Od 1925. godine počela se osećati deilacija, a od 1927. godine parcelacioni posao imao je čak i nešto rizika. Banka „Slavija” je izvela svoi parcelacioni posao u doba najsjajnije konjunkture. Ona je prodavala placeve po cenu, koja ie. mnogo veća no što je danas.

To je bio jedan vanredan posao kojim je trebalo bankt oživeti i postaviti na zdrave noge. Danas je taj posao svršen i banka se bavi kao što se vidi iz njenih završnih računa regularnim bankarskim poslovima.

Banka „Slavija” je delila dividendu od 12 od sto, u 1930. godini je spustila na 10 od sto. Međutim njena čista zarada iznosila je u 1930. godini 284 hiljade dinara, a u 1929. godini 331 hiljadu dinara. A ni to nije sva dobit. Tako na pr. rezervni 1ondovi koji su 1928. godine iznosili 948 hiljada dinara, iznose na dan 31. decembra 1930. godine 1,18 miliona dinara. Porast. iznosi skoro 240 hiljada dinara. Međutim svi su fondovi (a ima ih dva) dotirani iz dobiti za poslednje dve godine sa ukupno 125 hiljada, što znači da je sa 55 hiljada dinara godišnje dotacija učinjena iz prihoda samih fondova. To pak znači da čista dobit bančina iznosi 1929 .godine skoro 390 hiljada dinara, a 1930. godine oko 340 hiljada dinara. To je punih 17 od sto glavnice. Ili 10 i po od sto od ukupnih sopsivenih sredstava. Тако менка čista dobit kod banke, kod koje strana sredstva iznose 200 od sto od sopstvenih izgleda neverovatna. Laik bi došao iu iskušenje da tvrdi da je to mogućno samo pomoću zelenaštva. Međutim kad se analizira račun prihoda, onda se vidi da se ta dobit može postići u poštenom bankarskom poslu kod nas, kad je on dobro fundiran. Ukupan prihod od kamata — a ukamaćujući plasman iznosio je krajem 1930. godine 8 miliona dinara — iznosi 685 hiljada dinara. Bruto to je manje od 10 od sto. Ako se tome dodaju provizije i svi ostali prihodi (294 hiliade dinara) dobije se ukupni prihod od 970 hiljada dinara, odnosno od celokupnoga plasmana 12 od sto, a io ie kod nas do skoro bila niska kamata. Pri tome ne treba zaboraviti da smo

| mi sabrali i one prihode, koji nisu kamata ,jer banka ima i dru-

gih vanrednih prihoda, ali oni nisu iskazani zasebno.

Tako velika čista dobit omogućena je neverovatno štedljivom upravom banke. Ukupni izdatci iznose 460 hiljada dinara, (izuzev otpise i kamatu) a to je nepunih 40 hiljada dinara mesečno. Tu su sve plate ,porezi, osveilenje i cela režija. U velikim bankama samo jedan direktor ima mesečno beriva koliko su ukupni troškovi banke „Slavija”.

Glavnica od 2 miliona dinara podeljena je na 20.000 akcija od po 100 dinara. Akcije su u čvrstim rukama, njima se ne trguje na berzi. Prema čistoj imaovini jedna akcija treba da vredi 155 dinara, međutim ona vredi mnogo više. Banka „Sla– vija” ima dve jake tihe rezerve: jedno je zarada sa placem, u kome su njene kancelarije, preko puta Oficirskog: doma i Oficirske zadruge. Banka iskazuje tu kuću sa okruglo 1,10 miliona dinara. Međutim ona ima samo placa 1200 metara tu u sred varoši. Banka iskazuje dalje u aktivi 823 hiljade dinara vrednosti rezervnog: fonda. Prema obaveštenju koje nam je banka ljubazno dala, u toj poziciji se nalaze samo državne hartije od vrednosti i akcije Narodne banke. Samo akcije Narodne banke po današnjoj kursnoi vrednosti iscrpljuju celokupnu iskazanu vrednost rezervnog fonda.

Na kratko banka „Slavija” demantuje sva tvrđenja O nesposobnosti za život manjih banaka. Ima ljudi kod nas, koji bi razne akcije svojih portfelja rado zamenili akcijama banke „Slavije”. Kod velikih poduzeća konjunktura diktira razviće i rezultat posla, a kod malih rešavajuću ulogu ima čovek.

КОЛОНИЈАЛНА БАНКА — БЕОГРАД — Банка која дели 50% дивиденде и чији резервни фондови | износе 178% главнице, Није искључена могућност да постоји још која банка у свету, која дели дивиденду 50% од главнице; али то мора бити банка стара најмање 80 година, у којој су нагомилане