Narodno blagostanje — dodatak

неких 5 милиона динара. Текстилна фабрика у Вараждину, поућена искуством неких стечајева у најновије време форсира каса послове и даје кредите само у изузетним случајевима. Нарочито нерадо кредитира оделење конфекције која је бранша уопште доста слаба и доста тешко плаћа. Наравно Текстилна индустрија у Вараждину може да тражи такове кондиције плаћања јер у погледу цена тешко да јој може конкурирати једно друго подузеће. Нарочито у погледу конфекције.

Чисти добитак износио је прошле године 386 хиљада динара или 6% дионичке главнице. А са добитцима ранијих година ту је износ од 700.000 динара. Изгледа да ће подузеће у најкраће време приступити плаћању дивиденде.

Коњунктура у текстилној индустрији нешто је попустила. Међутим изгледа да Вараждинска текстилна индустрија то најмање осеча.

ХРВАТСКИ ОПШТИ ВЕРЕСИЈСКИ ЗАВОД, Д. Д. — ЗАГРЕБ

Од загребачких новчаних завода средњег калибра, Хрватски општи вересијски завод константно излази први са својом билансом. Тако је и ове године Хрватски општа вересијски завод не само већ објавио своју билансу за прошлу годину него дне 13. O. м. и одржао своју главну годишњу скупштину. Ако и билансе других загребачких завода буду како је она Хрватског општег вересијског завода, онда ће загребачко новчарство моћи бити задовољно са својим развитком прошле године. Не можда толико у погледу профита, колико ради повећања послова. А повећање послова мора се једног дана одразити и на повећању профита.

Укупна биланса Хрватског општег вересијског завода порасла је прошле године за 7 милиона динара. Других година пораст је износио 2—3 милиона. Године 1929. било ја Ввапажено чак и једно смањење укупне билансе за милион динара.

До пре кратко време Хрватски општи вересијски завод био је без филијале што је реткост за загребачке заводе. Међу тим сада и он има своју филијалу и то у Осијеку. По извештају управе та је филијала завршила прошлу годину са добрим успехом.

Биланса за 4 последње године овако изгледа:

Актива 1030: r. 1020. r. #028: n. 1927. Г. Благајна 1.657 1.245 1.618 2.310 Народна банка 230 389 537 Валуте и девизе 343 37 88 Менице 30.386 21.155 19.645 16:237 Дужници 16.157 18.710 20.645 20.185 Ефекти 1.745 1.789 1.953 2.069 Непокретности 1.778 2.178 2.178 1.993

Пасива:

Главница 10.000 10.000 10.000 10.000 Резерве 2.180 2.104 2.516 2.439 Улошци

на књижице 13.085 12.067 21.202 20.184 Веровници и .-

есконт 7.035 10.933 8.981 Улошци у TeK. paug | 1 25 — Веровници 3.89 — OSE __L S) Реесконт 8.673 — — —– Добитак 800 780 791 793 Укупна биланса 52.346 45.596 46.562 43.448

У погледу форсирања појединих пословних грана код Хрватског општег вересијског завода опажа се последњих година знатна промена. Нарочито прошле године. До пре неколико година далеко више средстава било је пласирано у „дужнике“ него у „менице“. Концем прошле године у менице је пласирано скоро двоструко више него у дужнике,

У прошлој години пласирано је у менице скоро 10 милиона динара више него 1929. године, а у дужнике 2,5 милиона динара мање.

И менични кредити су претежно дугорочног карактера. Сама управа навађа у извештају да је 90 од сто меница осигурано укњижбама на хипотеке. А то се ради само код кредита на дужи рок. Меница као форма потраживања има овде једну нарочиту задаћу. А та је да завод њеним редисконтирањем може да дође до нових средстава. Концем прошле године било је редисконтираних меница за 8,6 милиона динара. Овде се наравно не ради о редисконтирању код Народне банке. С обзиром на уску везу која по-. стоји између Прве хрватске штедионице и Хрватског општег вересијског завода, овај по потреби своје менице редисконтира код Праштедионе. Она је његов ослон који му омогућава већи развитак послова.

Улошци на књижице порасли су за ! милион динара. Улошци у тек. рачуну за 4 милиона укупно дакле за 5 милиона. Године 1920. имали смо једно смањење уложака за 3 милиона динара. Ако упоредимо податке за ове две године, видимо велику разлику у корист развитка у 1930. години. Веровници и реесконт износе скупа преко 12 милиона динара према 11 милиона концем 1929. године. Према томе и ова позиција показује пораст.

Са формалне стране похвално је што су у биланси за · 1930. годину веровници посебно исказани од реесконта. Било би веома потребно кад би сви новчани заводи реесконт посебно исказали. јер онда би много пута била јасно на који начин поједини завод прикупља средства која пласира у есконт менице. Чисти добитак 1930. год. је за 15 хиљада већи од онога за 1929. годину. Дивиденда остаје иста, наиме 6 од сто. (8

Побољшањем прилика на новчаном тржишту и јаки ослон на Прву хрватску штедионицу омогућиће Хрватском | општем вересијском заводу да и ове године знатно про-: шири своје пословање. Поготово што н не улази у велике | рискантне пслове него се у првом реду бави мањим али си- 7 гурнијим и уноснијим пословима. 5

INDUSTRISKA KREDITNA BANKA, BEOGRAD

Da Industriska kreditna banka nije slavila ove godine dvadesetpetogodišnjicu svoga opstanka, ipak bismo 1930. godinu označila za jednu od prestupnih u njezinoj istoriji Zbog ogromnog poleta poslova u istoj, — što ćemo videti malo docnije kad budemo analizirali bilans za 1930. godinu. Za sada je i naša dužnost da se zadržimo malo na jubileju Industriske kreditne banke. Burna je bila prošlost Industriske kreditne banke ne samo zbog toga što je bila burna prošlost naroda kome ona pripada nego i iz specijalnih razloga u njezinome domu. Ona je na primer za 25 god. promenila četiri imena, kao što se to ističe u izveštaju za 1930. godinu. Prvo se zvala „Sirotinjska zadruga”, zatim „Savinačka banka”, potom od 1910, godine „Vračarska založna banka” i posle rata „Industriska kreditna banka”. Upravni odbor žali što nije mogao da pruži malo više podataka iz istorije svoga zavoda zbog toga što su mu za vreme rata propala sva dokumenta ı podatci. Uprava je pogrešila što se nije obratila uredništvu „Narodnog Blagostanja”, jer ono raspolaže u mnogo pravaca javnoga života Kraljevine Srbije podatcima koje nema ni Narodna biblioteka. Tako na primer uredništvo „Narodnog Blagostanja” ima u svojoj arhivi dva bilansa „Industriske kreditne banke” iz predratne periode, jedan iz 1905. a drugi iz 1911. godine.

Industriska kreditna banka u prvoj fazi svoga života паzivala se ne Sirotinjskom zadrugom, kako to ona navodi u svom izveštaju, već Beogradskom sirotinjskom zadrugom. Ona je dakle bila zadružna ustanova; imala je zadružne udele i svaki je zadrugar imao za dužnost da uplaćuje pola dinara nedeljno. Nju su osnovali opštinski i privatni službenici u želji da preko nje štede i da u slučaju potrebe mogu dobiti kredit,

vB--- va.

аи аи