Narodno blagostanje — dodatak
92
Рачун изравнања из 1910. г. у хиљадама предратних динара.
Актива : Пасива : Акције 750 Главница пред. 1.000 Акцион. П. кола 111 Приор. акц. П. кола 250 Благајна 69 Фондови 22 Страна монета 3 Улагачи на штедњу 491 Менице 512 i по тек. рач. 190 Страни дужници 14 Страни повериоци 418 Зајмови на залоге 327 Девизе 18 Тек. рачуни 616 Збир пасиве 3125 Банч. зграда 32 Намештај Џ Рачун губитка и добитка.
Расходи : - Приходи : Трошкови 19 Камата 71 Камати 21 Ажија 3 Отписи 16 · Провизије 12 Добит 44 Прих. од непокр. 16
Збир прихода 88
Од тих времена прешло је двадесет година.
Данас је Пожаревачка трговачка банка један средњи, али ванредно имућан и одлично фундиран провинцијски новчани завод. Главница износи 3 милиона динара подељено у 6000 акција по 500 динара. Она подржава своје робно и техничко оделење, а учествује у Хомољској банци, Жагубица, у Пожаревачком угљенокопном а. д. „Кленовник“ као и у једном грађевинарском предузећу и вечој пилани. Њезина резервни фондови су за 530 хиљада већи од главнице и иза носе 3.53 милиона динара.
Као што су њезини биланси веома прегледно и јасно састављени, тако исто су брижљиво састављени и извештаји управног одбора. У погледу на привредне прилике у прошлој години читамо, да су послови у Пожаревцу и области били у стагнацији али не катастрофалној. Нездраво вођени послови прећишчени су у прошлим годинама стечајевима, који» у 1930. години више није било. Било је тешкоћа за пласирање банчиног новца, каквих има уопште и свуда, па ипак банка се смотрено старала да пласира новац у послове, колико год се то могло-и по нижој камати.
У доњој таблици доносимо упоређење главвих билонсних позиција за последње три године. Добијамо следећу слику :
Рачун изравнања.
Актива : 1928. 1929. 1930, у хиљадама динара
Готовина 1.623 1.101 1.235 Дужници :
по меницама 6.603 5.458 5.134
„ зал. на харт. од вред. 4145 4.668 5.040
„ текучим рачунима 12.053 13.428 15.052 Хартије од вредности 4.131 5.916 4.408 Непокретности 90 90 90 Покретности 95 95 '90 Разна актива 111 218 46 Прелазне позиције 31.061 36.082 37.281 Пасива : Главница 3.000 3.000 3.000 Фондови 3.216 3.293 3.528 Улози на штедњу 15.448 16.176 16.126 Улози по тек. рачунима 6.119 3.769 2.352 Реесконт код Народне банке = — 2.573 Ломбард код Народне банке 368 368 368 Обавезе код банака 31 3.548 2.178 Збир билансе 59.825 67.249 68.281 Расходи : Рачун губитка и добитка. Камате 1.963 1.799 1.725 Трошкови 589 516 659 Чиста добит 116 719 719
Приходи ·
Камата 2.297 "2.187 2270 Приходи од непокретности 53. 41 47 Приходи држ. харт од вред. 109 138 #123 Приходи акција домачих а. д. 94 "98 102 Приходи од куресне разлике 126 —— Провизије 588 564 561 Збир расхода или прихода 3.268 3.034 '3:104 Дивиденда 20% 20% 20%
За последње три године банчини фондови су порасли за 312.000 динара на 3.53 милиона динара ; а заједно са: главницом, сопствена средства износе 6.53 милиона. Улози на штедњу су у 1929. години порасли према 1928. години за 730 хиљада округло, а у 1930. години стагнирају — они износе 16.13 милиона динара. Улози по текућим рачунима су У опадању : од 6.12 милиона у 1928. години, смањени су у 1929. години на 3.77 милиона а у 1930. години на 2.35 милиона динара. На њиховом месту се у 1930. години појављује реесконт код Народне банке, у износу од 2.57 милиона динара: Повериоци — банке, који у 1928. години износе: минималну цифру од 31.000 динара, повећали су се у 1929. години на 3.55 милиона, али се у 1930. години смањују на 2.18 милиона динара. Ломбард код Народне банке непромењен је са 368.000 динара. Из ових података излази, да су се туђа сретства у 1929. према 1928. години повисила за 1.9 милнона на 23.86 милиона, а да су у 1930. години са 23.59 милиона нешто мања. Однос сопствених сретстава ка туђим је као 1:4, а сва сретства, којима банка крајем 1930. године располаже, износе нешто преко 30 милиона динара.
Пласирана су на следећи начин: на кредите по текућим рачунима дато је 15.05 милиона динара; ова је позиција у снажном и сталном порасту: за три милиона у току последњих година. Зајмови по меницама постепено се смањују : од 6.60 милиона у 1928. години смањени су на 5.13 милиона у 1930. години. Кредит на основу залога државних хартија од вредности — што је један од веома лукративних послова, постепено се повећава: од 41 милион у 1928 години на 5. 04 милиона у 1930, години. |
Сопствених хартија од вредности банка HMa 4.4. MHлиона динара, од чега је један милион приватних хартија, а остале 3/4 су државни папири. У 1929. години имамо у овој позицији повећање од 1,8 милиона динара (државне хартије), од чега је у 1930. години ликвидирано за око 1.5 милиона
динара.
У рачуну губитка и добитка видимо, да су у расходима камати мањи, док су приходи од камата већи но раније године. Непромењени су остали и приходи од провизија. Значн, да су успркос смањења каматне стопе приходи били већи, пошто је у 1930. години знатно био повећан лукративан пласман, код смањених повериоца.
Трошкови банчини порасли су за 140.000 динара. Бруто добит је за 70.000 динара већа но у 1929. години, а износи 3.1 милион динара, дакле више од саме банчине главнице.
Чиста добит исказана је последње две године. непромењено са 719 хиљада динара — што-дозвољава управи банчиној, да плаћа на име дивиденде 20% годишње. Њезина је дивидендна политика веома стабилна и'јединствена у нашој држави: у 1920. години банка је плаћала 15% дивиденду, а у свим наредним годинама, па све до данас, непромењено 20%.
Управу Пожаревачке трговачке банке 1930. године сачињавају следећа гг.: Претседник, Јеврем С. Јовановић Касидолац (1907) трг. Потпредседник, Сава Мирковић, извозник (1925) члан фирме Павловић и друг, Лазар Са Милосављевић, (1907) извозник. Милан Д. Стојадиновић, (1907). Михаило С. Павловић, извозник (1911) члан фирме Павловић и. друг, Милан Марјановић, (1907) адвокат, Бора С: Павловић, банкарски чиновник (1929) ;