Narodno blagostanje — dodatak

денду као и 1929, године. Међутим њена управа, верна идеји, да је за оздрављење наших прилика потребна редукција на свим линијама, исказала је мањи добитак него 1919. године и тако приступила редукцији дивиденде за 1%.

Биланса за 4 последње године овако изгледа:

Актива 1927. па 1928. по 19297. 1930: 5 у хиљадама динара

Благајна 41.354 32.589 22.621 51.707 Потраживања код

банака 25.806 33.026 33.894 32111 Менице 174.960 189.191 205.567 182.694 Ефекти 38.550 37.997 41.597 44158 Ломбард 25.301 21.541 15.015 8.967 Дужници 614.104 601.879 593.907 663.520 Хипотеке | 16.346 20.597 21.067 18.184 Некретнине . 39.105 39.762 39.762 39.762

Пасива Дионичка главница 100.000 100.000 100.000 100.000 Резерва ! 26.806 27.656 28.500 29.556 Улошци на књиж, 241.939 263.643 280.300 ~ 310.747 Улошци на текуће

рачуне 127.626 152.590 167.141 166.589 Повериоци 459.712 412.745 368.109 419.718 Заложнице 16.109 18.109 19.718 18.449 Добитак 10.391 10.542 10.852 9.364 Укупна биланса 1,002.812 1,000.017 1,003.066 1,071.183

Укупна сума билансе порасла је за 68 милиона динара. Улошци на књижице порасли су у прошлој години за 22 милиона динара. Године 1929. пораст је износио 26 милиона динара а 1928. године опет 22 милиона, Међутим док су 1929. године повериоци знатно пали, прошле су године у порасту.

Улошци на текућем рачуну остали су прошле године на истој висини,

Повериоци порасли су прошле године од 368 милиона на 419 милиона. Пораст износи 50 милиона динара, И код активе дужници су у знатном порасту. Значи да Југословенска банка нарочиту пажњу поклања развитку конто-корента. А то је заправо и домена великих приватних банака.

Издане заложнице су у опадању. То је у вези са смањењем хипотекарних зајмова. Ну ту појаву наилазимо и код других наших новчаних завода који се баве том пословном граном. Потребе за дугорочним кредитима бивају све веће. Новчани заводи јавно-правног карактера не могу ни издалека да удовоље свим потребама. Приватни новчани заводи који су раније били у појединим крајевима наше државе једини носиоци организације дугорочног кредита, могу у хипотеке и комуналне зајмове у главноме пласирати само она сретства која могу добити пласирањем заложница. Међутим то пласирање запиње на свим линијама. После законске стабилизације динара и још јачег спуштања каматњака за улошке, сигурно је, да ће и ова пословна грана поновно доћи до већег изражаја. Они заводи, који већ имају изграђена хипотекарна одељења, моћи ће у том погледу да код измењених прилика развију јаку делатност. Можда и на тај начин, да попут мађарских банака, хипотекарне обвезнице, гласеће на стране валуте, пласирају на страни. Југобанка је У том правцу већ учинила један покушај, Међутим прилике нису дозволиле да се на том путу настави. У првом реду ради нерегулисаних валутарних одношаја. С обзиром на стране везе које поседује, лако да по законској стабилизацији Југобанка у том правцу настави онде где је силом прилика морала стати. Код активних послова упада у очи опадање есконта меница за скоро 20 милиона динара. С обзиром ка прилике у пољопривреди као и појаву Привилеговане аграрне банке, аграрном се кредиту који првенствено има форму менице, поклања у најновије време код већине наших банака слабија пажња него пре годину-две.

111

Поверидци су у знатном порасту. Од 594 милиона на 664 милиона или за 70 милиона. Како већ нагласисмо, југословенска банка данас нарочито форсира конто-корентни посао,

Ефекти су порасли за преко 3 милиона, То је у прВом реду у вези са повећаном набавком државних папира као и уплатом треће и четврте рате акција Привилеговане аграрне банке,

Извештај Југословенске банке ове је године много детаљније састављен него ранијих година. После једног кратког али јасног и убедљивог приказа развитка наших привредних прилика уопште, извештај'се много осврће и на развитак самих послова. У погледу мобилности навађа св, да су мобилним средствима покривени целокупни улошци са 58% а они на књижице са 89%. Међутим с обзиром на кредитну политику Народне банке, не држимо да се менице које су у портфељу, могу у пуном износу узети као 100% ликвидне.

Стварно биланса Југословенске банке показује ванредан ликвидитет. У благајни се налази 51.7 милиона према 22.6 милиона концем 1929. и 32.6 милиона концем 1928, године. Никад до сада Југословенска банка није имала толику готовину. Потраживања код банака износе 32.7 милиона, Расположивих сретстава (без да се приступа ма којој реализацији) има Југословенска банка око 85 милиона динара. Како од ефеката, које има у портфељу, око 62 милиона котира на нашим, а 22.5 милиона и на страним берзама, то се и претежни део ефеката има сматрати као првокласно ликвидан. Улошци на књижице износе 310 милиона динара. Према извештају, 148 милиона или 47.5% уложака везано је на два и више месеци. Према томе може се казати, да је гро уложака покривен са апсолутно одговарајућим пласманима. Кад при томе споменемо да ослон на Живностенску банку омогућује заводу у потреби реализацију страних кредита, онда видимо, да у погледу ликвидитета не можемо више захтевати. Дапаче може се већ говорити о једном хиперликвидитету, који је добрим делом условљен, приликама на нашем новчаном тржишту. Боља изградња нашег новчаног тржишта омогућила би самој Југословенској банци да задржавајући првокласни ликвидитет, пласира у привреду још најмање 50 милиона динара.

Рачун губитка и добитка пружа следећу слику:

Приходи 19270). 1928)г. 1929: ni 1930: 5: у хиљадама динара Камате 61.548 69.898 68.168 66.037 Провидба 13.084 11,452 14.078 13.861 Некретнине 2.265 2.134 1.829 1.788 Расходи Камате 43.227 49.679 50.114 49.061 Плате 13.153 13.548 14.088 14.340 Управни трошак 5.128 5.171 5.242 4.915 Порези 3.927 3.115 2.576 3.042 Отписи 1.512 1.790 1.853 1.899

Нето приходи на каматама износили су 1929. године око 20 милиона динара. Прошле године нешто преко 18 милиона. Ту долази до изражаја ситуација на новчаном тржишту. Каматњак за потраживања падао је у јачој мери него на улошке. Ма да је обим послова већи, приходи на каматама су мањи. То је онда деловало и на висину чистог добитка, односно дивиденду. Чим се успостави ранија равнотежа између дебитног и кредитног камтњака, ситуација ће изгледати као и раније и приходи на каматама биће као и раније. Интересантно је да је успело снизити управне тро-

шкове. То данас може успети мало којем заводу. Потребно је млого енергије да се у том погледу дође до резултата,