Narodno blagostanje — dodatak

зитне установе, међутим још не постоји законска база за то. Ми се надамо да ће мрежа комуналних штедионица добити ускоро законску основицу. То је у интересу саме управе као и широке масе грађана. Баш с обзиром на то што се те установе нагло развијају. ;

Комунална штедионица је један специјалитет, је кредитна установа 5ш generis која према · томе захтева специјално законодавство, — што је уосталом случа! у целоме свету. Историски и теориски комунална штедионица пре свега је депозитна установа; она има за задатак да управља уштеђевинама грађана. То управљање претпоставља пласирање капитала на пупиларно сигуран начин. У пупиларно сигурне послове спадају пре свега хипотекарни који не морају бити у виду амортизационог зајма (премда један део обично има тај облик), затим пупиларно-сигурне хартије од вредности. У целоме свету највећи део обртног капитала комуналне штедионице пласира се у хипотеке и државне хартије од вредности. У појединим земљама се допушта да се један ограничени део капитала пласира у позајмице општинама, а један део у ломбард пупиларно — сигурних папира. Сви су остали облици послова у начелу забрањени комуналној штедионици. Пре рата на пример словеначке регулативне штедионице, а оне су примерне у целој Европи, нису знале за ексконтни посао. Овај је ушао у круг послова тек после рата услед инфлације, кад и хипотекарни посао и државне хартије од вредности нису биле никакав посао. Има држава у којима је забрањено комуналним штедионицама да дају кредите својим општинама, а где је допуштено, контингентирано је.

Београдска општинска штедионица заснована је на једном статуту који нема законске основице то је уосталом случај са свима комуналним штедионицама ван Словеначке и Далмације. Без устава не ваљају ни закони. Устав треба да служи за основицу законима. Зато треба да буде готов што пре закон о комуналним штедионицама јер се без тога не може очекивати од њихових управа да се одупру свима облицима искушења и притиска, кроз које морају неминовно да прођу у доба разривености тржишта капитала.

У управи се налазе Г, г.:

Претседник инж. Милан Нешић, претседник Београдске општине и проф. Универзитета, п.претседник Радивој Глумац, директор Прве хрватске штедионице у пензији, чланови: јован Дравић, професор Више педагошке школе, Јесиф Фрид, трговац, Радисав Јовановић-Ресавац, трговац, Мих. Тадић, адвокат, Драгослав С. Швабић, инспектор Нар. банке, Евгеније Киклић, шеф дирекције хипотекарних послова Држ. хип. банке, Милорад Тошић, начелник Мин. финансија (до 21. дец. 1930.), в. д. директора Јован К Ђуричић. Надзорни одбор г. г.: претседник Д-р Влада Марковић, претседник Удружења банака, п.претседник Јездимир Ђокић, директор Београдског кредитног завода, чланови: Танасије Здравковић, трговац, Драг. Т. Наумовић, рачуноиспитач Гл. контроле у пенс., Драгомир М. Драгојевић, инспектор Народне банке.

ХРВАТСКА СВЕОПЋА КРЕДИТНА БАНКА Д. Д. — ЗАГРЕБ.»)

Наша предвиђања код анализе билансе Хрватске свеопће кредитне банке за годину 1929. потпуно су остварена. Развитак послова у години 1930. био је повољан и укупна сума билансе знатно је већа него концем 1929.

Прошле године ми смо написали да ће њезин развитак бити поготову знатан ако се једног дана изврши фузија са новчаним заводима Војводине, код којих је интере-

| #) Биланс анализиран за 1928. год. у бр. 17..од 1. јуна 1929. г., стр. 240, а за 1929. г. у додатку бр. 17. од 26. априла 1930. г. стр. 73.

она

127

сирана Угарска свеопћа кредитна банка, а на коју се опет ослања Хрватска свеопћа кредитна банка. До фузије са најглавнијим од тих завода већ је дошло. Општа кредитна банка у Суботици по закључку своје главне скупштине фузионирала се је од првог јануара ове године са Хрватском свеопћом кредитном банком у Загребу и претвара се тим даном у њену филијалу. Како је Општа кредитна банка имала филијале у Сенти и Новом Бечеју, то тиме Хрватска свеопћа кредитна банка повећава број својих филијала од 3 на 6. Укупна биланса Опште. кредитне банке прелази 100 милиона динара. Према томе се може очекивати знатан пораст билансе Хрватске свеопће кредитне банке концем 1031. кад ће доћи до изражаја и фузија са Општом кредитном банком. Укупна сума билансе Хрватске свеопће кредитне банке приближиће се већ концем ове године из: носу од пола милијарде динара.

Хрватска свеопћа кредитна банка има деоничку главницу од 375 милиона динара. Општа кредитна банка имала је деоничку главницу од :0 милиона динара. Како се измена акција врши ал пари могло се очекивати повишење деоничке главнице Хрватске свеопће кредитне банке ал 37.5 Ha 47.5 милиона динара. Међутим Хрватска свеопћа кредитна банка повишује своју главницу само на 40 милиона дакле за 2.5 милиона. То је могуће на тај начин што. Хрватска свеопћа кредитна банка већ поседује 7.5 милиона динара деоничке главнице Опште кредитне банке у Суботици. Нове акције издаће она само за ове деонице Опште кредитне банке, које су још у промету. Акције Опште кредитне банке, које она већ има, једноставно поништава. А не би ни имало никаква смисла да после фузије Хрватска свеопћа кредитна банка постане свој властити акционар. На сличан начин провела је пре неколико година неке фузије и Прва хрватска штедионица.

Биланса за 4 последње године пружа следећу слику:

Актива: 1927. г. 1928. г. 1929. г. 1930. 7. Благајна 16.740. 23.406 23.694 32.381 Потраж. код банака 41218. 20.182 43.915 28.023 Ефекти 8.797 9.641 13.331. 23.494 Менице 71.675 61.302 63.988 64.575 Дужници 115.152 121.910, 121.652 133.410. Некретнине 5.405 5.405 5.405 5.405 Пасива :

Деоничка главница 37.500.) 37.500. 3/.500 37.500 Резервни фонд 5.002 5.002 5.003 5.005 Улошци и веровнипи 206.508 . 189.023. 219.404 236.524 Реесконт 10.950 1782 2.301 Укупна биланса 263.665 246.000 319.880 329.121

Укупна сума билансе порасла је за 10 милиона. Стваран пораст билансе изнаша око 16 милиона. У биланси за годину 1929. налазимо позицију „јамчевине“ са 47 милиона. У биланси за 1930. та позиција износи само 41 милион.

Улошци на књижице од 60,4 милиона концем 1929, порасли су концем 1930. на 71.2 милиона или за 10,8 митиона. С обзиром да је Хрватска свеопћа кредитна банка подржавала до сада само три филијале и то у местима, у којима имају филиале и остале загребачке банке, пораст је доста знатан. Пораст уложака повећаће се идућих година јер је број филијала подвостручен. Улошци на текућим рачунима порасли су за 17 милиона динара. По томе улошци су укупно порасли за скоро 27 милиона динара.

Веровници су попустили од 103.2 милиона на 93.3 милиона или за 10 милиона. Под „веровници“ књижени су у првом реду кредити у страним вреднотама, који су лобивени код новчаних завода на страни, са којима се подржава уска пословна веза. Ми смо видели и код Југославенске Унион банке да су кредити у страним валутама прошле године били у мањој мери искоришћавани него ранијих година. Ту је још увек валутни ризик па, они који траже