Narodno blagostanje — dodatak

specijalno železnica, bili od savremenika sačekani sa mnogo više nepoverenja u pogledu sigurnosti nego aeroplan. Nama je još u svežoj uspomeni jedan dokumenat koji smo čitali pre 30 godina, a koji će i čitaoce naše verovatno interesovati, u kratkom izvodu. Prva železnica na evropskom kontinentu sagrađena je tridesetih godina devetnaestog veka u Bavarskoj između Nirnberga i Firta, — Od strane jedne privatne kompanije. Tome poslu prethodila je dvogodišnja teška borba između inicijatora te ideje i državne birokratije i „naučnika”. I bavarska vlada ne znajući na koju će stranu, a slušajući svakodnevno tvrđenja, da će železnica biti sretstvo za ubijanje ljudi, kako onih koji sede u njoj, tako i onih koji su napolju, obrati se vrhovnom sanitetskom veću za mišljenje. To je jedan od najklasičnijih dokumenata u istoriji. U njemu se nalazi ogroman broj argumenata protiv železnica, od kojih je najkurioznijih glasio, da će svet da oslepi usled njezine brzine! Danas više niko i ne pomišija na nesigurnost na železnici, koja u stvari postoji.

Istim putem ide i aeroplan; on je već prešao polovinu svoje golgote. Statistika nesrećnih slučajeva bila je najmoćniji pionir aeroplana.

Aeroplan kao civilno prevozno sreistvo leži u inicijativi privatnog kapitala u celome svetu, kao što je to bilo i sa železnicom i sa brodom tl početku, kao što je to s njima i danas u velikom broju zemalja. To je dobro jer su kompanije mnogo ејаstičnije u borbi protiv predrasuda. Nikad država ne bi mogla da servira publici tako pristupačno koeficient sigurnosti aviatičkog prenosa kako su to radile privatne kompanije. One se naravno nisu ograničile na reklamisanje rezultata; na protiv, tome је prethodilo svestrano proučavanje uslova sigurnosti i preduzimanje sviju mera koje je garantuju. Statistika pokazuje 100%-ni uspeh rada na sigurnosti leta na aeroplanu.

„Aeroput” je u četvrtoj godini života. U prvim dvema težište njegove delatnosti bilo je posvećeno takođe obezbeđenju maksimalne sigurnosti. |

Pitanje sigurnosti prenosa aeroplanima nije tehničko,

ono je to nekad bilo; ali je tehnika za kratko vreme dala sve Što је mogla dati: solidnost motora, aparata, materijala i t. d. Ono је danas pitanje organizacije. Sigurnost, to je danas prvoklasno tehničko osoblje, kontrola aparata, materijala i održavanje istog na potrebnoj visini; obilnost rezerve u kompletnim aparatima i rezervnim delovima i ft. d. Sve je to ne tehničko, već inansijsko pitanje. „Ne štedi se u pitanju sigurnosti”. To je osnovni postulat koga se držao „Aeroput”. Ali princip „ne šŠtedeti” može biti katastrofalan po finansiski rezultat rada. Zbog toga se mora posf{ulat „ne štedeti” kad je u pitanju sigurnost, dovesti u sklad sa osnovnim zahtevom jednog privatnog Dpreduzeća, naime potrebne renumeracije kapitala. A to se može postići putem racionalizacije. Treba svako oruđe iskoristiti do maksimalne mere, a isto tako kao i radnu snagu, ali kao što rekosmo, da fime ne bude kompromitovana sigurnost. Racionalizacija je kod „Aeroputa” bila mnogo važnije pitanje u toku poslednje godine, no pitanje sigurnosti, kome se naravno mora poklanjati stalna pažnja. Prvi način racionalizacije sastoji se u tome što je znatno proširena mreža u 1930. godini. Tako u 1929. godini ukupna mreža iznosila je 640 kilometara, a preletena dužina puta 190.420 kilometara što daje indeks od 300,66. U 1930. godini proširena je mreža od 640 na 1849, a broj preletenih kilometara povećan je na 282644, što daje indeks od 47,51. Broj preletelih kilometara povećao se za 47519, a uslužena mreža za skoro 2000. Mi smo u prošlom broju tačno označili linije koje je uzeo „Aeroput” u eksploataciju te nije potrebno da se vraćamo na to pitanje. Intenzilicirano letenje izvršeno je istim brojem aeroplana sa tri pilota.

Na kratko, društvo je u 1930. godini obraćalo najveću pažnju racionalizaciji radi postignuća što većeg finansijskog efekta. I postigla je, kao što ćemo malo čas videti. Finansijski efekat bio je nesrazmerno bolji no u prethodnoj godini. Rezultat razvića možemo ceniti već po tome da se robni promet na aeroplanu prošle godine udvostručio a poštanski ušestostručio.

163

Račun izravnanja.

Aktiva 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara Akcionati 134 133 127 Blagajna 122 130 {1 Državna hipotekarna banka 5.082 3.945 6.243 Poštanska štedionica i Jadransko родипаузка banka 31 — 133

Nabavka novog letećeg materijala 1.504 1.890 Hartije od vred. rez. fonda — — 300 Avioni 1.139 1.181 503 Motori 785 1.581 1.271 Automobili 201 102 127 Rezervni delovi aviona i motora 514 496 522 Alat, pribor, material, pogonski

material, nameštaj i t. d. 269 211 390 Kaucije i ostave — — 454 Razna aktiva 537 807 1.628

Pasiva Glavnica 9.000 9.000 9.000 Poništene akcije 59 59 56 Rezervni fond 296 326 478 Fond za osiguranje — 349 345 Strana društva — — 252 Polagači kaucija i ostav. ostava — — 454. Razna pasiva 944 745 72 Рођнак 20 А 1.113 Zbir aktive ili pasive 10.318 10.479 11.771

Račun gubitka i dobitka.

Rashodi Koštanje eksploatacije 2.507; 3.218 3.897 Administrativni troškovi 894 663 1.097 Amortizacija 1.163 1.883 1.933 Dobitak 18 3 1.279

Prihodi Bruto dobitak 4.585 5.768 8.206 .

Račun izravnanja „Aeroputa” toliko je originalan, да može doći u red finansiskih kurioziteta. To je jedno saobraćajno poduzeće, koje nema tako reći ni pare duga. Najveća pozicija u pasivi je glavnica odnosno sopstvena sretstva. Jedina pozicija, koja bi pretstavljala dug, su obračunski depoziti društva sa kojima „Aeroput kooperira. U aktivi pak najveća pozicija ie gotovina. Ona iznosi skoro 6 i po miliona dinara. Šta to pak znači razumećemo, kad imamo u vidu da celokupan inventar odnosno svi avioni, motori, automobili i svi rezervni delovi zajedno iznose svega 2,6 miliona dinara. Gotovina je za 120% veća od celokupnog poslovnog inventara.

Celokupna poslovna politika „Aeroputa” nosi sve znake patriarhalnog domaćinstva, visoke štednje. Saobrazno tome duhu upravni i nadzorni odbor odrekli su se sve do poslednje godine sviju nagrada. U tom duhu je način na koji su vršeni otpisi. Šest aviona u upotrebi i motori vrede svakako nešto više od 1,770.000 dinara, koliko se iskazuju u aktivi. To dolazi otuda što su na primer avioni otpisani za poslednje dve godine za više od 100%. Ali je pored racionalizacije i štednje još jedna okolnost doprinela toj punoj strukturi društvene imovine, to je OSustvo nesrećnih slučajeva i havarija.

(Gornji uporedni pregled poslednjih triju bilansa pokazuje kako je dolazio do izraženja taj duh štednje i sređenosti. Dok је u 1923. godini nabavka materijala iznosila 1 i po milion dinara u 1920. godini 1,9 miliona dinara, doile je u 1930. godini ra-