Narodno blagostanje — dodatak

~. 1029. 9.815 | 4302. i ::43.9 . 1630. 10:80 | _JA:106 |____ Godina Bruto štete Мејо бееје. 4%'| 1927. 1.728 TO 43.7 | 1928. · ___J 475 647 43.1 _ 1929. 2.316 1.118 46.5 |. 1930. - | _ 256 46.5 | Na drugo mesto dolazi osiguranje života Čiji je ukupan |.

bruto-prihod u 1930. godini 11 miliona dinara. Ukupne premije kod života pokazuju za poslednje 2 godine takođe stalan porast

od 8,3 na 11 miliona dinara, a najveći je između 1929. i 1930. go-}

dine od preko milion dinara: Neto-premije t. |. od osiguranja, koja je primila Jugoslavija na svoj rizik, iznose u 1927. godini 45% bruto-premija, zatim u 1928. godini padaju na 37,3% pa se ponova vraćaju na 44% u 1929. i 1930. godini, što znaći da „Jugoslavila” održava odprilike stalno nepromenjenu relaciju između bruto i neto-premija od prosečno 60:40.

Što se liče učešća „Jugoslavije” u ukupnim štetama, koje je isplatila, odnosno u bruto štetama, tu se relacija nešto pogoršala: od 43,/% u 1927. na 46,5% u 1930. godini, ali ona ide paralelno sa učešćem u bruto premijama, jer kao što “od 1928. godihe' učešće u premijama raste od 37.3% na 44%, tako i učešče u bruto-štefi rasle od 37.1% na 46,5% u 1930. godini.

U doba privredne depresije i osiguranje života počinje da snosi rizike, koji su čisto konjunkturalni, i ako na prvi pogled izgleda da smrtnost ne stoji ni u kakvoj vezi sa privrednom konjunkturom. „Jugoslavija” u svo mizveštaju ističe, da u дергеsiji samoubistva nalgo rastu i da kod nje 5% isplaćenih šteta pada na samoubistva.

Sledstveno, i relacija između premija i šteta, koja iznosi u 1927. godini 80:20, t. |. štete iznose 2% ukupnih premija u 1929. godini iznosi 74:26, a u 1930. godini 73.9:26.1.

Račun izravnanja. — Analiza strukture računa izravnania.

Aktiva 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara a) Likvidni plasman

Blagajna centrale 633. 81 808 Filiale i banke 4.485 4.467 5.497 Potraživanje kod banke 17.653 24.198 16.869 Hartije- od vrednosti 519 687 1767 Ukupno 23.290 29.433 24.941

b) Nelikvidni plasman Nepokretnosti 5.046 5.046 13.206 · Zaimovi na polise 2.640 3.735 4.537 Hipotekarni zajmovi 3.025 6.188 16.652 ; Ukupno 1071 14.969 34.395

c) Ostala aktiva

Hazni tekući računi 23.963 20.078 21.744

Nameštaj i pribor 4 3 3

Rez. prem. kod dom. os. druš. 290 324 378 Nenaplaćena dokumenta 340 462 519 Kaucije 190 190 290 Razna aktiva — 10 Ukupno 24.787 21.067 22.930 Zbir aktive 58.187 65.468 82.265 Pasiva 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara a)Čista imovina

Glavnica 3.000 3.000 3.000 Fondovi 555 1.205 1.623 Čista dobit 1 1.970 2.080 ; Ukupno 4.322 6.175 6.703

b) Dug | - | Rezervna premija života 32.601 40.627 49.654 Tekući računi 16.834 12:633 18:778

4401

175.

- Ukupna aktiva „Jugoslavije” iznosila je krajem 1930. godine 82,2 miliona dinara. Po uobičajenoj praksi mi je delimo na tri grupe, na likvidne plasmane, nelikvidne i ostalu aktivu. Glavne :pozicije su kod likvidnog plasmana, pored blagajne u centrali i filijalama potraživanje od banaka, koje je u 1929. god. iznosilo: 24 miliona dinara, a palo u 1930. godini na 16,86 miliona dinara. Hartije. od vrednosti popele se od 0.52 na 1.76. Što se tiče lik-

| vidne aktive, ona pokazuje veliki porast: od 18% ukupne aktive:

u 1928. na 22.86% u 1929. i na 41,81% u. 1930. godini. To povećanje dolazi pre svega usled kupa dvaju nepokretnosti, jedne na kojoj se sada zida zgrada i druge takođe u Beogradu. Tako: ie nepokretnost skočila od 5 miliona dinara u 1929. godini na 13,2 mil. u 1930. godini. Zaimovi na police pokazuju takođe povećanje-od 2,6 miliona u 1928. godini na 4,5 miliona dinara u 1930. godini. A najveća i najvažnija je promena forsiranje hipotekarnog posla od strane „Jugoslavije”. Hipotekarni zajmovi iznose u 1928. godini svega 3 miliona, u 1929. skočili su na 6,18, a u 1930. godini 16,6 miliona dinara. Hipotekarno plasiranje sopstvenih sretstava je uobičajena praksa kod osiguravajućih društava i imaju dva preimućstva: vrlo lep prihod (kod nas naravno posle rata, jer je i suviše skup dugoročni kredit) i drugo: što pruža punu sigurnost. Povećanje pozicije „nepokretnost” od-: govara smanjenju potraživanja kod banaka, a povećanje hipotekarnih potraživanja dolazi isključivo od povećanja kapitala„ kojim upravlja „Jugoslavija”.

Na sredini između likvidne i nelikvidne aktive nalazi se ostala aktiva, u kojoj glavnu ulogu igraju „razni tekući računi” čih iznos varira između 24 i 20 mil. dinara, a u 1030. iz nosi 21.74. Ta pozicija obuhvata potraživanja od osiguravajućih: društava, nenaplaćena dokumenta i poiraživanja od agenata. Može se reći na osnovu ove kratke analize da je kapital kojim. upravlja „Jugoslavija” plasiran tako, da odgovara potpuno postulatima solidnosti i sigurnosti.

Pasiva, nam pokazuje da su glavni izvori kapitala „Jugoslavije” rezervne premije života od okruglo 50 miliona dinara, tekući računi u iznosu od 18,7 miliona dinara. Ova pozicija odgovara poziciji u aktivi od 21.74 miliona dinara. Tako ostaju: rezervne premije života kao najvažniji izVOr kapitala.

1928 1929. 1930..

u procentima ;

Likvidni plasman 39.61 44.97 30:31 Nelikvidni plasman 18.22 22.86 41.81 Ostala aktiva 42.17 32:17 21.88: 100.00 100.00 100.00.

Iz pregleda aktive vidimo” da je likvidni plasman spao' од 45% ц 1929. па 30.3% и 1930. godini, a da je nelikvidni plasman skočio od 22,86% па 41,81%. To pogoršanje likviditeta aktive ne znači ni u koliko pogoršanje likviditeta „Jugoslavije”. Pod likviditetom se razume harmonija rokova aktive i pasive. Prema tome, ako je pasiva nelikvidna, onda može isto tako | aktiva biti nelikvidna. Likviditet je poireban u toliko jače u aktivi, u koliko je jači likviditet u pasivi. Ako uzmemo da su tekući računi u pasivi od 18,77 miliona dinara pokriveni tekućim računima u aktivi od 21.7 miliona dinara, onda nam ostaje kao glavna pozicija u pasivi od 50 miliona dinara rezervne premije života. Kao što znamo to je jedna dugoročna, skroz nelikvidna pozicija. Isto su tako nelikvidni glavnica i fondovi, koji iznose 4,6 miliona dinara. I prenosne premije su nelikvidne, jer one se prenose iz: godinu u godinu i povećavaju. Prema tome