Narodno blagostanje — dodatak

Дужници 9.803 9.116 9.925 8.210 Материјал 675 678 395 395 Губитак — 2.680 4.967 2.633 Пасива

Главница 20.000 20.000 20.000 20.000 Резерва 800 1.000 1.000 1.000 Амортивација 10.452 12.052 13.862 14129 Веровници 6.090 18.324 20.570 14.729 Добитак - — _______-_- 2.270

_ Вредност пароброда исказана је истим износом као и 1029. године наиме са 36.2 милиона динара. Амортизацијони фонд изкаван је са 15.7 милиона динара. По томе је вредност пловног парка билансирана са 205 милиона динара. Главница и резерва износе 21 милион динара. По томе читава флота покривена је властитим средствима. Пароброди нису набављени на кредит. То је једна надасве повољна си-

туација. Додуше у најскорије време ситуација бе се у том.

погледу изменити. Изградња двају нових пароброда за линији до Шпаније како то прописује уговор о субвенцији, тражиће знатна сретства која ће се морати набавити крелитним операцијама. Међутим с обзиром на субвенцију и јаку амортизацију, та операција неће дуго трајати и пловни парк биће опет потпуно покривен властитим сретствима.

(С обзиром на број и квалитет пловнот парка, он представља свакако већу вредност него што је изказана у биланци. Из: извештаја читамо да осим два брода који плове у слободној пловидби, сви се налазе у служби редовних ли нија. А прилике у слободној пловидби нарочито су неповољне, јер је тамо конкуренција веома знатна, која подвоз потискује на све нижи ниво.

Рачун губитка и добитка овако изгледа.

Добитак 1027. ~ 19286. 1929. 1930. у хиљадама динара

Бруто приход 44.109 39.882 39.937 42.428

Губитак

Издаци пловидбе 40.315 40.966 38.947 36.994

Амортизација 1.402 1.600 1.810 1.810

Камати 626 1.034 1.601 1.289

Бруто приход је порастао за скоро 5 милиона динара. Од тога само један мањи део отпада на субвенцију. Промет робом, нарочито у редовитим линијама, био је доста повољан ма да су подвози нешто слабији.

Издаци пловидбе опали су за 2 милиона динара. Смањење цене извесних артикала, у првом реду угља, деловало је на смањење режије. То смањење траје већ две године.

Фонд амортизације остао је на истој висини. Око 10% вредности пловног парка иде годишње на амортизацију Идућих година кад дођу два нова пароброда, амортизација биће још нешто јача.

Смањени су и издаци на каматама и то за 400 хиљада динара. То долази у првом реду од тога што су смањени повериоци од 20.5 на 147 милиона или за скоро 6 милиона.

Линија са Левантом која је била пасивна и која се је одржавала из разлога престижа, напуштена је интервенцијом саме владе. Није имало никаквог смисла подржавати са Солуном линије трију наших паробродарских друштава и гледати њихову међусобну конкуренцију.

Данас Оцеанија подржава, што субвенциониране а што несубвенциониране, редовите линије између наших лука и лука Шпањолске, Северне Африке инклузивно Марока. На тај начин њено је деловање концентрисано у запад“ ном делу Средоземног мора.

Управни одбор Оцеаније |6 састављен од следеће господе: Велисављевић Ђорђе, претседник, Јанковић Шпиро, Карамата Стево, Лучић-Роки Марко, главни директор, 'Маровић Мате, Мартинис Др. Јосип, Мажуранић-Јанковић Маријан, Пливерић Др. Бранко, Полић Казимир, Прица Дра-

185

гутин, Ранковић М. Јован, Саблић Антон, Смоквина Милорад, Стојадиновић Др. Милан.

Надзорни одбор: ЂЂиновски Љубомир, претседни«, Старе Др. Егон, потпредседник, Биелић С. Иван, Хубер Антон, Микуличић Винко.

„ЗАГОРКА" Д.Д. ЗА ГРАЂЕВНУ ИНДУСТРИЈУ — ЗАГРЕБ.

Прошле године Загреб је имао једну надасве интензивну грађевну делатност. Број грађевних дозвола које је издало градско начелство био је већи него ма које раније године. Нарочито што се тиче тро- и четворокатница. Укупан број изданих грађевних дозвола за тро-и вишекатнице износио је прошле године 88 док се ранијих година њихов број кретао око 50.

Код претежног дела тих грађевних дозвола приступило се градњи у току прошле године. Остатак се је почео градити ове године. Свега код 3—4 грађевних дозвола за тро-и вишекатнице, издате прошле године, није се још приступило зидању.

И ова година обећава да ће дати интензивну грађевну делатност. До конца месеца априла, градско начелство издало је 31 дозволу за подизање тро и вишекатница према 30 у прва четири месеца прошле године. Код мањих зграда — од приземнице до двокатнице, број изданих грађевних дозвола ове је године знатно већи него прошле. Поред тога гради се и проширује неколико већ постојећих творница.

Код оваког стања грађевне делатности, разумљиво је, да су перспективе за развитак подузећа који претежни део своје продукције пласира у Загребу, ванредно повољне. Нигде у држави није цигла тако скупа као у Загребу. Док је у свим другим крајевима знатно јефтинија него што је била пре неколико година, у Загребу је скупља. То ради тога, што циглане имају толико посла да тешко задовољавају све поруџбине. И без једног формалног картела могу оне да одрже високе цене својих производа. Довоз из циглана даљне околине поскуљен је транспортним трошковима.

Како смо навели већ прошле године, „Загорка“ је прешла из концерна С. Д. Александар у један други KOHцерн, коме је на челу г. Шрајнер, ген. директор подузећа. Банковна веза и финансијер је Опште југословенско банкарско друштво у Загребу. |

Биланс за четири последње годћне овако изгледа:

Актива 1927. 1928. 1929. 1930. у хиљадама динара : Инвестиције 6.617 13.534 13.534 13.534 | Роба 7.063 4.549 4.639 3.963 Благајна 666 521 698 211 Ефекти 133 162 187 217 Дужници 5:523 5.648 5.136 8.283 Пасива Деоничка главница 10.000 10.000 10.000 10.000 Резервни фонд 439 2.901 2.951 3.011 Фонд валоризац. — 2.419 2.419 2.419 Амортизац. фонд 67 67 67 67 Вјеровници 12.835 6.580 6.639 7.114 Лобитак 436 1.076 1.093: 1.186 Укупна биланца 20.004 24.422 24.169 26.209

Укупна биланса је порасла за 1.5 милион динара. Инвестиције су већ три године књижене са истим износом. (ССне износе 13.5 милиона динара, или одбивши износ фонда амортизације, нешто преко 12 милиона динара. Главница износи 10 милиона. Резерва и резерва валоризације 5,5 милиона: или укупна властита сретства 15.5 милиона. По томе властита средства не само да покривају све инвестиције него и позицију „роба“.

Дужници су за пола милиона динара већи од повериоца. То показује здраву структуру подузећа. Ретка су наша индустријска подузећа која узимају мање кредита него што га они сами дају.

+