Narodno blagostanje — dodatak

315

ovako izgleda: u hiljadama dinara

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1927. 1928. 1929. 1930. Катан 3.919 2.169 694 674 Otpisi 1.403 2151 2151 2151 Čisti dobitak 3.684 4.487 8.661 11.309 Prihodi

Fabrikacija 8.982 9.304 12.112 14.615

Na povećanje čistog dobitka delovalo je povećanje prinosa fabrikacije za 2.5 miliona dinara. Produkcija je bila manja. Znaći da nema gubitka kod izvezene robe.

ТРГОВАЧКА И ОБРТНА БАНКА А. Д. — НОВИ САД.)

У 1930. години, која је 24 година постојања Трговачке и обртне банке, учињен је један врло важан и значајан напредак: у мају месецу је остварена одлука главне скупштине акционара из 1928. године о повишењу главнице од 12 на 20 милиона динара. С обзиром на мртвило, које је владало прошле године и које постоји још и данас на нашем дома“ ћем тржишту акција, то не би била сасма проста ствар. Међутим, код Трговачке и обртне банке прилике су биле друге; њој није било потребно апелирати на тржиште капитала, ни тражити нове капиталисте. Нова емисија од 80.000 комада акција од 100 динара номиналне! вредности врло је брзо пласирана; један пакет од око 40 хиљада комада преузела је ферм југословенска Удружена Банка, а друга половина понуђена је старим акдионарима по необично кулантним условима, због чега је и она одмах била уписана. Док је берзанска вредност акција износила 160 до 180 динара, нова је емисија стављена на расположење старим акционарима ал пари, без трошкова, по номиналној вредвости. Интересантно је и напоменути, да је берзанска вредност и после повишења главнице остала непромењена, а да су акције Трговачке и обртне банке остале и даље врло тражен берзански папир. i

Истовремено са уписом нове емисије преузела је Тргевачка и обртна банка и филијал Удружене банке у Новом Саду; тиме су дефинитивно демантоване вести, које су се последње две године упорно подржавале, да ће се Трговачка и Обртна банка фузионирати са Удруженом банком. Ми смо већ имали прилике да истакнемо, да заузима Грговачка и обртна банка у Војводини једно врло угледно место и да је због специфичности послова у Војводини њезино постојање као самосталан новчани завод више но потребно и оправдано. —

Ових дана, а поводом потешкоћа Кредитаншталта у Бечу, много се код нас спомињала и Трговачка и обртна банка, Нови Сад.

Она је у ствари припадала |угословенској интересној сфери бечког Кредитаншталта, али само индиректно, путем својих главних акционара Југословенске удружене банке, Београд— Загреб и Кредитног завода за трговину и индустрију у Љубљани. Због ове посредне везе нису догађаји који су избили, банку ни најмање тангирали. Пошто се претпостављало да је новосадски завод уживао веће кредите код бечке матице, који би се сада евентуално могли и суБеше нагло ликвидирати и тиме нанети штету банци, ми смо се обратили добро информираној страни и сазнали, да Тргевачка и обртна банка у Новом Саду крајем априла ове године бечком Кредитаншталту ни паре није дуговала. По се У осталом може претпоставити и из врло ниске позиције по-

o вериоца, које исказује банка у своме билансу за 1930. год.

*) За 1920. годину биланс је анализиран у додатку „Народног Благостања“ од 3. маја 1930. године, број 18, страна 78, а за 1928. годину у 20. броју од 9. новембра 1929. године, страна 658. ;

~

Приликом „анализирања биланса Трговачке и обртне банке за 1929. годину, ми смо подвукли, да носи у свему локално обележје војвођанских прилика: са гледишта волумена послова показује стагнацију а са гледишта структурне интеграције, јачање. Прилике у Војводини се ни прошле године нису поправиле; напротив; али је банка, преузимањем филијала Удружене банке, дакле издашним повећањем пословног волумена и инјекцијом повишења главнице у 1930. години имала један ванредан полет, јединствен међу војвођанским банкама.

Кретање главних билансних позиција за последње четири године то у пуној мери потврђује.

Рачун изравнања.

Актива 1920. 1028. 5 19295 _ 1930. 5 у хиљадама динара

Готовина 6.118 9.766 9.000 8.842 Потраживање код -

новч. завода 12.136. 13.470 15.947 16.057 Хартије од вред-

ности 1.482 11.755 8.677 10.856 Менице 78.802 98.276 98.799 116.577 Дужници 41.075 47.126 51.675 44.312 Хипотекарни зајмови 5.955 11.456 10.221 19.004 Непокретности 1.270 1.903 1.903 1.903 Инвентар 1 динар

Пасива Главница 12.000 12.000 12.000 20.000 Резервни фонд 2.100 3.000 3.400 6.308 Пензиони фонд 2.500 3.328 4.160 5.140 Улози 99.549 113.835 133.733 154.023 Повериоци 32.665 58.185 40.907 29.272 Чиста добит 2.858 3.008 3.175 4.407 Билансна сума 167.099 203.873 204.227 222.690

Рачун губитка и добитка.

Расходи Порези 661 490 678 342 Камата 6.071 8.958 =Управни трошкови 2.339 2.251 2191 3.074 Дубиоза 295 3 50 169 Чиста добит 2.858 3.008 3.175 4.407

Приходи Пренос 60 76 122 186 Камата 10.096 12.812 4.648 6.548 Непокретности 176 TI 142 244 Провизије 1.893 1.747 1.781 1.518 Бруто добит 12.226 14.713 6.694 8.493. Дивиденда 15% 15% 15% 15%

Видимо, да је збир билансе, који је у 1928. и 1929. години остао стационаран, у 1930. години повећан за преко 18 милиона динара на 222.69 милиона. Пре свега имамо знатан пораст сопствених сретотава. У 1929. години износе главнице, фондови и добит 22.73 милиона, а крајем 1930. године, због повишења главнице за 8 милиона и снажног дотирања фондова 35.85 милиона или за 1342 милиона динара више,

Ванредно повољну слику пружају улози банчини. Нов прираст у 1930. години износи 20.3 милиона динара, чиме се дестиже рекордно стање од 154.02 милиона. То повећање у толико је интересантније, пошто је банка била прва на војвођанској пијаци, која је снизила камату на улоге. Управа подвлачи, да је претежни део улагача прихватио ову редук-= цију, сем незнатне мањине, чијих се скупих улога банка лако могла одрећи. То у толико лакше, што је прилив нових сретстава премашао очекивања. То је дакле далеко најважнији

извор банчиних сретстава. Симптоматично је кретање повериоца. Након пораста