Narodno blagostanje — dodatak
234
1930. godina.
Grana Prihod od Udeo (е05!- Neto ргеpremija guarača пије u Hhijadama dinara Požar | 4.542 3.937 605 Provala 324 259 _ | Staklo 69 · 41 28 Nezgode 2.045 1.664 381 "Transport 2.544 20155. | 406 Grad 108 97 11 Elementar ukupno 9.633 8.137 1.496 Odelenje života 4.990 2.135 2255 Sve grane 14.623 10.872 4.509
Vidimo, da je grana života najveća, zalim dolazi požat, transport i nezgode, provalna krađa, Šrad i staklo; to važi za bruto prihode premija; prema neto premijama prvo mesto Zauzima život, a od elementara požar, transport, nezgode, provalna krađa, staklo i na kraju grad.
1. Elementar.
Odnos između neto premija i neto šteta u osiguranju elementara izgleda poslednjih godina ovako:
Godina Ртепије 'Štete Hi 7% u hiljadama dinara
1928. 1.195 791 66.13
1929. 1.408 841 59.73
1930. 1.496 '638 42.64
Slika je veoma zdrava, naročito, pošto možemo na.Osnovu kretanja gornjih podataka naslućivati, da je u elementaru došlo do većih reorganizacija. Premije su u porastu a štete u opadanju, tako da je se procentuaini udeo šteta popravio od 66.13% u 1928. godini na 42.64% u 1930. godini.,Pošto su privredne prilike u to doba ostale nepromenjeno loše, pa čak i pogoršane, imamo da tražimo razloga jedino u reviziji starih uZOvora i u novoi povoljnoj produkciji, rigorozno odabranoj.
Prema pojedinim granama odnos između premija i šteta izgleda ovako:
>
a) Požar. Godina Premije štete :% u hiljadama dinara · 1928. 522 504 98.46 1929. 617 449 12 ТИ 1930. 605 306 50.57
Grana osiguranja požara je bila, kako izgleda u 1928. godini sudbonosna po stanje preduzeća. U toj su godini neto premije jedva bile dovoljne da pokriju neto štete, koje su 1210ве 98.46% :od premija. Ali se odnos već u narednim godinama bitno popravlja. Premije su u porastu, a štete u znatnom opadanju, tako da se je međusobni odnos za dve godine popravio od 98.46% na 72.77% u 1929. i na 50.57% u 1930. godini. A to ie sialan dokaz okretnosti društva, koje pri tome nije smanjilo produkcije već je naprotiv još i povećalo.
Heosiguranje igra kod „Vardara” jednu veoma važnu ulovu: možda da se time efekat rada u izvesnoj meri smanjuje, ali je ~ riziko neosporno manji; taj način osiguravajuće politike jedan je vrlo važan postulat za sva mlada osiguravajuća društva. Kod požara je odnos sledeći:
Godina Bruto premija Neto premiia u 7% u hiljadama dinara 1928. 4.175 522 12.50 1929. 4.285 617 14.39 1930. 4.542 605 19.99 Godina * Hruto štete Neto štete и % 1928. 3.286 504 15.34 1929. 3585 449 12.70 1930. 1,795 306 17.06
Iz toga izlazi, da је „Vardat” od premija preuzeo svega prosečno 13%, a reosigurač oko 87%; ali ie i kod šteta odnos analogan; a pošto znamo, da je naročito u 1928. i 1929. godini bio procenat šteta veoma visok to je pomoću reosiguratnja партамјо „Магда vrlo dobar posao. Mretanje prihoda od premija odnosno kretanje isplaćenih šteta veoma je interesantno. Porast premija je normalan — ali je važno ukazati na vrlo veliko smanjenje isplaćenih šteta. U toj promeni se odrazuje reorganizacija posla ·Đožarnog: osiguranja, Što~se vidi i po tome, da je „VMardar” u 1930. godini preuzeo već i 17.00% isplaćenih šteta, prema 12.7% u 1920. godini. AH je i njegov udeo u premijama znatno povećan. ;
b) Nezgode.
Godiga Premije tete fi % u hiljadama dinara 1928. 294 110 37.41 1929. 362 180 49.72 1930. 38i 150 39.37
Odnos šteta je u 1928. i 1930. godini. veoma povoljam, daleko preko normale, a u 1929. godini bio je nešto nepovoljniji; ali kako vidimo, to je u narednoj godini odmah popravljeno.
U 1930. godini su štete smanjene
a prihodi od premija povećaihi.
Reosiguranje grane nezgoda dalo je sledeće rezultate:
godina Bruto premija Neto premija Hu 72% 1928. 1.554 294 18.91 1929: 1.908 362 18.97 1930. 2.045 381 18.63 Godina Brato premija Neto premija u % 1928. 505 110 21.78 1920. 1.018 180 17.68 1930. 757 150 19.81
'stvuie u svim rizicima.
l u toj grani je reosiguranje nadasve važno. Udeo 1е05]gurača je sve iri godine kod premija skoro nepromenjen sa пеšto ispod 80% a kod šteta malo jače varira. Na osnovu ovakve nepromenjene relacije možemo naslućivati, da ima „Vardar” sa reosiguračem dugoročni kvotni ugovor. U koliko зе 2602 омаkvog ugovora a radi fluktuacije učešća u štetama pojavi manjak ušteda na štetama, fo se taj manjak u praksi nađoknadi
time, što se od reosigurača naplaćuje veća provizija. Ona se
naplaćuje zbog toga što se kod kvotnog ugovora daje u геовјguranje jedan unapred utvrđen deo produkcije, bez obzira na veličinu osigurane sume, zbog čega ima reosigurač да učeVarijacija šteta se unapred ne može ustanoviti, nju čovečiji mozak ne može da predvidi.
Koc vrane osiguranja transporta, u koji se ubraja i Тот mašina, autokaska i osiguranje plovnih obiekata imali smo prošle godine jedan težak, nepredviđen slučaj — sudar „Morosinija” sa „Karađorđem”, i da nije bilo obilnog reosiguranja, „Vardar” bi moovao da pretrpi teške gubitke. Međutim, zahvaljujući vrlo opreznoj politici, taj se događaj iz završnih računa i ne primećuje.
Odnos izmcđu premija i šteta bio ice 0 godina sledeći:
Godina Premije Štete u % u hiljadama dinara
1928. 287 116 40.41
1929.' al 177 56.91
1930. 406 117 28.81
Prihod od neto premija svake је godine veći; kod šteta, rashodi su u 1928. i 1930. godini gotovo nepromenjeni, jedino u 1929. godini nešto su veći. Njihovo procentualno učešće роkazuje, da je i tu u poslednjim godinama moralo doći do yeotganizacije i revizije ugovora, jer vidimo da su se štete baš u 1930. одн, Која је za osiguranje transporta uopšte bila veoma teška, smanjile na 28.81%, što je vanredno povoljno.